Usevi pšenice koji su u monitoringu PIS-a se nalaze u različitim fazama bokorenja (BBCH 20–27).
Prvi simptomi bolesti u pšenici registrovani su u periodu od sredine do kraja decembra, a njihov intenzitet varira u zavisnosti od regiona, roka setve, gustine sklopa i meteoroloških uslova u proteklom periodu. U usevima su konstatovani simptomi:
- sive pegavosti lista pšenice
- pepelnice strnih žita
- lisne rđe pšenice
Tokom zimskog perioda, kao i u poslednje dve nedelje, u usevima je dominantno prisustvo sive pegavosti lista.
Rezultati monitoringa (poslednje dve nedelje)
Intenzitet zaraze varira od parcele do parcele, a veći procenat zaraženih biljaka primećuje se:
u usevima iz ranijih rokova setve
u gustim sklopovima
u suženom plodoredu
Najugroženija područja su severni delovi zemlje (Vojvodina), gde je siva pegavost lista registrovana na do 66% biljaka. U odnosu na prethodne preglede primećeno je širenje bolesti na nove listove, kao i povećanje zahvaćene lisne površine. Prisustvo pepelnice strnih žita i lisne rđe pšenice trenutno je niže i u većini useva ne prelazi 10% zaraženih biljaka. U centralnim i južnim krajevima Srbije usevi imaju znatno niži nivo zaraženih biljaka u odnosu na Vojvodinu.
Dalji razvoj bolesti zavisiće prvenstveno od meteoroloških uslova:
Siva pegavost lista intenzivnije se razvija u uslovima čestih padavina i visoke vlažnosti.
Pepelnica strnih žita preferira toplije i suvlje vreme, ali uz povećanu vlažnost u mikroklimi useva.
Lisna rđa pšenice najbrže se razvija pri povećanoj vlažnosti i temperaturama od 15 do 22 stepena, naročito u gustim i azotom bogatim usevima.
Na zdravstveno stanje useva može uticati i aktuelna agrotehnička mera prihrane azotom. Prekomerno đubrenje azotom može povećati bujnost biljaka i učiniti ih podložnijim infekcijama.
Dodatno zapažanje sa terena
Specifičnost ove proizvodne sezone je to što se u pojedinim usevima pšenice, pored ovih uobičajenih bolesti, uočavaju i simptomi u vidu sočivastih pega na listovima, oivičenih mrkim oreolom. Ovi simptomi prisutni su u manjem procentu biljaka i mogu ukazivati na prouzrokovača snežne plesni pšenice. Trenutno je prisustvo ovih simptoma na niskom nivou i ne predstavlja razlog za zabrinutost.
PREPORUKA PROIZVOĐAČIMA
U ovom momentu ne preporučuje se primena hemijskih mera zaštite pšenice od bolesti. Ipak, zbog registrovanog prisustva simptoma, proizvođačima se preporučuje redovan obilazak parcela, naročito useva iz ranijih rokova setve. Svaka parcela ima specifične mikroklimatske uslove koji mogu uticati na razvoj bolesti.
Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja blagovremeno će signalizirati optimalan momenat za prvi fungicidni tretman, kada pšenica uđe u fazu vlatanja. Ova fenofaza predstavlja jedan od ključnih trenutaka za zaštitu lisne mase od najznačajnijih prouzrokovača bolesti. s.c.