Na početku drugog dana 56. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije i 2. Savetovanja agronoma Srbije i Republike Srpske održano je predavanje dr Gorana Bekavca, naučnog savetnika Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, na temu „NS hibridi – pouzdan partner u proizvodnji kukuruza“.
Klimatske promene se dešavaju jako brzo, što znači da bi i naš odgovor kao oplemenjivačke kuće morao biti brz. U tom smislu svaka oplemenjivačka institucija implementira tehnologije koje će ubrzati proces stvaranja hibrida, koji je inače jako dug i u proseku traje jednu deceniju, izjavio je dr Bekavac. Kada je komercijalna ponuda hibrida kukuruza u pitanju, razdvojili smo nekoliko grupa: srednje rani hibridi za kombajniranje u zrnu, hibridi za kombinovanu upotrebu, za berbu u klipu, silažni hibridi i Ultra hibridi kukuruza.
Dr Ivica Đalović, viši naučni saradnik u Institutu, održao je predavanje na temu „Proizvodnja kukuruza u uslovima suše: moć agrotehnike“.
Od 1951. godine u Srbiji dominira porast godišnje temperature, u proseku za 1.1 stepen na 100 godina. U periodu od 1991. do 2021. prisutan je intenzivniji, višestruko veći rast godišnje temperature, napomenuo je dr Đalović. U periodu od 1937. do 2021. bilo je 45 sušnih godina ili u proseku 57 procenata.
Jasno je da su klimatske promene jedan od najvećih izazova 21. veka. U poslednje vreme prisutna je učestalija pojava suše i trajanje i jačina toplotnih talasa, a potencijalne mere ublažavanja posledica suše su agrotehničke mere i oplemenjivački programi, pravilna i izbalansirana mineralna ishrana, adekvatna gustina setve i izbor tolerantnih genotipova, koji će imati ključnu ulogu u prilagođavanju tehnologije gajenja u uslovima izmenjene klime i pojave suše, konstatovao je dr Đalović.
Potom su usledile teme koje se tiču leguminoza, a dr Vojin Đukić, viši naučni saradnik u Institutu, govorio je na temu „Preporuka sortimenta NS soje za predstojeću sezonu“.
Površine pod sojom u 2021. godini zauzele su oko 230.000 ha, pri čemu je ostvaren prosečan prinos od 2300 kg po hektaru. U proizvodnoj 2021. godini prinosi soje su veoma varirali između pojedinih regiona, ali i između pojedinih parcela u istim regionima zavisno od proizvodnih faktora, kao što su plodnost zemljišta, đubrenje, vreme i kvalitet osnovne obrade, predsetvene pripreme i setve soje, napomenuo je dr Đukić. Kada govorimo o površinama i prinosima soje u Republici Srbiji, u periodu od 2001-2021. godine uočava se konstantan rast površina pod sojom, pa možemo slobodno reći da se u poslednjim godinama soja ustalila na nekih 220.000-230.000 hektara, izjavio je dr Đukić.
Kada govorimo o rezultatima oplemenjivanja, Institut za ratarstvo i povrtarstvo registrovao je do sada 360 sorti soje.
Predavanje na temu „NS sorte krmnog bilja za visok prinos i kvalitet“ održala je dr Snežana Katanski, naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.
Prema podacima za 2021. godinu, površina poljoprivrednog zemljišta iznosila je 3.504.290 hektara, od čega su najveći deo zauzimale oranice i bašte sa oko 75 procenata. Što se tiče strukture setve, krmno bilje je u 2021. godini zauzimalo oko 235.000 hektara.
Najznačajnije krmne biljke koje se gaje na oranicama su lucerka i crvena detelina kao višegodišnje leguminoze, a od jednogodišnjih to su stočni grašak i grahorica. U grupi krmnih biljaka koje ne pripadaju leguminozama nalaze se krmni sirak i sudanska trava, napomenula je dr Katanski.
Nakon kratke pauze usledila su predavanja i teme vezane za uljane biljne vrste.
Predavanje na temu „NS hibridi suncokreta – garancija uspešne proizvodnje“ održala je dr Sandra Cvejić, viši naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.
U 2021. godini, na teritoriji Republike Srbije posejano je oko 225.000 hektara, a ostvaren je prosečan prinos od oko 3 tone po hektaru. U poslednjih 20 godina imamo tendenciju rasta površina pod suncokretom, što je rezultiralo povećanjem prinosa. Suncokret je vrlo prilagodljiv izmenjenim klimatskim uslovima zbog dobro razvijenog korenovog sistema, tako da se može gajiti bez navodnjavanja, a i u sušnim godinama , izjavila je dr. Cvejić.
Dr Sonja Gvozdenac, naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, održala je predavanje na temu „Klimatske promene – novi izazov u zaštiti suncokreta“.
Očekuju se dva scenarija uticaja klimatkih promena na kompleks bolesti suncokreta – onemogućen razvoj patogena i razvoj patogena podstaknut toplijim i sušnijim godinama. Ekonomski značajni patogeni suncokreta su plamenjača suncokreta, bela trulež glave i crna pegavost suncokreta, pegavost lista i stabla, a oboljenja koja se dobro razvijaju u sušnim i toplijim uslovima su ugljenasta trulež, volovod i rđa suncokreta, napomenula je dr Gvozdenac.
Prof. dr Ana Marjanović Jeromela, pomoćnik direktora za naučnoistraživačke poslove Instituta za ratarstvo i povrtarstvo održala je predavanje na temu „Dobre poljoprivredne prakse i izbor sorte za ublažavanje dejstva klimatskih promena u proizvodnji uljane repice“.
Površine i prinosi pod uljanom repicom značajno variraju, a ovaj trend takođe je prisutan i u poslednje dve vegetacione sezone. Prosečan prinos uljane repice u Republici Srbiji u prethodnih pet godina je oko 2.8 tona po hektaru. Suša je jedan od velikih problema u proizvodnji uljane repice. S obzirom na to da uljana repica ima velike zahteve za vodom, potrebna godišnja suma padavina je 500-750 mm. Najosetljivija ja na sušu u fazi formiranja cvetnih pupoljaka do cvetanja i u fazi nalivanja zrna, napomenula je prof. Marjanović Jeromela.
Dr Živko Ćurčić, rukovodilac Departmana za agronomiju u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, održao je predavanje na temu „Gumoza šećerne repe – ozbiljna pretnja proizvodnji šećerne repe u Centralnoj Evropi“.
Posle završenih predavanja o uljanim biljnim vrstama, usledila su predavanja o strnim žitima, povrtarskim i alternativnim kulturama.
Dr Milan Mirosavljević, naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, govorio je na temu „Novosadske sorte strnih žita – odgovor na buduće izazove u poljoprivredi“.
Predavanje „Uloga genetičkih resursa strnih žita u održivoj poljoprivredi“ održala je dr Sanja Mikić, viši naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.
Održiva poljoprivreda predstavlja poljoprivredne prakse koje imaju za cilj da sačuvaju i povećaju biodiverzitet kako bi se zadovoljile kako sadašnje, tako i buduće potrebe za hranom, vlaknima, energentima i drugim proizvodima koji se dobijaju od useva. Veoma je važno da sačuvamo životnu sredinu i prirodne resurse, pri čemu poljoprivreda mora biti ekonomski isplativa, izjavila je dr Mikić.
Dr Janko Červenski, viši naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, govorio je o novim NS sortama povrtarskih biljnih vrsta.
Predavanje „Dostignuća i pravci unapređenja proizvodnje alternativnih biljnih vrsta“ održao je dr Vladimir Sikora, naučni savetnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.
Pored upotrebe u ptičjoj ishrani, proso se sve više koristi i u ljudskoj ishrani, a relativno kratka vegetacija mu omogućava kako redovnu, tako i postrnu setvu, te sve češće nalazi svoje mesto u sistemu biljne proizvodnje, izjavio je dr. Sikora. Nakon prosa, dr. Sikora je stavio akcenat na heljdu, faceliju, uljani lan, uljanu tikvu i sirak za zrno.
U drugom delu dana usledio je novi blok predavanja, koji je započeo temom „Delatnost Laboratorije za zemljište i agroekologiju „Laza“ – naučni projekti i saradnja sa privredom“, čiji je predavač bio dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju.
Dr Zorica Nikolić, rukovodilac Laboratorije za ispitivanje semena Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, održala je predavanje „Kvalitetno seme – uslov uspešne poljoprivredne proizvodnje“.
Predavanje „Biotehnologija za poljoprivredu budućnosti“ održala je prof. dr Ankica Kondić Špika, rukovodilac Laboratorije za biotehnologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Prof. dr Radivoje Jevtić, dr Snežana Katanski i dipl. inž. – master Marjana Vasiljević prisutnima su predstavili projekte CROPDIVA, EUCLEG i ECOBREED, a dr Sanja Vasiljević i prof. dr Dragana Miladinović prisutnima su predstavile Centar izuzetnih vrednosti za leguminoze i Centar izuzetnih vrednosti za inovacije u oplemenjivanju biljaka tolerantnih na promene klime – „CLIMATE CROPS“ .