1910. godine, na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu, odlučeno je da se 8. mart proglasi za Međunarodni dan žena u znak sećanja na radnice koje su dve godine ranije u Americi štrajkovale tražeći jednaka prava i I bolje uslove rada Tada je stradalo 140 žena. Ideja da se ustanovi međunarodni praznik potekla je od žene po imenu Klara Cetkin, komunistkinje i borkinje za prava žena.Ona je to predložila 1910. godine na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu. Konferenciji je prisustvovalo 100 žena iz 17 zemalja sveta i one su jednoglasno prihvatile predlog.Na međunarodnom nivou, Dan žena prvi put je obeležen 1911. u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Za razliku od žene u gradu, žena na selu ima mogućnost da svoje vreme provodi uz rad sa porodicom ali uz izvesno odricanje društvenog života.U ovoj priči pokušavamo da szanamo kakva su njhova iskustva i koliko je posao koji rade izbor iznude ili zadovoljstva.Žene na selu važan su segment u održavanju poljoprivredne proizvodnje. Radno vreme nemaju već ga šteluju shodno obavezama. Tamo gde je više generacila kažu lakše je. Danijela Lišanin iz sela Obrva stočarka i majka troje dece. Na nju se gazdinstvo i vodi što je i dalje procentualno mala statistika u Srbiji.
,, Imamo krave, ovce, koze, malo svinja i kokica za naše potrebe. Najviše obaveza oko 50 krupnih goveda I isto toliko ovaca. Međutim danas je u kući tri generacije I tako se organizujemo. Najstariji ukućani, svekar i svekrva vode računa o rasadu, oni se time bave. Mi ostali smo fokusirani na ostale poslove. Pomažu I deca shodno njihovim obavezama, tek uveče za stolom se svi okupimo,,
Hristina Lišanin, najmlađa dama u ovom domu glavni je krivac zašto su počeli I sa ovčarenjem.
,, Pomažem mami u muži, u štali oko čišćenja, isteram ovce. Uvek ima posla. Teško je, kako nije teško?! Širićemo se, moramo da radimo I da opstanemo.,, samouvereno I sa ponosom dodaje ova devojčica od 15 leta
Mali procenat žena koje su vlasnice gazdinstva popravlja Željka Sladojević Podovac iz Novog Sela. Ova mlada žena napustila je posao u Kraljevu je bilo daleko da putuje do posla 20 km u jednom pravcu. Spojila je da bude majka dvojici dečaka i vlasnica stada ovaca.
,, Slučajno je izbor pao na romanvske ovce. Ja jesam porasla u porodici na selu ali se nikada nešto nisam bavila time. Bilo je u početku malo teško da se uhodam naročito što je to posao vezan za živog stvora. Danas je ok, čak sama i ojagnjim ovce, mnogo toga se nauči i zadovoljna sam. Imam vremena i za decu i sve ostale aktivnosti jer posao organizujem prema potrebama a ne prema random vremenu.Ranije sam bila odsutna od kuće 10 sati, to je naporno za porodičan život.,,
Mila Milovanović iz Gotovca u svetu poljoprivrede pliva preko 20 godina, spremno je ušla i u ovu sezonu jer bez matematike nema ni dobiti.
,, Krenuli smo na vreme sa rasadmo. Mora tako. Vreme nam trenutno ide na ruku I nama I biljkama, manje se troši grejanje. Nadam se da nam se ne ponovi prošla godina sa onim mrazom. Sve se stavlja na papir jer su troškovi proizvodnje svake godine sve veći a sezona neizvesna. Ali šta ću zavolela sam biljke.,,
U Srbiji žene čine oko 60 odsto radne snage na selu. One su kičma opstanka celih porodica. Slavica Starčević sa porodicom radi proizvodnju jagoda i paprika na oko 6 hektara. Alfa i omega je svega što se radi na njivi.
,, Navikne se čovek. U početku je bilo teško, deca su bila manja, posla više, obaveza više. Danas je drugačije…deca imaju svoju decu i sada svi pomažu, organuzujemo se što je negde najvažnije. Međutim da sada moram da biram kao pre 30 godina kada smo osrali bez posla u državnoj firmi, nisam sigurna da li bi ovo isto radila. Iskreno teško je a to ne može svako da razume.,,
Van okvira Srbije slična situacija. Kako opstaje jedna od najvećih farmi krava u Sloveniji priča nam Safeta Delalič iz Slovenije.
,, Da od prošle godine smo proširili farmu za još 20 krava, sada ih imamo 400! Da organizacija je dobra, puno se radi ali da nema ekonomije ne bi se radilo, ne?! Snabdevamo vrtiće, škole, bolnice, javne ustanove…Deo prooizvodnje se prerađuje u sireve i kačkavalje. Za sada je dobro posao se razvijao godinama. Žena na selu mora da organizuje posao da bi imala organizovan život.,,
Problem održivosti je u malim proizvodnjama. Zbog toga udružuju svoju snagu, zanje i proizvod. Roza Ramirez Gordillo divna dama iz Meksika je četvrta generacija u proizvodnji kafe ali je i predstavnica udruženja jednostavnog naziva ,,Žena,,.
,, Četvrta sam generacija koja sse bavi proizvodnjom kafe. Taj posao nije lak ali je ukus sjajan zar ne. Sa mnom su ovde i mali proizvođači uglavnom organskih proizvoda i zanatskih radionica. Ta proizvodnja se i dalje uglavnom radi ručno I process traje dugo. Zajednički se lakše plasira a mnogima je uzor da kažem i to Frida Kalo.,,
Mnoge se suočavaju sa različitim izazovima koje otežavaju njihov ekonomski, društveni i politički položaj. Ipak upornost I ljubav prema onome što rade čine ih uspešnim i srećnim. Olivera Joković, cvećarka sa stažom od 20 godina. U posao je ušla kao koletarna šteta tadašnje ekonomije u državi.
,, Prvo se navikavač i bude teško a onda ti ovaj posao uđe u krv, ne možeš bez njega. Teško jeste, stripi se u proizvodnji I od bolesti, štetočina, mraza, svega. Danas su i naši sinovi uključeni u proizvodnju cveća. Lakše se organizujemo, imam vremena za sve. U svakom poslu opstaneš samo znanjem I zajedničkim radom.,,
Iako žene čine značajan deo radne snage u poljoprivredi Srbije, njihov položaj u sektoru ostaje neravnopravan. Tradicionalni obrasci vlasništva, ograničen pristup resursima i nedovoljna podrška u programima subvencija onemogućavaju ženama da ostvare pun potencijal u agraru. Povećanje podrške ženama u poljoprivredi može imati dugoročne koristi ne samo za njihovu ekonomsku sigurnost, već i za celokupan razvoj ruralnih područja i poljoprivrednog sektora u Srbiji.
Prema ranijim podacima iz 2022. godine, 19,5% gazdinstava imalo je ženu kao nosioca, dok su žene upravljale sa svega 15,3% gazdinstava. To je ukazivalo na značajan jaz između formalnog vlasništva i stvarnog donošenja odluka u poljoprivredi. Međutim, rezultati Popisa poljoprivrede iz 2023. godine pokazuju određeni pomak. Prema novim podacima, oko 23% poljoprivrednih gazdinstava ima ženu kao upravljača, što ukazuje na postepeno povećanje učešća žena u donošenju ključnih odluka na gazdinstvima.
Popis takođe pokazuje da najveći broj žena radi na porodičnim gazdinstvima, najčešće kao članovi domaćinstva, bez formalnog zaposlenja. Zbog takvog statusa mnoge od njih nemaju stabilan pristup socijalnom i penzionom osiguranju, što dodatno utiče na njihov ekonomski položaj.
Kada je reč o sezonskoj radnoj snazi, žene učestvuju sa oko 35,9%, dok su u stalno zaposlenoj radnoj snazi na gazdinstvima pravnih lica još ređe zastupljene. Ovi podaci ukazuju da žene, iako čine značajan deo radne snage u poljoprivredi, i dalje imaju ograničen pristup stabilnijim i formalnim oblicima zaposlenja u sektoru.
Istina, u Srbiji, žene poljoprivrednice imaju prednost na nekim konkursima i programima podrške u poljoprivredi. Ove mere su uvedene kao način da se podrže i podstaknu žene da se aktivnije uključe u poljoprivrednu proizvodnju, kao i da se ublaže nejednakosti i diskriminacija koje žene često doživljavaju u ovom sektoru. Jer one rade isto kao njihove majke od jutra do “sutra , a taj rad je nevidljiv i često nenaplativ. Danas je njihov dan na koji smo ih podsetili opet radno….S. C.