Pet sati razgovora, bez čvrstih garancija, ali sa jasnim porukama, tako bi se najkraće mogao opisati sastanak proizvođača mleka, mlekara i Ministarstva poljoprivrede. Iza zatvorenih vrata Vlade Srbije govorilo se otvorenije o višku mleka koji se meri stotinama hiljada litara dnevno, o cenama koje prate Evropu samo kada idu naniže i o tržištu koje sve teže podnosi teret sopstvenog uspeha. Proizvođači su došli sa zahtevima, Ministarstvo sa podacima i upozorenjima, a mlekare sa računicom. Ko je šta dobio i da li je ovo početak rešenja?
Prema zvaničnom saopštenju Ministarstva poljoprivrede, sastanak je održan u konstruktivnom tonu, uz zajedničko sagledavanje stanja u mlekarskom sektoru i dogovor o daljim koracima za stabilizaciju tržišta. Ministar, prof. dr Dragan Glamočić, ukazao je na evropske trendove, pad cene sirovog mleka uz rast proizvodnje u EU i upozorio da će se ti pritisci neminovno preliti i na Srbiju.
Međutim, iz ugla proizvođača, slika je daleko oštrija. Goran Vasić, predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, koji je prisustvovao sastanku, u razgovoru za “Poljoprivrednik” jasno kaže: konkretnih garancija nije bilo.
– Da ih je bilo, sastanak ne bi trajao više od pet sati, kaže Vasić. – Mlekare imaju svoj stav, cena mleka u Srbiji mora da prati cenu u Evropi. Ali problem je što se u toj logici uvek gleda samo jedna strana. Na sastanku je iznet podatak da je proizvodnja mleka u Srbiji porasla za oko pet odsto, dok je potrošnja pala za čak osam procenata. Rezultat tog raskoraka su ogromni viškovi više od 300.000 litara mleka dnevno koje mlekare nemaju gde da plasiraju.
Kako ističe Vasić, nije insistirano na daljem smanjenju otkupne cene mleka, iako je to bila tema koja se neminovno provlačila kroz razgovor. Umesto toga, otvorili su pitanje koje se retko čuje u javnosti: zašto se pad otkupne cene ne prati i padom cena mlečnih proizvoda u maloprodaji?
– Ako je cena mleka pala, zašto mlekare ne smanje cenu svojih proizvoda srazmerno tome? Time bi se povećala potrošnja i deo viškova bi se sam rešio. Na to pitanje od mlekara kojima smo se obratili nismo dobili odgovor, kaže Vasić, uz ocenu da mlekare u postojećim okolnostima ostvaruju ekstra profit.
Trenutna otkupna cena mleka u Mačvi kreće se od 49 do 53 dinara po litru, u zavisnosti od kvaliteta. Za mnoge proizvođače to je granica isplativosti, posebno u uslovima rasta troškova stočne hrane, energije i rada.
Kao dodatni pritisak na sektor, proizvođači su ukazali i na problem aflatoksina, koji se u godinama sa klimatskim ekstremima ponovo javlja kao ozbiljan rizik, ne samo za bezbednost mleka, već i za stabilnost proizvodnje.
NIJE MLEKO, VEĆ SIR ONO ŠTO NAJVIŠE BOLI
Ministarstvo je na sastanku iznelo podatak da je uvoz mleka i mlečnih proizvoda ove godine manji za skoro 30 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, uz naglasak da se sprovode rigorozne kontrole. I proizvođači potvrđuju da uvoz sirovog mleka trenutno ne ugrožava direktno domaću proizvodnju. Međutim, problem dolazi sa druge strane, a to je uvoza tvrdih sireva.
– Prema informacijama sa kojima mi kao Udruženje raspolaženo, došli smo do saznanja da se tvrdi sirevi uvoze po dampinškim cenama od oko 2,80 evra po kilogramu, dok je cena proizvodnje takvog sira u Evropi oko pet evra. To nije problem samo Srbije, već celog Balkana, upozorava Vasić.
Takav uvoz dodatno smanjuje prostor za plasman domaćih proizvoda i indirektno pritiska otkupnu cenu mleka, bez obzira na statistički pad ukupnog uvoza.
ŠTA MINISTARSTVO NUDI
Ministar Glamočić je na sastanku insistirao na „društvenoj odgovornosti“ svih u lancu: od proizvođača i mlekara, do države. Ukazao je i na ograničenja državnog uticaja, posebno kada je bilo reči o trgovinskim lancima koji uvoze robu sa svojih matičnih tržišta, što dodatno komplikuje kretanja cena.
Kao jedan od konkretnih pomaka, dogovoreni su redovni sastanci svih aktera, kako bi se situacija pratila u kontinuitetu i reagovalo na vreme. To proizvođači vide kao prvi važan korak, ali ne i jedini dovaljan.
PRELEVMANI: STARA MERA, AKTUELNA IDEJA
Na pitanje koja bi mera države bila najefikasnija u ovom trenutku, odgovor proizvođača je jasan: prelevmani. Reč je o instrumentu koji je Srbija već koristila u kriznim godinama kako bi zaštitila domaću proizvodnju.
– To je efektivna mera i sa tim se složio i ministar. Ali trenutno, kako je rečeno, ne postoje uslovi za njeno uvođenje jer domaća proizvodnja još nije direktno ugrožena. Ovaj sastanak treba da bude prvi korak ka pravovremenom reagovanju, objašnjava Vasić. Drugim rečima, država za sada situaciju drži pod kontrolom.
BEZ UDRUŽIVANjA NEMA OPSTANKA
Jedna od ključnih poruka sa terena jeste da se pravila igre trajno menjaju. Vasić ističe da poljoprivrednici moraju da se udružuju, ali i da unapređuju sopstvenu proizvodnju.
– Ne može se više raditi kao nekada, kada su mlekare bile državne i kada je država mogla direktno da utiče na cenu. Mladi ljudi to razumeju i to je za pohvalu, kaže on.
U Mačvi, za razliku od nekih drugih delova Srbije, proizvođači su direktno vezani za mlekare i nemaju problem sa nakupcima, što vidi kao model koji bi trebalo širiti i u drugim regionima.
Na kraju, Vasić podseća na često zanemarenu činjenicu, problem mlekarstva nije izolovan. Pad stočarske proizvodnje povlači za sobom i urušavanje kvaliteta zemljišta zbog nedostatka stajskog đubriva, što dugoročno pogađa celu poljoprivredu.
Ministrovu poruku o solidarnosti i razumevanju proizvođači su dočekali sa opreznim optimizmom. – Situacija jeste teška, ali nije bezizlazna. Zašto i mi ne bismo bili Švajcarska? Kvalitet hrane koji imamo, retko ko može da parira, zaključuje Vasić.
Sastanak u Vladi pokazao je da svest o problemu postoji, ali i da brzih rešenja nema. Država nudi praćenje i koordinaciju, mlekare računicu, a proizvođači strpljenje koje ima rok trajanja. Ako se jaz između proizvodnje i potrošnje nastavi, sledeći sastanak mogao bi da bude održan u znatno težim okolnostima.
Jedno je sigurno: mleka u Srbiji ima dovoljno. Pitanje je samo ko će i pod kojim uslovima moći da ga proizvodi. Nikolina Perša