Srbija je 15. decembra 2019. godine ukinula obaveznu preventivnu vakcinaciju svinja protiv klasične kuge svinja (CSF), čime je postala jedna od poslednjih zemalja u Evropi i definitivno poslednja u regionu Zapadnog Balkana koja je prešla na politiku ne-vakcinacije.
Ova mera bila je neophodan korak ka statusu zemlje slobodne od bolesti bez vakcinacije – ključnom uslovu za izvoz svežeg svinjskog mesa i živih svinja na tržište Evropske unije. Dok je vakcinacija bila na snazi, Srbiji je bio zabranjen izvoz svežeg mesa u EU – mogla je da plasira samo termički obrađene proizvode.Poređenje broja svinja (podaci 2024/2025):Srbija: oko 2,4 miliona svinja (1. decembar 2025). To je pad od oko 13,9% u odnosu na desetogodišnji prosek (2015–2024), a dugoročno još drastičniji – sa nekadašnjih preko 3,4 miliona grla (pre 15–20 godina) na nivo koji se često poredi sa brojem iz 1947. godine. Afrička kuga svinja dodatno je ubrzala pad.
Španija (vodeći proizvođač u EU): oko 33,6–34,5 miliona svinja (2024/2025). Španija je u poslednjih 20 godina značajno ojačala poziciju najvećeg proizvođača svinjskog mesa u Evropi.
Danska: oko 11,6–12,3 miliona svinja (2024/2025, sa blagim rastom u pojedinim kvartalima). Danska ima visoko efikasnu, intenzivnu proizvodnju i jednu od najvećih proizvodnji po glavi stanovnika u Evropi.
Zaključak:
Dok su Španija i Danska (uz visoku efikasnost, velike farme i pun pristup EU tržištu) zadržale ili ojačale poziciju vodećih izvoznika, Srbija je u međuvremenu izgubila trku. Od nekadašnjeg značajnog igrača postala je neto uvoznik svinjskog mesa. Stočni fond se drastično smanjio, a propušteni prihodi od izvoza, pad proizvodnje i zavisnost od uvoza su cena kašnjenja u usklađivanju sa EU standardima.Iako je ukidanje vakcinacije 2019. otvorilo vrata, Srbija ni 2026. godine još uvek nema pun pristup EU tržištu za sveže meso. To je lekcija o tome koliko brzo se gubi konkurentska prednost u modernom stočarstvu.