Sneg je ključan za poljoprivredu jer deluje kao izolator koji štiti ozime useve od izmrzavanja, a topljenjem osigurava dragocenu vlagu zemljištu za prolećnu vegetaciju, doprinoseći rezerve vode, dok njegova bela površina odbija sunce, regulišući temperaturu i čuvajući tlo od isušivanja i preteranog hlađenja. Njegovo postepeno otapanje utiče na obogaćivanje podzemnih voda, podržavajući celokupan hidrološki ciklus.
Intenzivne padavine u većini krajeva Srbije stvaraju različite probleme od havarija na električnim vodovima, opasnosti od poplava i neprohodne puteve. Ipak snežni pokrivač je odličan za ozime useve, posebno za pšenicu koja je najviše na poljima.
Za razliku od prošle godine kada su u ovom periodu učestale više temperature sprečavale zadržavanje snega, biljke sada imaju dobru snežnu izolaciju, što je od ključnog značaja za zaštitu od hladnoće. Ratari zato ističu da je godina dobro počela i da je sneg još jedan preduslov za rodnu godinu. Naime, pšenica je već iznikla, a sneg oko izdanaka stvara neku vrstu izolacije od niskih temperatura koje su usledile.
Pozitivni efekti
- Zaštita useva: Sneg je dobar toplotni izolator; štiti ozime useve, poput pšenice, od jakih mrazeva (npr. pšenica pod snegom može izdržati -25°C, a bez njega već na -10°C).
- Akomulacija vlage: Topljenjem sneg polako otpušta vodu, koja se upija u dublje slojeve zemljišta, stvarajući predvegetacijske zalihe vode.
- Regulacija temperature zemljišta: Sneg zadržava toplinu u zemlji, štiteći je od ekstremnih temperaturnih kolebanja i sprečava isparavanje vlage.
- Hidrološki ciklus: Utiče na punoću reka i dostupnost vode, doprinoseći vlažnosti zemljišta.
Struka kaže da je optimalan rok za setvu pšenice od 10. do 20. oktobra. Mada shodno klimatskim promenama, prošle jeseni se zbog čestih kiša hlebno žito sejala sve do polovine novembra. Prema nekim prognozama očekuje se da će se pšenica u Srbiji ovog leta skidati sa nešto više od 600.000 hektara, od kojih je u Vojvodini više od 52 odsto. Konačni podaci o stvarnim površinama pod žitom još nisu objavljeni, ali pojedini stručnjaci ističu da je posejana za desetak odsto više nego godinu dana ranije na čak približno 700.000 hektara.
Visina snežnog pokrivača varira u zavisnosti od dela zemlje. Na severu već nedelju dana on pokriva površine, dok je u južnim krajevima prisutan tek poslednjih nekoliko dana. Sneg ili okapavine kako je u narodu prozvan ima dve funkcije. Prva da štiti useve od delovanja niskih temperatura tokom zime, a druga, kao i kod ostalih padavina, jeste da obezbeđuje vlagu koja će popraviti vlažnost zemljišta. Sneg je dobar izolator, tako da trenutne niske temperature ne mogu da imaju negativan uticaj na stanje žita. Pšenica koja je posejana u oktobru, odnosno u optimalnom roku, sada je u fazi bokorenja i biljka je tada najotpornija. Stanje useva pšenica zavisi značajno od rokova setve ali i ona iz kasnijih rokova setve je dobro zaštićena.
Poljoprivredni proizvođači nakon otapanja snega treba da praate svoje useve kako bi blagovremeno obavili jednu od najvažnijih agrotehničkih mera, prihranjivanje useva mineralnim azotnim đubrivima, koja direktno utiče na formiranje potencijala za prinos.
Mada kratkotrajne ove niske temperature mogu dovesti do nekroze vrha lista pšenice, ali to nema nekog značaja za visinu prinosa, a izrašće novi listovi. Uljana repica je znatno osetljivija od ozimih strnih žita, ali snežni pokrivač je štiti od niskih temperatura. Kad to dozvole vremenski uslovi, kada krene vegetacija neophodno je obaviti prihranjivanje useva.
Negativni uticaji
- Rano cvetanje: Blage zime bez snega mogu podstaći rano cvetanje voća (kajsije, breskve), što ih čini izuzetno osetljivim na kasne mrazeve.
- Nedostatak vlage: Suve zime, čak i sa temperaturom iznad proseka, mogu dovesti do nedostatka zemljišne vlage na duži rok.
- Šteta od prevelikog snega: Prevelike količine snega, naročito ako padnu rano ili kasno, mogu biti štetne. Moče doći i do oštećenja i lomljena grana.
Voćarima trebaju sneg i hladna zima, mada...
Natprosečno visoke temperature od predviđenih za zimu pogoduju insektima, i razvoju raznih bolesti voća i povrća, koje se pojavljuju sa vlagom. Temperature koje u ,,visokom minisu,, traju minimum deset dana mogu potpuno uništiti štetene organizme.U momentu kada temperatura dozvoli početak vegetacije, ove štetočine i te kako prete da učine veliku štetu našim usevima.
Voću ma koje vrste je potrebno da određeni broj sati i dana provede na niskim temperaturama jer je to preduslov da voće u narednoj vegetaciji dobro rodi i da imamo visoke i kvalitetne prinose. Mnogi voćari zbog obima posla već sada planiraju da krenu sa rezidbom ali treba biti oprezan.
Dok mraz i led stežu granje, zbog velike količine leda može doći do pucanja grančica, međutim struka kaže da izmrzavanja preseka za sada nema jer se voće nalazi u fazi mirovanja.
Voćari bi trebalo da zaštite voće od visokih temperatura tokom zime. Najbolji izbor su preparati na bazi mineralnih ulja, obogaćeni bakrom.Tretman treba obaviti pre početka vegetacije, odnosno sve do bubrenja pupoljaka. Takođe treba voditi računa da se prskanje i zaštita bilja obavi kada je vreme suvo, odnosno kada temperatura ne pada ispod 5 stepeni.
Niske temperature u ovom delu godine imaju i pozitivan efekat, jer doprinose pravilnom razvoju pupoljaka. Problem može nastati ukoliko se temperature spuste ispod biološkog minimuma za određenu voćnu vrstu ili sortu, a posebno su osetljive mlade voćne sadnice.
Iako sneg ima značajnu zaštitnu ulogu, veće količine, naročito vlažnog i teškog snega, mogu dovesti do lomljenja grana.Zbog toga se voćarima savetuje da redovno obilaze svoje zasade i po potrebi uklanjaju sneg sa grana, kako bi se sprečilo lomljenje rodnih grančica i gubitak pupoljaka.
Vlažan sneg može izazvati mehanička oštećenja nežnijih delova biljaka. Njegovo duže zadržavanje iscrpljuje ozime useve i pogoduje pojavi snežne plesni kod ozimih strnina. Ako se dugo zadrži u proleće odlaže izvođenje poljskih radova i setvu jarih useva. U slučajevima kada su dnevne temperature pozitivne dolazi do njegovog otapanja, a noću do ponovnog smrzavanja i tada se stvara ledena kora. Kada je ledena kora debela, ispod nje dolazi do nagomilavanja ugljen-dioksida, smanjuju se zalihe kiseonika i može doći do oštećenja biljaka.
Plastenička proizvodnja na oprezu
Temperature koje su poslednjih nekoliko dana od minus 12 do minus 15 stepeni prinudile su povrtare i cvećare da danonoćno greju plastenike. Dok je napolju temperatura minus 12 rano povrće u plasteniku raste na plus 15 stepeni a to znači neprospavane noći i veća potošnja derivata. Dakle skuplja proizvodnja. Ovde je svaki temperaturni šok rizika da biljke uginu. Oblačni dani smanjuju svetlost, što utiče na kvalitet biljaka i otežava borbu protiv niskih temperatura.
Ukoliko je biljka relativno otporna na niske temperature, a one ne traju dugo, ona može da preživi. Ako se dejstvo niskih temperatura prekida postepenim zagrevanjem vazduha ledeni kristali u tkivu biljke se postepeno otapaju i niske temperature nemaju većih štetnih posledica. Međutim, pri naglom otapanju leda ćelije se kidaju i biljka propada.
Navodnjavanje nekoliko časova pre pojave mraza je štetno jer se hladnom vodom još više rashlađuje zemljište pa je i opasnost od mraza veća, a vlažna biljka veoma je osetljiva.Kod indirektnog načina navodnjavanje moguće je koristiti sve načine zalivanja. Pored indirektnog navodnjavanja moguće je primenjivati i direktno navodnjavanja koje se izvodi u toku trajanja mraza.
Salata koja je rasađena pre mesec dana, sada je u fazi mirovanja i lakše podnosi niske temperature. Stručnjaci objašnjavaju da niske temperature lakše podnosi salata koja nije u kasnijim fazama razvoja, jer u suprotnom može da promrzne. Ispor pet stepeni slata prestaje sa razvojem, što je slučaj kod onih povrtara koji su rasadu završili u decembru. Problema ima tako gde je salata već uglavičena i tu može doći do izmrzavanja. Ono što povrtari treba da znaju je da folija ili agril, ukoliko se salata pokriva, moraju biti malo izdignuti, na štapove ili mrežicu. Pokrivka ne sme biti na salati, jer to dovodi do povećane vlažnosti, koja može izazvati truljenje. Na kraju treba sačekati povećanje temperatura i onda obavljati sve potrebne agrotehničke mere. Zalivanje i prihrana sada ne dolaze u obzir. U plastenicima se sa poslom kreće tek sa porastom žive u termometru – slede zalivanje i prihrana.
Pored mraza i sneg je veliki neprijatelj plastenika jer zbog tećine snega mogu urušiti konstrukciju, što se na žalost ranijh godina dešavalo.