Ozimi usevi na području u dobrom su stanju, a stručnjaci iz Instituta Tamiš preporučuju da se sa prihranom pšenice počne krajem februara. Preporučuju primenu đubriva AN i KAN, dok ureu treba izbegavati. Problem na njvama su glodari kojih poslednjih godina ima više nego što je uobičajeno.
Usevi iz oktobarske setve već su izbokorili i imaju jedno do dva sekundarna stabla, a zasejani krajem novembra i početkom decembra u fazi su nicanja, sa jednim do dva lista. Stručnjaci iz Instituta Tamiš kažu da u zemljištu ima dovoljno vlage i da ne treba žuriti sa prihranom pšenice.
„Preporučujemo da prihrana bude krajem februara, da se sprovodi amonijačno-nitratnim azotom, da li je to AN ili KAN, i ne preporučujemo primenu uree. Ureu ne možemo da kontrolišemo, pošto se ona izuzetno kasno koristi. Ne možemo da iskontrolišemo koliko je biljka pojela niti pouzdano znamo da li je ona prisutna. Prihrana počinje kada su biljke aktivne, tada im treba dodati azot koji biljka može iskoristiti odmah 50%, a ostatak u narednih sedam dana“, rekao je Bogdan Garalejić, stručni saradnik za strna žita.
U četiri južnobanatske opštine koje pokriva Institut Tamiš uljanom repicaom posejano je oko osam hiljada hektara. Trenutno je u fazi od dva do osam listova, u zavisnosti od roka setve, koji je i ovde bio produžen.
„Preporuka je uvek da prvo ide prihrana samo sulfanom, a posle amonijum-nitratom, i to se može raditi već u drugoj polovini februara“, dodao je Bogdan Garalejić.
Južnobanatskim ratarima probleme na njivama trenutno prave glodari kojih je poslednjih par godina više nego što je uobičajeno zbog toplijih zima i nedostatka ptica grabljivica. Zbog toga stručnjaci preporučuju korišćenje zatrovanih mamaca, najčešće ječma ili pšenice, koje bi trebalo staviti direktno u rupu i potom je zatvoriti da mamci ne bi dospeli na površinu i ugrozili ptice i ostale životinje.