Žetva pšenice se privodi kraju. Prinosi će biti slabiji nego lane, ali će hlebnog žita biti više nego dovoljno za domaće potrebe, oko 3,6 miliona tona.
Proizvođače najviše brine cena koja se prošle sedmice na novosadskoj Produktnoj berzi kretala od 20 do 22,50 dinara po kilogramu bez PDV-a. Lane se otkupljivala za 35 dinara, a troškovi setve su značajno porasli.
Stručnjaci savetuju ratarima da sačekaju sa prodajom, i prognoziraju da će se cena oporaviti za jedan do dva meseca.
Tome će doprineti i prošlonedeljna odluka Vlade da Republička direkcija za robne rezerve otkupi do 200.000 tona novog roda merkantilne pšenice, za 25 dinara po kilogramu plus PDV. Na svetskim berzama cenu je pogurao izlazak Rusije iz sporazuma o žitu. To se desilo odmah nakon najave Moskve u ponedeljak da prekida učešće u aranžmanu za izvoz ukrajinskog žita uz posredovanje UN, poznatom kao Crnomorska inicijativa. Septembarski fjučersi na čikaškoj berzi juče su zabeležili rast od 8%.
Agroekonomista Žarko Galetin ocenjuje da je otkup 200.000 tona za potrebe Robnih rezervi prilično respektabilna količina. Cena od 25 dinara je, kako dodaje, sasvim korektna i može da podigne komercijalno tržište u Srbiji. A, veća trgovinska frekvencija će doprineti i rastu cena na berzi. Prema rečima Galetina, to će se desiti za jedan do dva meseca.
– Pšenicu ne treba prodavati odmah, u ovom trenutku, pogotovo proizvođači koji imaju kvalitetnu. Tržište će odreagovati i cena će biti bolja – kaže Galetin za Novosti.
On navodi da je odbijanje Moskve da produži sporazum o žitu, njen odgovor na okolnost da UN nisu rusku poljoprivrednu banku uključili u Swift sistem, čime je onemogućen izvoz njihove proizvodnje u područje u kojem se upotrebljava ova međunarodna bankarska mreža. Na tu odluku Rusije, kako dodaje, svetsko tržište je odreagovalo tako što je cena pšenice skočila, jer su povećani troškovi osiguranja, robe i kompletne logistike. Prema njegovim rečima, odluka Moskve je bila očekivana i zvaničnici su je najavljivali duže od mesec dana.
– Oko 80% izvoza žitarica i uljarica iz Ukrajine išlo je preko tri crnomorske luke. Tražili su alternativne puteve i dunavskim tokom su došli do luke Konstanca, opet crnomorske, ali zaobilaznim putem. Konstanca je prepuna ukrajinske i druge robe. Tu se pojavljuju najveći trgovci žitaricama – navodi Galetin.
Ovo je, kako objašnjava, uticalo na našu zemlju, jer su preko te luke na druga tržišta plasirane količine pšenice koje nisu zanemarljive.
– Srbiji je tako amputiran jedan ozbiljan izvozni potencijal. Ta okolnost je, između ostalog, dodatno uticala da u novu ekonomsku godinu uđemo sa milion tona zaliha pšenice – precizira Galetin.
Velike zalihe su, takođe, doprinele obaranju cene hlebnog zrna. On navodi da je od prošle godine, najveći kupac srpske pšenice Italija, da deo izvozimo u zemlje CEFTA sporazuma, a deo smo plasirali preko Konstance na druga tržišta, ali to je sada onemogućeno. Italijanskog kupca, kako dodaje, treba da čuvamo kao malo vode na dlanu, jer taj izvoz čuva likvidnost tržišta.
– Postoji mogućnost da ćemo na globalnom nivou opet ući u krizu hrane, pogotovo siromašnije zemlje. Nigerija je pre nekoliko dana proglasila vanredno stanje zbog velikog porasta cena i nestašice hrane. Tržište hrane je postalo čista politika – smatra Galetin.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Rusija spremna da obnovi crnomorski sporazum o žitu, ali tek nakon što se ispuni deo koji se odnosi na obaveze prema toj zemlji, odnosno uklone prepreke za ruski poljoprivredni izvoz. Moskva je više puta naglašavala da je najveći deo žitarica koji je trebalo da se isporuči u najsiromašnije države otpreman u zapadne zemlje. Izvor: eKapija