Kada bi bilo kome na Balkanu i nešto šire, u državama gde žive i rade ovdašnji ljudi, rekli da našoj rakiji nedostaju ugled i poštovanje, verovatno bi se našli u velikoj neverici i čudu. Boca tog žestokog pića se može naći gotovo uz svakoj kući. Rakiju pijemo vekovima, manje ili više, pri susretu i rastanku, u radosti i veselju, u sreći i nesreći, kao lek za sve boljke i iz navike, i koliko treba i koliko ne treba…
Prvi pisani podaci o proizvodnji šljivovice mogu se naći u Dušanovom zakoniku iz 1349. godine. Nedavno je rakija iz Srbije uvrštena na UNESKO listu nematerijalne kulturne baštine.
Proizvodimo je, najčešće, od šljive, grožđa, jabuke, kruške, dunje, kajsije, zatim od maline, breskve, višnje, meda, pa čak i od oraha, kupusa, šargarepe i drugih prirodnih sirovina. Postoji oko 1.200 registrovanih destilerija, ali proizvodi se i mimo njih. Mnogo domaćinstava u ruralnim sredinama ima kazan za pečenje rakije, koju proizvode po nekom sopstvenom receptu, što često završava na „crnom tržištu“ pod različitim imenima. Rakiju, gotovo redovno, izvozimo u Sloveniju, Nemačku, Švajcarsku, Crnu Goru, SAD, Australiju, u vrednosti od oko 13,4 miliona evra. Počinjemo da je plasiramo i na tržište Bugarske, Francuske, Azerbedžana, Letonije i Litvanije. Vrednost izvezene rakije je lane povećana za oko 30 odsto.
Zahvaljujući naglom porastu broja destilerija, rakije iz Srbije stiču sve veći broj svetskih priznanja. Na Međunarodnom takmičenju za vina i alkoholna pića u Londonu – IWSC, u konkurenciji od preko 3.000 uzoraka žestokih alkoholnih pića, dve rakije od šljive dobile su srebrne, a od jabuke bronzanu medalju.
Iako veliki broj stručnjaka smatra da naša šljivovica spada u tri najkvalitetnija žestoka pića, veliki broj stanovnika naše planete, ne samo da ne poznaje rakiju iz Srbije nego ona ne postoji ni u njihovim zakonskim dokumentima, što našim izvoznicima pravi ogromne teškoće.
U svetu postoji izuzetno velika konkurencija izuzetno kvalitetnih žestokih alkoholnih pića – kaže dr Ivan Urošević i dodaje:
,,Najčešće se radi o voćnim brendi rakijama, što je prihvatljivo na tržištu zapadnih država. Ali na ogromnom kineskom tržištu se podrazumeva da takva rakija vodi poreklo od otpadaka voća, pa predstavlja piće niže kategorije. Zato je neophodno da se promocija naše rakije prilagodi kineskim kulturološkim kategorijama. U to su se uverile i naše destilerije, koje već izvoze u Kinu uz velike napore, pa im je neophodna podrška odgovarajućih službi u Srbiji, kako bi se dospelo na to tržište sa velikim potencijalima za plasman. Slično je i na velikim međunarodnim nadmetanjima, gde se naša rakija, zbog nedostatka odgovarajućeg, većeg broja uzoraka, svrstava u marginalnu kategoriju ostalih alkoholnih pića na bazi voća. A to nisu rakije. Zato svuda, van naših prostora, moramo da podignemo ugled srpske rakije na viši nivo, da se tačno zna o kakvom piću se radi. Naš zakon o alkoholnim pićima je potpuno usklađen sa odredbama u Evropskoj uniji. Međutim, teškoće nastaju pri izvozu u SAD, Kanadu i neke druge države, koje u svojim zakonima ne prepoznaju kategoriju pića kao što je rakija, pa ona podleže opštim pravilima za slična pića. U osnovi to znači da rakija ne sme da sadrži metil-alkohol, a bez tog sastojka piće nije rakija proizvedena direktno od voća. Zato naša država treba, kao u zakonodavnim rešenjima EU, da insistira na uvođenju kategorije pića od voća, koje mora da ima određene parametre, sadržaj alkohola i drugo, kako bi se adekvatno definisao proizvod kao što je srpska rakija.
Prema rečima dr Ivana Uroševića, u Srbiji se proizvodi veliki broj različitih rakija, a konzumenti žele tačno da znaju šta im se nudi i šta mogu da očekuju. Nažalost, još smo daleko od toga. Na tržištu ima pića koja su deklarisana kao rakija, a nemaju odgovarajuće laboratorijske potvrde o čitavom nizu obaveznih pratećih dokumenata. Najvažnije je da se odredi kako treba da se proizvodi rakija, kakva da su pakovanja, etikete i deklaracija, a potom da se obavi stručni izbor najkvalitetnijih sorti voća, dužina odležavanja tog pića i slično. To pitanje moramo, prvenstveno, da rešimo u sopstvenom dvorištu, a onda i u izvozu. Sve to može vrlo brzo da se izvede, jer imamo odlična zakonska rešenja još iz 2016. godine. Njima je sačuvana mogućnost malih proizvođača da slobodno peku rakiju za sopstvene godišnje potrebe, a da višak predaju registrovanim destilerijama, koje preuzimaju odgovornost o kvalitetu na sebe, nakon odgovarajućih laboratorijskih analiza. Nažalost, takve mere se ne sprovode na pravi način. Gubici su ogromni. Tokom 2022. godine smo u izvozu zarađivali oko šest evra po boci rakije, što je malo. Pojedinačna iskustva ukazuju na to da možemo sticati i desetak evra po boci, ukoliko bi postojalo i geografsko poreklo te rakije, kao srpskog brenda.
Iskustva sa manifestacije „Otvoreni Balkan“ pokazuju mnoge naše prednosti. U poslednje dve-tri godine izvoz rakije raste za oko 30 odsto. Imajući u vidu obim proizvodnje voća, Srbija može da ispeče oko 60 miliona litara rakije, što je znatno više od domaćih potreba. Sudeći po velikom broju prisutnih ljubitelja dobre kapljice i predstavnika stranih kompanija, jasno je da postoje uslovi za znatno proširenje tržišta srpske rakije.
,, Odnos prema rakiji, pre svega kod nas, mora drastično da se menja,, – kaže dr Ivan Urošević iz Udruženja proizvođača rakije Srbije i dodaje:
,,To piće vrhunskog kvaliteta se konzumira zbog uživanja, lepote i arome koje nosi u sebi, a ne za pokrivanje dnevnih potreba za alkoholom. Moramo naučiti kako, kada i koliko treba da pijemo rakiju. Za takvo uživanje treba odgovarajuće slobodno vreme i prigodna temperatura rakije, a nikako ona u frižideru. Rakija treba da se sipa u široku čašu sa postepenim suženjem prema vrhu, da bi se skoncentrisala aroma. Nakon stajanja od nekoliko minuta, rakija počinje da ispušta svoju alkoholnu aromu. Neophodan je hedonistički pristup – dozvoliti svakoj rakiji da ispriča svoju priču. Radi se o potpuno novom svetu, sa neverovatno velikim brojem mogućnosti kombinacija aroma, doživljaja i kvaliteta. Neprimereno je da se rakija odjednom saspe u grlo „s nogu“. Za to postoje mnogo jeftinija pića. Izvor: Poljoprivrednik