Pre više godina inicirana je izgradnja Spomen-kapele na Čemernu, planini kod Kraljeva, u čast više od 2.000 vojnika koji su 1915. poginuli u okolini grada braneći odstupnicu srpske vojske. Iako je, kako kažu inicijatori, projekat urađen i novac obezbeđen, izgradnja ne počinje zbog papirologije.
Ni najstariji meštani sela na obroncima Čemerna nisu bili rođeni kada je, 1915. godine, na toj planini poginulo oko 1.000 vojnika Kraljevine Srbije. Ipak, Radmila Mijailović seća se majčinih i babinih priča o najezdi Austrougara.
Pripremili: Nemanja Jakovljević i Nikola Sanader
“Da su njih dve ostale bez igde ičega, davali im iz sela za jelo. Sve pokupili, što nisu mogli da odnesu, oni su to uništili”, priča Radmila Mijailović, iz Dubočice, zaseoka na obroncima Čemerna.
Velika bitka ne spominje se u udžbenicima istorije. Kako bi se izvukla iz zaborava, iz Kraljeva je potekla inicijativa da se na najvišem vrhu Čemerna podigne Spomen-kapela.
“Ovde na ovim položajima spašena je cela Prva srpska armija koja se povlačila dolinom ibra prema Raški i dalje prama Kosovu i Metohiji. Godinama posle Prvog svetskog rata čobani su nalazili kosti nesahranjenih vojnika koje su zveri raznosile po planinama”, priča Rade Vukosavljević, autor edicije “Kraljevo u velikom ratu”.
Kapela bi trebalo da bude izgrađena na zemljištu čiji je vlasnik država, a korisnik “Srbijašume”. Projekat urađen, sredstva u budžetu Kraljeva obezbeđena, a pomoć su, kažu inicijatori, obećale i okolne lokalne samouprave. Čeka se samo da se parcela prenese u svojinu grada.
Iako je 2016. godine tadašnji direktor Srbijašuma dao saglasnost da se ovde izgradi Spomen kapela, njegov naslednik dve godine kasnije ulaže žalbu na rešenje Republičkog geodetskog zavoda prema kome Srbijašume više nisu korisnik ove parcele.
U Republičkoj direkciji za imovinu ističu da odluka vlasnika nije mogla da se sprovede zbog žalbe prethodnog korisnika zemljišta. Naime, Vlada je još u avgustu prošle godine odlučila da zemljište bez naknade ustupi Gradu Kraljevu.
“Ovde se ne radi ni o kakvim šumama kao što vidite, ovo je poljoprivredno zemljište bez ikakvog drveća. A još više mi je razočarenje i svih ljudi koji su bili uključeni u ovo zašto nemamo odgovor i postupanje po žalbi već godinu i nešto dana”, kaže Radoje Tomašević, član Gradskog veća Kraljeva.
U “Srbijašumama” tvrde da su samo štitli svoja zakonska prava. Za njih je izgradnja sporna zato što bi se zemljište i posle brisanja prava korišćenja i dalje vodilo kao šumsko.
JP “Srbijašume” je uložilo žalbu kao redovni pravni lek, imajući u vidu da se radi o nezakonitom rešenju kojim se tom preduzeću briše pravo korišćenja ovog šumskog zemljišta, i doneto je protivno propisima Republike Srbije, što je i potvrđeno odlukom drugostepenog organa.
Dok se administrativni sporovi ne reše, drveni spomen-krst ostaje jedino obeležje na Čemernu koje podseća na srpske heroje. RTS