Program 56. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije i 2. Savetovanja agronoma Srbije i Republike Srpske započet je prezentacijom prof. dr Vara Prasad, predsednika Američkog društva agronoma (Crop Science Society of America) i direktora Kansas State University, koji se direktno uključio putem onlajn platforme, pozdravio goste Savetovanja i održao prezentaciju na temu „Reakcija useva žitarica na faktore promene klime“.
Dr Goran Malidža održao je predavanje na temu „Rezistentni korovi i tolerantni usevi na herbicide u Republici Srbiji“. Svakako najveći eksperiment na planeti u biljnoj proizvodnji je gajenje tolerantih useva, pri čemu se misli na GMO useve koji se gaje na nekoliko stotina miliona hektara. Ništa manji izazovi za poljoprivrednike, globalno i lokalno, jesu korovi koji su stekli rezistentnost na dominantne herbicide, naglasio je dr Malidža.
Divlji sirak je najrasprostranjeniji i ekonomski najznačajniji korov rezistentan na herbicide za ratarsku proizvodnju u Srbiji. U Institutu se od 1998. godine radi na stvaranju Ultra hibrida kukuruza, čija je najznačajnija karakteristika tolerantnost prema herbicidu Focus Ultra.
Korišćenjem divljeg suncokreta kao donora gena odgovornog za tolerantnost na imidazolinone, 1998. godine započet je proces stvaranja NS Clearfield hibrida suncokreta, istakao je dr Malidža.
Prof. dr Vojislav Trkulja, direktor Poljoprivrednog Instituta Republike Srpske, održao je predavanje na temu „Klimatske promene i pojava štetnih organizama“.
Rezultati brojnih aktuelnih istraživanja ukazuju da klimatske promene, a pre svega globalno zagrevanje i ekstremne promene vremenskih prilika, ispoljavaju značajan uticaj na razne vrste štetnih organizama, a pre svega na životni ciklus, epidemiološke karakteristike i širenje biljnih bolesti i štetočina. Pozitivni uticaji klimatskih promena na štetne organizme najčešće su sa negativnim efektom na razvoj poljoprivrede i proizvodnju hrane, razvoj šumarstva, biodiverzitet i životnu sredinu, istakao je prof. Trkulja.
Kada je u pitanju uticaj klimatskih promena na pojavu biljnih patogena, on može biti višestruki i manifestovati se na različite načine: promena biologije patogena usled boljeg prezimljavanja, brža evolucija patogena zbog toplijih godišnjih doba, pojava novih rasa ili veća agresivnost postojećih vrsta zbog rekombinacije gena, konstatovao je prof. Trkulja.
Nakon uvodnih predavanja, usledila je panel diskusija na temu „Poruke i pouke sušne godine“, čiji moderator je bila prof. dr Dragana Latković, predsednica Upravnog odbora Instituta.
Učesnici panel diskusije bili su dr Ivica Đalović, dr Goran Bekavac, dr Vojin Đukić, dr Vladimir Miklič i prof. dr Vojislav Trkulja.
Suša je jedan fenomen koji je prouzrokovan manjkom vode, niskom relativnom vlažnošću vazduha ili manjkom vode u zemljištu. Prinosi jarih kultura koje uglavnom zauzimaju najveće površine kako u našoj zemlji, tako i u svetu, u najvećoj meri limitirani su količinom padavina, napomenula je prof. Latković.
Bitno je takođe napomenuti da postoji zimska, prolećna, letnja i jesenja suša.
Od svih ratarskih jarih useva suncokret je najtolerantniji prema suši, istakla je prof. Latković.
Dr Ivica Đalović pozdravio je sve prisutne u svoje lično ime i u ime svih istraživača Odeljenja za kukuruz, jedne od najznačajnijih organizacionih jedinica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
U okviru tehnologije proizvodnje, gustina setve je jedna od svakako značajnih agrotehničkih mera i večita dilema u proizvodnji. Gustina setve menjala se tokom poslednje tri decenije, sa tendencijom povećanja broja biljaka po jedinici površine, istakao je dr Đalović.
Celu panel diskusiju možete pogledati na sajtu Savetovanja.