Beograd, 30. jul 2020. Izvor: Politika
Kilogram ovog voća otkupljivači plaćaju od 210 do 270 dinara jer je ukupan ovogodišnji rod smanjen najmanje za 30 odsto
Ovo leto proći će bez protesta malinara koji su prvi put, posle nekoliko godina, zadovoljni cenom tog voća. Zbog nestašice, ne samo kod nas već i na svetskom tržištu, hladnjačari malinu otkupljuju za najmanje 210 dinara po kilogramu.
Stručnjaci, međutim, ovakvo stanje na tržištu ocenjuju kao kratkoročnu dobit za proizvođače jer je rod maline drastično smanjen što bi u perspektivi moglo da dovede do novih problema.
Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih domaćih stručnjaka za jagodasto voće, kaže da je svetska nestašica maline definitivno uticala na rast cene koja se trenutno kreće od 210 do 270 dinara. Berba tog voća u nižim predelima je završena i po svim pokazateljima, ističe, prinosi su jako redukovani. Kaže da je rod maline u Srbiji smanjen minimum 30 odsto i da će teško biti ostvariva ranija projekcija o ukupnom prinosu od 55.000 do 57.000 tona. Kvalitet je takođe šarenolik i zavisi od toga koliko su malinjaci bili na udaru nepogoda. Tamo gde je bilo grada pojavljuje se takozvana flekava malina, s delimičnim oštećenjima.
Međutim, kako objašnjava, zbog značajnog manjka tog voća na tržištu pri otkupu se ne obavlja klasifikacija i sve ide u prodaju po istoj ceni. On ne veruje da će ukupni rod moći da bude uvećan na osnovu uvoza maline iz BiH, kako se poslednjih dana moglo čuti u medijima, jer je i tamo proizvodnja pala na jednu trećinu nekadašnje proizvodnje od oko 20.000 tona.
– Pitanje cene se uopšte ne postavlja. Miker se, jedino, plaća više u odnosu na vilamet i druge sorte – kaže Leposavić i dodaje da je ovakva situacija kratkoročno dobra za one proizvođače koji imaju šta da ponude, ali da s obzirom na navike iz ranijih godina takvo stanje na tržištu može ponovo da dovede do porasta tražnje za sadnim materijalom kojeg, nažalost, mi nemamo dovoljno.
– Ponovo se vrtimo u onom krugu. Uzimamo zaražene sadnice, sadimo i povećavamo površine, ali prinosi ne rastu proporcijalno. Ovo je naš najveći problem. Jednostavno, nedostaje nam strategija – kaže Leposavić. Navodi dobar primer Čilea. Ova država je, objašnjava, u jednom trenutku planski snizila proizvodnju i kada su dostigli određeni nivo, država je obezbedila kvalitetan sadni materijal i stavila ga na raspolaganje proizvođačima.
Kako je za Betu izjavio predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović akontna (početna) cena prve klase malina porasla je ove godine, zbog prepolovljenog roda usled nevremena, na oko 210 dinara. U isto vreme 2019. iznosila je od 150 do 170 dinara.
On je ocenio da statistika ipak neće pokazati da je rod malina manji 50 odsto jer vlasnici hladnjača uvoze maline iz BiH i mešaju ih sa malinama iz Srbije i izvoze kao domaći proizvod. Radović kaže da uprkos višoj ceni proizvođači neće moći da ostvare zaradu jer su vremenske neprilike uništile deo roda pa su prinosi slabi i jedva će pokriti troškove proizvodnje.
– U svetu je ogromna potražnja malina i očekujemo da izvoznici nakon prodaje robe doplate još 20 dinara po kilogramu – rekao je Radović. Istakao je da sada zbog deviznog priliva od izvoza država, koja i sada subvencioniše proizvođače, treba još više da ih motiviše da obnove proizvodnju. Prema njegovim rečima, zbog niskih cena, posebno 2017. mnogi su zapustili malinjake i da je Srbija, koja je među liderima u svetu po proizvodnji i kvalitetu malina, izgubila to mesto jer je proizvodnja pala. Kako je objasnio, otkup malina po bagatelnim cenama poslednjih pet-šest godina doprineo je da se površina pod zasadima od oko 6.000 hektara smanji na oko 1.600–2.000 hektara.