12.maj 2020
Prošlog vikenda, u više poljoprivrednih emisija, ratari su imali priliku da čuju od stručnjaka različite ocene o izgledu i potencijalu pšeničnih polja i obavljenoj setvi kukuruza. Ako smo dobro razumeli, niko od medija nije uspeo da sabere kompletnu priču o pšenici, iako su se pojedinci upustili i u ocene o mogućem budućem prinosu. Prema još uvek nepotpunim podacima, u Srbiji je zasejano 583.319 ha, a prema procenama i dugogodišnjem iskustvu za domaće potrebe dovoljan je višegodišnji prosečan rod sa oko 290.000 hektara.
U Vojvodini se pšenična polja znatno razlikuju, jer su neka ostala bez prolećne kiše, a u pojedinim regionima bilo je skoro oko 30 litara po m2. U srednjoj Bačkoj tvrde da je ova žitarica u dobrom stanju i da pojava leme uz brzo reagovanje ratara ne ugrožava dalji razvoj.
Filip Ćosić iz Ravnog Sela kaže da su i ovde imali dovoljno padavina i da su mu usevi – kukuruz i soja, takođe u „dobroj formi”, ali da sve, ipak, zavisi od novih padavina.
Dalibor Paskulov iz Botoša prati rast pšenice na svojih 50 jutara i primetio je da se domaće sorte Pobeda i Simonida drže bolje nego francuske. Kaže da u ataru ima dosta pšeničnih polja koja se žute, a biljka je niskog rasta. Ovaj ratar ne očekuje rodnu godinu, jer suša koja je došla posle suve zime ne obećava puno.
- Primetio sam da u važnom periodu za razvoj pšenice i okopavina svake godine imamo manje padavina, čak i do 150 litara – kaže Paskulov.
Stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu uspeli su i pored otežanih uslova za putovanja da obiđu pšenična polja u Vojvodini i o tome za list „Gazdinstvo” dr Vladimir Mladenov kaže.
Po RHMZ, Vojvodina je u najgorem stanju po pitanju deficita vlage u odnosu na ostale regione u Srbiji. Pogotovu je u kritičnom stanju površinski sloj i do jednog metra dubine. Slike stanja useva u Banatu govore o evidentnom nedostatku vlage, zbog kog se javljaju i pukotine. Žuta boja koja preovladava u usevu, pored nedostatka vlage i u kombinaciji sa istim, može da svedoči i o primeni rastopljene ureje po višljim temperaturama nego što je uobičajeno za to doba godine. Takođe, mogući faktor mogu da budu i sredstva koja se koriste za zaštitu ili folijarnu prihranu, pogotovu ukoliko nakon primene sredstava za zaštitu ima mraza u naredne 2-3 nedelje, a bilo ih je. Ono što je sigurno da je usevu preko potrebna kiša i da će se stanje znatno popraviti ukoliko je uskoro bude – rekao je dr Mladenov.
Vanredno stanje i ograničeno kretanje uticali su na sve, pa tako i na poljoprivredne proizvođače koji ove dane lepog vremena moraju maksimalno da iskoriste i obave prolećnu setvu ratarskih kultura. Agrometeorolog Srđan Milakara rekao je za RTS da je za nastavak vegetacije neophodna nova količina padavina koja bi pospešila rast useva. Kaže da je malo veći problem kod pšenice zato što je u aktivnoj vegetaciji i njoj je neophodna kiša.
Međutim, možda i veći problem od vanrednosg stanja i epidemije, ratarima pravi suša. Vlage u zemljištu je malo, pa tome treba i setvu prilagoditi.
Agrometeorolog Srđan Milakara, rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da kiša koja je pala noćas nije velika količina padavina koja bi uticala drastično na stanje zaliha vlage u zemljištu.
Međutim, posle podne i narednih dan-dva očekuje naoblačenje sa lokalnom pojavom pljuskova i grmljavinom i samim tim sa kišom – tako da može situacija i da se popravi, smatra Milakara.
Kako keže, ne bi trebalo da budu velike količine padavina, ali i u ovom momentu i kako je stanje zalihe vlage u zemljištu – trebalo bi da bude od neke koristi.
Ratari se žale da je zemlja suva. On kaže da situacija nije baš povoljna zato što u ravničarskim delovima Srbije, u Vojvodini i donjem Podunavlju, Posavini nije sjajna situacija što se tiče padavina, naročito u poslednjih 30 dana – procenat je između 50 i 75 odsto od ukupne količine padavina za ovo doba godine.
Malo veći problem kod pšenice
Na jugoistoku i jugu Srbije je uobičajena količina padavina za poslednjih 30 dana. Milakara ističe da je stanje vlage loše ali sa ovim padavinama koje se očekuju narednih dana trebalo bi da se to popravi što će reći da se poljoprivredne kulture, prolećni usevi koji su posejani i nikli – da imaju dovoljnu količinu za neometan nastavak vegetacije.
Za setvu u aprilu nije bilo toliko problema – temperature zemljišta su bile dobre i vlaga je bila sačuvana tokom zime i u prvim prolećnim mesecima je bila dovoljna.
Sada za nastavak vegetacije neophodna je nova količina padavina koja bi pospešila rast ovih useva.Kaže da je malo veći problem kod pšenice zato što je u aktivnoj vegetaciji i njoj je neophodna kiša.
“Nadamo se da će u narednim danima i tokom maja kada joj je i najpotrebnija kiša biti dovoljno vlage koja će doneti i odgovarajući rezultat na kraju žetve”, rekao je on.
Nove padavine da pospeše rast i razvojMilakara kaže da su uglvnom kulture nikle i dobro se za sada drže. Trebalo bi da padavine koje se očekuju narednih dana utiču na brži i povoljniji rast tih useva.
“Znači, nije neki problem do sada bio što se tiče klijanja i nicanja, vlage u površinskom sloju zemljišta je bilo dovoljno, ali za nastavak rasta i razvoja ovih posejanih kultura, pre svega, kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe trebalo bi da bude novih padavina da pospeše rast i razvoj”, ukazao je agrometeorolog.
Govoreći o tome koliko je potrebno kiše da bi sve bilo u redu, Milakara kaže da je to 20 do 30 litara kiše ali po procenama koje se očekuju može biti 10 do 15 litara – to je minimalno što bi trebalo da bude ali zavisi od terena, područja.
Ističe da bi najavljeno zahlađenje trebalo da dođe najpre u Vojvodini, pa u ostalom delu zemlje.Što se tiče voća i povrća, agrometeorolog kaže da su problem bili mrazevi tokom aprila gde su ranocvetujuće vrste voća imale problem.I voću i povrću su neophodne padavine koje bi pospešile razvoj.