Rusija je za dvadeset godina prešla dug put kako bi postala najveći izvoznik žita, piše „Fajnenšel tajms“.
List ističe da zemlja napreduje u Evroaziji, Africi i Latinskoj Americi kao lider u poljoprivrednom izvozu, postepeno smanjujući zavisnost od nafte, stvarajući nova tržišta i postižući nove međunarodne diplomatske uspehe.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2004. godine pokrenuo državni program razvoja poljoprivrede zajedno sa drugim nacionalnim projektima čiji je cilj bio stimulisanje finansiranja i stvaranje proizvodnje. Cilj je bio sledeći: garantovati 80-95 odsto samodovoljnosti u ključnim dobrima i žitu. Deceniju kasnije uveden je „žitni ustav“ radi poboljšanja transparentnosti tržišta.
„Glavni igrači i država su se dogovorili da učine tržište otvorenijim za opšte dobro. Rezultat je bio veoma pozitivan“, smatra analitičarka „Gasprombanke“ Darja Snitko. „To je mnogo pomoglo pri izvozu“, dodala je ona.
Sankcije kojima je Zapad pokušao da uguši rusku ekonomiju samo su podstakle proizvođače, konstatuje list. Ubrzo nakon uvođenja ograničenja, najveća zemlja po površini na svetu postala je najveći izvoznik pšenice, prvi put pretekavši Sjedinjene Američke Države i Kanadu 2017. godine.
Kako se navodi u članku, Rusija može da zadovolji rastuću potražnju za poljoprivrednim proizvodima, jer ima zemljište, vodu, luke i železnice.
Rusija je 2020. godine imala drugi po količini najveći prinos žita u svojoj istoriji: bruto žetva žitarica iznosila je 133.465 miliona tona, pšenice – 85.896 miliona tona. Rekordni rod ostvaren je 2017. godine, kada je požnjeveno 135.539 miliona tona žita, uključujući 86.003 miliona tona pšenice. Ministarstvo poljoprivrede Rusije očekuje prinos žitarica 2021. godine na nivou od 127,4 miliona tona, pšenice – 81 milion tona.