Biometan bi do 2030. godine mogao da zameni oko šest odsto ukupne potrošnje prirodnog gasa u Srbiji, a do 2050. i više od 12 odsto, saopšteno je iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
– Srbija ima značajan potencijal za brz razvoj sektora biometana, što bi doprinelo smanjenju zavisnosti od uvoza fosilnih energenata i povećanju energetske sigurnosti i stabilnosti, korišćenjem obnovljivog izvora energije – navodi se u saopštenju.
U industriji i domaćinstvima, biometan bi mogao da pokrije gotovo 16 odsto potrošnje prirodnog gasa do 2030. godine i više od 25 odsto do 2050, što bi povećalo otpornost privrede i građana na energetske krize.
Prema istraživanju UNDP-a, samo u saobraćaju biometan ima potencijal da već od 2028. godine, gotovo u potpunosti zameni prirodni gas kao gorivo, sa 100 odsto mogućnosti supstitucije do 2030.
– To bi doprinelo dekarbonizaciji sektora transporta i razvoju zelenih rešenja u ovoj oblasti. Na primer, javni i komunalni prevoz bi mogao da pređe na biometan, a ovaj energent bi mogao da se koristi i u teškom transportu i logistici – navodi se u saopštenju.
Ukupne investicije potrebne za razvoj sektora biometana procenjuju se na do 550 miliona evra do 2030. godine.
– Sa tim ulaganjem, godišnji prihod od proizvedenog biometana bi već tada mogao da premaši 250 miliona evra. To bi stvorilo mogućnosti za dodatne prihode u sektoru poljoprivrede, za ozelenjavanje industrijske proizvodnje i doprinelo otvaranju novih radnih mesta vezanih za sektor energetike na lokalnom nivou – saopštio je UNDP.
Stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš izjavio je da je biometan domaći, lokalno proizveden, održiv i pouzdan energent koji može doprineti energetskoj nezavisnosti Srbije, smanjenju otpada i emisija štetnih gasova koji izazivaju zagađenje vazduha i klimatske promene.
– U partnerstvu sa nadležnim nacionalnim institucijama i međunarodnim partnerima, UNDP podržava stvaranje uslova za uspostavljanje novih, kao i za prelazak već postojećih biogasnih postrojenja na proizvodnju biometana – rekao je Beriš.
Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju, evropske integracije i upravljanje projektima Jovana Joksimović izjavila je da biometan ima potencijal da u budućnosti igra značajniju ulogu u procesu dekarbonizacije.
– Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) do 2030. sa vizijom do 2050. godine, kad je reč o biometanu, predviđa mogućnost postepenog uvođenja biometana u sisteme dalјinskog grejanja, a potencijal ovog obnovljivog izvora prepoznat je i u okviru dekarbonizacije transporta – navela je Joksimović.
Ona je dodala da će podsticanju korišćenja biometana doprineti razvoj regulatornog okvira i realizacija demonstracionih projekata.
Biometan je gas dobijen preradom organskog otpada i biomase koji ima sve važnije mesto u globalnoj energetskoj tranziciji.
U okviru plana REPowerEU, Evropska komisija je postavila cilj da se do 2030. godišnje proizvede količina biometana koja bi pokrila oko 10 odsto trenutne potrošnje prirodnog gasa u EU.
Ovaj obnovljivi izvor energije doprinosi smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte i zagađujućih materija, kao i održivom razvoju zajednica. Takođe omogućava zbrinjavanje ostataka iz poljoprivredne proizvodnje i otpada, čime dodatno doprinosi očuvanju životne sredine.
Biometan u Srbiji može da se proizvodi iz više vrsta široko dostupnih sirovina – poljoprivrednih sirovina (prvenstveno stajnjak, klanični i žetveni otpad), organskog otpada iz domaćinstava i prehrambene industrije, i mulja kao nusproizvoda prečišćavanja otpadnih voda.
– Povećan broj postrojenja za preradu otpadnih voda, što je cilj kojem Republika Srbija teži, znači ujedno i povećanu količinu mulja. Povećana količina mulja, ukoliko se odlaganje ne organizuje na odgovarajući način, predstavlja veliki ekološki i logistički problem. Dakle, to što danas smatramo otpadom i tako ga i tretiramo, može postati sirovina za proizvodnju goriva – saopštio je UNDP.
UNDP ističe da proizvodnja biometana doprinosi smanjenju uvoza prirodnog gasa i time manjoj zavisnosti od nestabilnih spoljnih tržišta i cene energenata, čime se smanjuje i spoljnotrgovinski deficit.
Takođe doprinosi razvoju lokalne ekonomije, jer se proizvodi u ruralnim područjima od lokalnih sirovina, čime se direktno stimulišu poljoprivrednici, zadruge i mala preduzeća.
Smanjenje zagađenja vazduha, zemlje i podzemnih voda, kao i manji rizik od požara na deponijama su dodatne koristi proizvodnje biomtana.
Istraživanje potencijala za proizvodnju biometana u Srbiji sproveo je UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku projekta „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“, koji finansiraju Evropska unija i Vlade Švajcarske, Švedske i Srbije. Foto: Envato