U selu Balosava u Gruži proteklog vikenda 28.maja, održan je Sabor voćara, koji je okupilo blizu 2.000 zainteresovanih proizvođača iz cele Srbije, bivših jugoslovenskih republika, regiona, ali i gostiju iz sveta. Porodica Nikolić iz ovog sela i njihove plantaže Gruža agrar ponovo su nadmašili sva očekivanja ne samo po svom čuvenom gostoprimstvu već i samoj organizaciji samog skupa.Predstavljanje inovacija u svim aspektima moderne voćarske proizvodnje i njihova praktična primena, osnovni je cilj tradicionalog Sabora voćara u Gruži, koji je održan četvrti put.
Nakon dve godine pauze zbog pandemije korona virusa, firma “Gruža agrar“ je organizovala četvrti po redu Sabor voćara. Sabor voćara je ponovo okupio zavidan broj zainteresovanih, koji su želeli da čuju šta stručnjaci iz ove oblasti preporučuju i savetuju, posebno za one koji gaje jabuke, nektarine i borovnice. Manifestacija, koja predstavlja spoj nauke i prakse, okupila je oko 2.000 voćara iz zemlje i regiona, kao i eminentne stručnjake iz oblasti voćarstva, predstavnike obrazovnih i naučnih ustanova. Ukazano je na poseban značaj obrazovanja i razmene iskustava sa kolegama iz inostranstva, kako bi se podigao kvalitet voćarske proizvodnje u Srbiji, a naročito onaj deo koji je u skladu sa evropskim i svetskim trendovima.
Upravo suština gružanskog sabora je što stručnjaci voćarstva na terenu daju uputstva, preporuke i prognoze. Škola u poslu, baš kao i u životu se najbolje uči u praksi. Plantaže porodice Nikolić nisu više samo proizvodni zasadi već i ogledna dobra gde znaje stiču učenici, student i sami voćari. Umesto amfiteatra i laboratorija predavači ugledni univerzitetski profesori svoja zapažanja i znanja prenose zainteresovanima.
Jabuka 35 dinara!
O savremenim svetskim trendovima u proizvodnji jabuke govorio je prof. dr Franci Štampar sa Biotehničkog univerziteta u Ljubljani, koji svojim izlaganjem uvek i pre svih, saopšti informacije koje nam često nisu po volji. Njegova aktuelna tema bila je cena jabuke, koja ovog trenutka ne obećava.
,,Evropa ima zalihe veće nego lani u ovo doba i pored toga što smo beležili manji rod jabuke, dakle sa manjim prinosima je u hladnjačama još uvek ima! Sve to što se ovog trenutka dešava u svetu ima uticaj i na potrošnju, koja se smanjila. Koliko će se još smanjiti to niko ne zna! Ono što se vama desilo jeste da ste izgubili, zapravo niste potpuno izgubili plasman preko ruskih trgovaca. Zbog nižih cena voćarima je takvo tržište neinteresantno jer cena voća ostala na isto ili manja, a cene transporta rastu. Zapravo transport, odnosno cena prevoza je poskupela 3-5 puta je u velikoj meri osim viška jabuke umanjoio njenu cenu. Ono što je moja poruka danas da ako imamo rod u voćnjaku nemojmo ga uništiti u berbi, poštujmo onog ko kupuje od nas i stavimo u boks, ono što treba da stavimo. Na kraju sam rekao da je cena od 35 dinara dobra cena, ali za tu cenu treba u voćnjaku da imamo 40 tona jabuke prve klase, da bi mogli preživeti tržište i da bi ostalo para da se uloži u narednu sezonu naravno sa nešto malo profita. Ako ne budemo blizu toga malo njih će opstati.,, kategoričan je Prof. Štampar, koji je na žalost svojim predviđanjima, bar do sada uvek bio u pravu
Struka na prvom mestu
Prof. dr Jasminka Milivojević, ustaljeno je sa puno elana i profesionalnosti prenela sve ono što su primenili poslednjih godina u Gruži. Plantaže borovnice sve su brojnije delimično zahvaljujući zasnovanoj plantazi porodice Nikolić u Balosavi, domaćinu skupa. Ceo proces prethodnih godina se odvijao pod strogom palicom ove stručne dame. Hidroponski uzgoj borovnica u Srbiji je u ekspanziji i gotovo svakodnevno se javljaju novi budući voćari, koji žele da formiraju zasade, tvrdi profesorka
” Ovaj Sabor nam je vrlo koristan jer na praktičan način voćari mogu videti rezultae naših istraživanja Uz podršku Ministrstva poljoprivrede a u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom univerziteta u Beogradu,Agronet centrum za istraživanje i obrazovanje i Gruža agrarom, sprovodimo projekat ,, Savremena tehnologija gajenja borovnice u zaštoićenom prostoru u funkciji održivog ruralnog razvoja Srbije. Cilj ovog projekta koji sprovodimo na plantažama Gruže agrara je da se ispita gajenje borovnica u različitim uslovima i tipovima gajenja, gde pored protivgradnog sistema koji je najviše zastpuljen u našoj zemlji imamo mogućnost i gajenja reincap sistema pod plastenicima i visokim tunelima. Dobro ste primetili da je sve intenzivnije gajenje borovnice u hidroponici. Prednost hidroponskog uzgoja je što mogu da se iskoriste nepogodna zemljišta, teškog mehaničkog sastava i neodgovarajuće pH vrednosti. U ovom načinu uzgoja olakšano je zalivanje i programiranje prihrane, čak i u nepovoljnim klimatskim uslovima. Gustina sadnje je veća, a biljka u saksijama zaštićena je od zemljišnih štetočina. Ova tehnologija omogućava kontrolisano gajenje. Biljci dajete ono šta joj treba, bez obzira kakav kvalitet zemlje je dostupan proizvođaču.,,objašnjava prof dr Jasminka Milivojević sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Doc. Dr Dragan Radivojević, je na konkretnim primerima proizvođačima objašnjavao sve zamke i tajne uspešnog gajenja voća. Centralna tema njegovog izlaganja odnosila se na proredu jabuke i značaju ove mere. Bilo je i puno pitanja vezanih za fotoselektivne mreže koje su postavljene na delu plantaže pod borovnicom. Na rezultate ćemo ipak kako kaže sačekati.
,, Ovo je prva sezona u kojoj pratimo konkretno borovnicu. Prave rezulatate ćemo imati tek nakon tri godine, jer je to period koji nam pruža mogučnost da upoređujemo biologiju biljke, vegetaciju, kako se ponaša pod kojom mrežom i koji će biti najbolji pokazatelji, naročito u smislu klimatskih uslova, koji su svake godine, kako vidimo različiti. U pitanju se foto selektivne protivgradne mreže, koje imaju mogućnost da menjaju kvalitet svetlosti koje ulazi u voćnjak, što će biti budučnost u voćarskoj proizvodnji. Sa crnim protivgradnim mrežama mi smo postizali odgovarajuću fizičku zaštitu, a sa ovim mrežama nam se pruža mogućnost da utičemo i na fiziološke karakteristike biljke u smislu smanjenja ili povećanja biljke, na povećanje krupnoće biljke i ploda, obojenosti ploda, period ranijeg ili kasnijeg sazrevanaja. S tim što moram da naglasim da još uvek radimo detaljna istraživanja koja fotoselektivna mreža najviše odgovara za koju voćne vrste i u kojim agroekooškim uslovima daje najbolje rezultate.,, pojašnajava Radivojević
O tehnologiji pravovrenemog tretmana u voćnjacima, pravim informacijama opet nas je zasula dipl. inž Marija Kolundžija, zadužena za isti posao na plantažama Nikolića.
,,Svaka godina je priča za sebe jer promena klime i vremenski uslovi diktiraju tajming pravovremenih tretmana. Ove godine voćari se više bave suzbijanjem štetočina kojima toplo vreme pogoduje. Cilj struke je kako najbolje zaštititi plodove i voćke uz racionalnu upotrebu hemijskih sredstava. Važno je da plodovi koje plasiramo na tržište budu zdravstveno bezbedni, bez rezidua, uz poštovanje karence. Proizvođači moraju da znaju da komisija EU svake godine donese odluku o zabrani nekih od pesticida. Za proizvodnju bi bilo pogubno da se nađu čak i u minimalnim tragovima, jer se naročito u izvozu rade stroge kontrole.,, ističe Kolundžija
Veliko interesovanje izazvale su postavljene kućice za solitarne pčele. O njihovom značaju iscrpna izlaganja izložio je Dekan biološkog fakulteta Profesor dr Ljubiša Stanisavljević
„One su sezonske pčele i ne javljaju se kroz celu sezonu od proleća do kasne jeseni, nego na po nekih 15-20 dana. To je samo deo jedne populacije koji se već nalazi u prirodi i vi im bukvalno obezbedite adekvatno mesto za njihovo gneždenje i zgodno je da vi posle ako znate da ih negde ima, i ako postoje neke kuće ili vikendice sa ovim cevčicama od trske vi tamo postavite ove prazne, one se ugnezde u njima, a vi posle ova gnezda, ove snopove možete da prebacite u voćnjake. Solitarne pčele u oprašivanju su efikasnije od medonosnih. Za oprašivanje voćaka na 10 ari potrebno oko 30 solitarnih pčela, a oko 2.500 pčela radilica. “ objašnjava Prof Stanisavljević
Ove pčele inače ne prave med i ne bodu, žive u cevčicama od trske ili u šupljinama bilo kog prirodnog materijala. Prednost ovih pčela je i u tome što su aktivne i na nižim temperaturama od osam stepeni, u odnosu na medonosne, koje izlaze kad je iznad 13 stepeni. Naš sagovornik ističe da ta temperaturna razlika može biti vrlo značajna u proleće, kada je oprašivanje najbitnije.
Mini Sajam u šumi!
Sabor voćara Gruže agrara nikada nije ličio na klasična i suvoparna predavanja. Organizatori su okupljanje osmisli i kao porodični dan u prirodi, tako da dolaze roditelji sa decom, za koju su obezbeđeni bogati propratni sadržajima – vožnja kočijama, jahanje, pikado, igraonice za decu. Na imanju porodice Nikolić organizuje se i mini poljoprivredni sajam sa nekoliko desetina izlagača, koji takođe nije klasičan. Umesto sajamskih hala učesnici su svoje ponude izlagali u šumarku koji koji okružuje imanje i voćnjake. A bilo je svega od tehnike, mašina, berača borovnice, proizvoda, sirovine, sadnog materijala…Nešto za probati, nešto pazariti…
Uz bogat stručni domaćini su organizovali i zabavni program, kako za odrasle tako i za decu, a prijatelji skupa ,,Institut Josif Pančić,, spremili su posebno iznenađenje. Svako ko se prijavio na njihov štand imao priliku da učestvuje u nagradnoj igri, tako da je srećan dobitnik poneo kući ,,poveći,, tv aparat. Nas je ipak više zanimalo kakvu saradnju planiraju sa domaćinima.
,, Mi smo prvi put na Saboru u Gruži kao Institut, zahvaljujući pozivu koji smo dobili od domaćina. Delimo cilj i ideju da se na ovom području, Zapadne i Centralne Srbije, prvenstveno Šumadijskog okruga, da se što više promoviše gajenje lekovitog bilja. S obzirom na informaciju koju imamo kako domaćina, tako i drugih proizvođača sa ovog područja, da je sve veće interesovanje sa gajenje lekovitog bilja, naš cilj je upravo da prezentujemo i promovišemo proizvodnju lekovitog bilja. I ne samo proizvodnju lekovitog bilja već i proizvode od lekovitog bilja i ono što Institut radi pune 74 godine. Mi kao Institut imamo tu mogućnost da pružimo logistiku u vakom smislu i da će buduća saradnja biti na korist svih nas koji želimo da ova proizvodnja ponovo zaživi.,, rekao nam je Dr. Milan Lukić, direktor Instituta Josif Pančić
Agroklimatski uslovi u našoj zemlji su bogom dani za voćarsku proizvodnju. voćari su dokazali da postoji volja za napredovanjem, za novim znanjima. Jedino što fali, je više novca i sigurno tržište, kažu i voćari. Oni koji gaje jabuku najviše se plaše prodaje svojih plodova, imajući u vidu da se u hladnjačama u Srbiji još uvek nalaze tone ovog voća. Strepnja je kažu i sa neba jer oni mali proizvođači sa par hektara, a takvih je najviše još uvek nemaju protivgradne mreže.Na ovakve skupove dolaze jer razmene iskustva, saznaju puno toga novog, dođu do pravih informacija, pa čak i povoljnijih uslova prodaje i kupovine sirovina i repromaterijala.
Poslednjih godina u knićkom kraju, ali i okruženju intenzivno se širi voćarska proizvodnja što je i najveći uspeh ovog skupa, smatraju organizatori i predavači. Razmena iskustva i predavanja o novim tehnologijama proizvodnje zainteresovalo je pored iskusnih voćara i mlade ljude koji tek počinju da se bave ovom proizvodnjom.
Domaćin sa velikim D
Sabor voćara Gruža 2022 i ovoga puta bio je pun pogodak. Domaćini su počeli da se bave voćarstvom pre skoro 20 godina, ali su proizvodnju na profesionalnom nivou počeli da rade intenzivno u poslednjoj deceniji, uvek naglašavajući važnost čvrste spone između struke, nauke i prakse. Često posećuju svoje kolege širom sveta, konsultuju njihove stručnjake, angažujući naše. Želeći da isto primene u svom kraju, nastali su Zimsko savetovanje i Sabor voćara, koji su sada već tradicionalni. Miroslav Nikolić, organizator, vlasnik ,,Gruže Agrara,, i kako sa ponosom ističe i voćar, ne krije zadovoljstvo odazivu na gružansku školu znanja.
“Za moju porodicu, za čitav Gruža tim za sve prisutne kao i za vas medije siguran sam da je ovo ispunjen dan. Ja sam iskreno presećan i zadovoljan sa odazivom ovolikog broja voćara. Do sada je registrovano 1.500 učesnika i još uvek dolaze. Ovde su voćari ne samo iz Srbije već i iz čitavog regiona, ove godine imamo voćare iz Poljske, Bugarske, prijatelje iz Italije, Belorusije…..Sastav struke i odličnih vočara, koji su došli potvrđuje važnost događaja a nama pruža veliku satisfakciju. Veliko je interesovanje voćara, što dokazuje da su posvećeni svom radu i svom poslu, a ono što me posebno raduje jeste veliki broj mladih voćara koji su naslednici svojih voćarskih porodica. Svi su već navikli da na ovom mestu može mnogo toga pametnog i korisnog da se čuje i vidi. Dokaz za to je da se za savetovanje čulo ne samo u regionu, već i do Belorusije, Turske, Zapadne Evrope. Sabor voćara kao i naše zimsko Savetovanje nije značajno samo za našu firmu, već i za ceo gružanski kraj i Knić i promociju svih njenih potencijala. To je i suština, da pošaljemo najlepšu sliku o našem kraju celoj Srbiji i svetu.” ističe Miroslav Nikolić
Nikolići imaju zavidne plantaže jabuke, breskve i borovnice u Balosavi. Da se upornost i rad zasnovan na znanju isplati potrdili su odličnim izvoznim skorom. Jedni su od retkih čiji plodovi nisu imali boravišnu taksu u sopstvenim objektima. Posebno je osokolila borovnica kojoj nisu odoleli ni na istoku, ni na zapadu.
,, Moram da kažem da je ,,korona,, definitivno uzdrmala ne samo naše živote već i tržište. Na žalost i kriza između Ukrajine i Rusije verovatno neće zaobići naše voćare ! Mi smo poslednje dve godine na našim plantažama imali odličan kvalitet, odličan prinos po hektaru ali smo uspeli i da postignemo izuzetno dobru cenu. Naravno uz kvalitet i uz dobro pakovanje. Ono što je interesantno u odnosu na region, je ta dobra pozicija Srbije geografski ali i proizvodno smo na raskršću puteva. Rezultati ne mogu padati s neba, jer vidite i danas ti je praksa, tu je struka, tu su danas i prestavnici vlasti da čuju šta nas to muči, koji su problemi i negde svi zajedno moramo da radimo na tome. Mi smo upravo u ove dve poslednje godine uveli mnogo novina, neke iskustveno, neke učeći na tuđim greškama. Idemo u pravcu novih tehnologija, novih voćnih vrste,novih pakovanja, novih skladišnih prostora,novih tržišta, probali da restartujemo sve dobro kako bi bili još bolji i produktivniji. Ponude za plasman imamo ali za sada još uvek pregovaramo. ,, dodaje naslednik Nemanja Nikolić koji je za svoju prezentaciju pobrao puno simpatija
Na Saboru se govorilo i o IPARD programima, novim načinima konkurisanja i plaćana preko Uprave za agrana plaćanja, IT tehnologijama i značaju elektronskih prijava koje će naredne godine sigurno zaživeti. Skup su pozdravili predstavnici ministarstva, lokalne samouprave i Zadružnog saveza koji su ponovo istakli da su kooperative neminovnost jer male proizvodnje nisu održive u modernism uslovima poslovanja.
Uskoro nas u Balosavi očekuje novi Centar za lekovito bilje i povrće. Razlog je jednostavan, jer su domaćini male Opštine Knić u prošoj ,,pandemijskoj godini,, podigli nivo nivo izvoza za 7 miliona evra.
Da li ćemo put istoka ili zapada, manje je važno ukoliko voće plasiramo u pravom trenutku i po povoljnoj ceni. Do cene, put je dug i zahteva mnogo agrotehničkih i pomotehničkih mera. Od ideje do cilja potrebno je puno znanja, ulaganja i novih tehnologija. I ovoga puta, svi smo otišli bogatiji iz Balosave, jer se ovde osećate važnim, jer ste ovde deo velike porodice! Neko znanjem ,neko novim idejama,neko pravim informacijama i saradnicima. Neko pak novim prijateljima.
Agroklimatski uslovi u našoj zemlji su bogom dani za voćarsku proizvodnju. Voćari su dokazali da postoji volja za napredovanjem, za novim znanjima. Jedino što fali, je više novca i sigurno tržište. Opšti utisak je da su domaćini prevazišli sva očekivanja i još jednom pokazali pisvećenost svojoj misiji, tako da su sebi nametnuli još obimniji i teži zadatak za buduće događaje koje organizuju. Kod pravih domaćina to je tradicija.
Nama ostaje da svima poželimo mirno nebo, kvalitetan rod i dobru cenu, jer to svojim radom zaslužuju. Ko zeli da nešto nauči doći će ponovo u Gružu, ko ne zeli, imaće izgovor! S. C.