Prof. dr Miladin Ševarlić
Smanjiti platu ANTIAGRARNIM poslanicima za 13,71 odsto u 2023. godini!Ako nema za poljoprivrednike i žitelje sela – ne može imati ni za poslanike koji u Narodnoj skupštini glasaju za protivzakonite i antiagrarne odluke!
Svi budžeti Republike Srbije su nedomaćinski jer se usvajaju sa većim rashodima od prihoda, a taj deficit se pokriva stalnim i sve većim zaduživanjem države na međunarodnom i domaćem finansijskom tržištu. Sa već tradicionalno trošadžijskim mentalitetom, Vlada Srbije dostavila je Narodnoj skupštini na usvajanje i Predlog zakona o budžetu RS za 2023. godinu ‒ sa planiranim Ukupnim prihodima od 1.843.364.249.000 dinara i Ukupnim rashodima od 1.964.662.982.000 dinara odnosno sa Budžetskim deficitom od 121.298.733.000 dinara i Ukupanim fiskalnim deficitom od čak 264.000.000.000 dinara – što po srednjem kursu evra1 iznosi 1.034.007.815,24 € odnosno 2.250.460.960,90 €, a to je 159,08 € odnosno 346,22 € po stanovniku2 samo u narednoj fiskalnoj godini! I nema sumnje da će većina poslanika interesnih idolopoklonika režimskih koalicionih partija usvojiti takav nedomaćinski budžet sa nedostajućih 6,58 % odnosno do čak 14,32% ukupno planiranih prihoda da bi se zadovoljili veći planirani neobezbeđeni budžetski rashodi.
Nasuprot već navedenom stalnom neodgovornom nacionalnom budžetskom politikom, sve vlade Srbije u proteklom 10-godišnjem periodu većinske koalicije SNS+SPS+ „kombi“ političke i stranke pojedinih nacionalnih manjina (čak i sa izrazito antisrpskom orijentacijom!?) stalno su bile vrlo restriktivne u pogledu obezbeđenja finansijskih obaveza za dve najbrojnije i najugroženije socio-ekonomske grupacije korisnika budžetskih sredstavaꓽ
• prvo, po osnovu četvorogodišnjeg nepoštovanja i bitnog smanjenja stečenih imovinskih prava „bogatih“ (oduzimanjem 22% od iznosa penzije iznad 25.000 do 40.000 dinara) i „prebogatih“ penzionera (oduzimanjem 22% od 15.000 dinara razlike između penzije od 25.000 do 40.000 dinara i oduzimanjem 25% od iznosa penzije preko 40.000 dinara) ‒ čime je u periodu „privremenog načina isplate penzija“ (od 1. 11. 2014. do 30. 09. 2018)3 opljačkano oko 840 hiljada penzionera za preko milijardu € (sa pripadajućom kamatom)4; i
• drugo, stalnim oduzimanjem do minimalnih 5 odsto Ukupnih poreskih prihoda za podsticaje poljoprivrednicima i žiteljima uglavnom demografski devastiranih i ekonomski marginalizovanih a teritorijalno dominantnih ruralnih područja (87%) u Srbiji, i to za oko 1,1 milijardu €5 ili tri prosečna godišnja agrarna budžeta u protekloj deceniji!?
Predlogom zakona o budžetu RS za 2023. godinu, suprotno članu 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju (ZoPuPiRR)6, vrši se nezakonito pljačkanje poljoprivrednika i žitelja sela po sledećim osnovamaꓽ
• prvo, ne poštuje se član 4. ZoPuPiRR koji propisuje da „Budžet ministarstva ne može biti manji od 5% budžeta Republike Srbije za određenu godinu, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem“, jer su Subvencije u poljoprivredi planirane u iznosu od 68.723.093.000 RSD i čine samo 4,31%, – što je za 10.916.907.000 RSD ili za 13,71% manje od pripadajućih 5% po ZoPuPiRR koja treba da iznose (1.592.800.000.000 RSD Ukupnih poreskih prihoda h 5/100) 79.640.000.000 RSD – osim ukoliko se u „podsticaje i subvencije poljoprivrednicima“ ne računaju i nužno potrebni troškovi za plate, nabavku automobila i kancelarijske opreme i materijala i službena putovanja predstavnika MPŠV ‒ čak i nepotrebnih putovanja na daleke turističke destinacije „zbog potpisivanja sporazuma o trgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda“ (iako je cena transporta do destinacija na drugom kraju sveta, pogotovu za sveže poljoprivredne proizvode, veća od njihove nabavne vrednosti na domaćem tržištu!?), plaćanje kazni za obeštećenja pravnih i fizičkih lica zbog krivice predstavnika MPŠV i sl.;
• drugo, nesrazmerno relativno manjeg povećanja planiranih subvencija u 2023. godini (za 4,48%) prema u istom budžetu planiranom povećanju osnovice za obračun subvencija – Ukupnim poreskim prihodima (za 6,86%); što potvrđuje
• treće, smanjenje u apsolutnom i relativnom iznosu budžetskih pozicija Mere ruralnog razvoja (za 1,52%), Kreditna podrška poljoprivredi (za 6,67%), Podrška uređenju poljoprivrednog zemljišta (za 10,85%), Bezbednost hrane životinjskog porekla i hrane za životinje (za 20%) i Pravila i mere uređenja tržišta (za čak 99,10%) ‒ u odnosu na iste budžetske pozicije u nedavnom Rebalansu budžeta RS za 2022.; i
• četvrto, „prepisivanje“ odnosno zadržavanje na istom nivou apsolutnih iznosa budžetskih stavki Održivi razvoj i unapređenje šumarstva, Kreditna podrška poljoprivredi i Posebni podsticaji ‒ u odnosu na iste budžetske pozicije čak po osnovnom Zakonu o budžetu RS za 2022. donetom krajem 2021. godine, ne uvažavajući barem povećanje nivoa cena zbog izrazitog rasta inflacije u periodu od pre godinu dana!
Posebno ističemo da se sa zakinutih 10.916.907.000 RSD (13,71% do 5 odsto po ZoPUpiRR pripadajućih 79.640.000.000 RSD) ili 93.068.261 € moguꓽ
• povećati subvencije po hektaru sa 4.000 na 8.367 RSD/ha ili za 2,09 puta na oko 2,5 miliona hektara ukupno obradivog zemljišta u Srbiji – budući da su sada najmanje u Evropi (4.000 RSD ꓽ 117,3093 RSD = 34,10 €/ha ‒ ne računajući ovogodišnji predizborni mito od 4.000 RSD/ha); ili
• primera radi ‒ za čak 62,74 puta povećati planiranu budžetsku podršku za ‒ verovali ili ne!? ‒ od svega 68,00 RSD/ha za mere uređenja i minornih 1,60 RSD/ha za mere zaštite i korišćenja barem 2,5 miliona hektara ukupnog obradivog zemljišta u Srbiji ‒ računajući i površine u državnoj svojini i u vlasništvu tajkuna, i time značajnije povećati omalovažavajuće malu sumu sredstava planiranih za ove namene u budžetu za 2023., i po kriterijumu prioriteta raspodeliti za podršku bušenju bunara na malim porodičnim gazdinstvima odnosno hidromelioracije na pogodnim zemljišnim kompleksima koji imaju pristupačnost većim i stabilnim izvorima vodosnabdevanja za navodnjavanje ili/i početi sa komasacijom i rekomasacijom područja pojedinih jedinica lokalne samouprave sa usitnjenim i razbacanim malim parcelama zemljišta ili/i značajnije unaprediti izgradnju poljskih puteva koji su neupotrebljivi za savremenije poljoprivredne mašine sa širim radnim zahvatima!!!
Ukoliko, i pored navedenih argumenata, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu ‒ u delu koji se odnosi na Subvencije i podsticaje u poljoprivredi i ruralnim područjima ipak bude usvojen kako je neodgovorna Vlada Srbije predložila i time se nastavi višedecenijska budžetska eutanazija srpske poljoprivrede i sela – predlažem da se svim poslanicima koji budu glasali ZA ovakav predloženi budžet RS za 2023. godinu plata smanji takođe za 13,71 odsto, jer se predloženim zakonom smanjuju pripadajuća sredstva za podsticaje i subvencije poljoprivredi i ruralnom razvoju upravo za toliko. Autor Prof. dr Miladin Ševarlić