Beograd, 30. jul 2020.Izvor: Novosti
· Nakupci, koji su navikli da dobro zarade na tuđoj muci, i ove sezone prave pometnju na tržištu i skidaju kajmak. Zbog niske otkupne cene, naročito su očajni proizvođači paradajza.
- Cena kilograma njihovih plodova od njive do beogradskih pijaca poveća se i do pet puta.
Paradajz se u Leskovcu na veliko prodaje za 20 do 25 dinara, dok mu cena u Beogradu doseže i do 100 dinara.
– U svemu ovome najgore prođu proizvođač i potrošač, a svima ostalima u lancu je dobro – jada se Aleksandar Kocić iz leskovačkog sela Svirce. – Svi između nas su zapravo neradnici koji najviše zarade. Bio bih zadovoljan da cena paradajza za proizvođača bude od 40 do 60, a za potrošača 60 do 80 dinara, ali vodu mute oni koji zemlju i plastenik nikada nisu ni videli, niti su obrisali znoj sa svog čela. Takvi drže monopol i diktiraju nam cene. Zbog ucenjivača ne možemo da zaradimo ni 10 do 15 dinara po kilogramu povrća, čime bismo bili više nego zadovoljni.
Meštani Svirca su, posle elektrifikacije polja, povećali broj plastenika na oko 600, kao i kvalitet zemljišta. Kocić je na svoje imanje dovezao čak 400 kamiona zemlje prve klase, a mnogo je uložio i u nove zasade. Kaže da su povrtari zadovoljni subvencijama koje dobijaju od države, ali se pita čemu sve to ako im roba odlazi budzašto.
Kocići obrađuju 10 hektara zemlje. Trećina je pod 30 velikih plastenika. Svake godine proizvedu 250 do 300 tona povrća. Najviše paradajza, ali sade i krastavac, kupus, zelenu salatu, mlad krompir i papriku. Na istoj zemlji ovi vredni ljudi svake sezone proizvedu po tri kulture. Ovo je četvrta generacija Kocića koja se bavi povrtarstvom, a na imanju su sada i dvojica Aleksandrovih sinova sa svojim porodicama.
NA TEZGE SAMO GAZDINSTVA
Poljoprivrednici se žale da najbolja mesta na pijacama dobijaju preprodavci.
– Besposličari zauzmu najbolja mesta za trgovinu, a nas teraju u stranu gde kupaca i nema – tvrdi Kocić. – Sve pijace u Beogradu su prebukirane kamionima koji se godinama nisu pomerili sa pojedinih mesta. Treba drugačije organizovati naplatu tezgi, da se stane na put monopolu. Prodavci na pijacama bi morali da imaju registrovano gazdinstvo i u džepu potvrdu o aktivnom statusu i biljnu strukturu.