Uobičajeno je da se svaki kombajn posle žetve kompletno remontuje. Ali, bez obzira što je urađen remont mašine, uoči nove žetve kombajn bi trebalo kompletno pregledati i preduzeti neophodne mere kako bi se izbegli problemi u žetvi.
Žitni kombajn spada u jednu od najsloženijih mašina, te je pripremu potrebno početi ranije. Bitno je da mašina bude spremna na vreme, jer su agrorokovi za skidanje useva kratki, a često period za optimalnu žetvu skraćuju i vremenske prilike.
Koje korake je potrebno preduzeti i šta sve treba pregledati na kombajnu pred žetvu bile su teme razgovara lista „Poljoprivrednik“ sa dipl. inž. Miroslavom Lazićem, koji je u preduzeću Agrimatco zadužen za postprodajnu podršku, a u servisiranju kombajna širom Vojvodine ima bogato iskustvo. Na početku razgovora, Lazić je naglasio da svaka godina nosi nove uslove rada i svaka je posebna, te se ni podešavanje mašine ne može generalizovati. Ove godine žita su ostala „retka” pa nema dovoljno mase. Da bi izvršavanje zrna bilo kvalitetno potrebno je povećati radnu brzinu kako bi bilo dovoljno mase za kvalitetnu žetvu.
Za dobar rad mašine neophodan ispravan motor
Priprema kombajna kreće od samog „srca”, a to je motor.
– To podrazumeva redovan servis, to jest, zamenu ulja u motoru, zamenu filtera ulja kao i filtera goriva. Kada se pristupi motoru treba obaviti njegov kompletan pregled i obratiti pažnju da li negde postoje curenja. Ako je turbo punjač prisutan na motoru posebno obratiti pažnju kako on izgleda, a pri radu motora obratiti pažnju na izduvne gasove, to jest, na boju dima koja je indikator da li motor radi kako treba – kaže Lazić.
Ogroman značaj na kombajnu ima i hidraulični sistem čije funkcije je pre žetve potrebno kompletno pregledati. Proveriti i da li je potrebno zameniti hidraulično ulje u sistemu na osnovu intervala zamene koje je propisao proizvođač kombajna i promeniti filter ulja ovog sistema. Redovan postupak u toku pripreme žitnog kombjana jeste i pregled svih sklopova na kombajnu, kao i transportera. Za kvalitetan transport žetvene mase kroz kombajn potrebno je da su i svi pužni transporteri ispravni, odnosno da je njihova istrošenost u dozvoljenim granicama.
– Kada je reč o transporterima, prvi sa kojima se susrećemo na kombajnu je spiralni transporter na hederu. Na ovom sklopu treba obratiti pažnju i da li ima lufta na pogonu kose, a neophodno je pregledati i režući aparat, prut kose, to jest pregledati da nije došlo do pucanja nekog noža, koji je tada potrebno zameniti. U žetvi pšenice veoma je bitno da odsecanje useva bude kako treba. Po košenju masa dolazi na spiralni transporter, koji je usmerava na pikap prste, a oni treba da su jednaki po celoj širini. U praksi se često dešava da su ovi prsti oštećeni ili polomljeni, te ih je potrebno zameniti. Pikap prsti usmeravaju žetvenu masu na usisno grlo, koje mora biti ispravno ako se u radu mašine želi postići kvalitet. Na uvlačnom grlu treba pregledati lanac i na osnovu toga proceniti šta je potrebno uraditi. Tačnije, treba obratiti pažnju da li je lanac dovoljno nategnut jer ne treba da bude labav. U tom slučaju kao posledica se javlja „trošenje” poda uvlačnog grla, a ako je lanac prešpanovan onda se više troši i nastaje drugu negativan efekat – objašnjava Lazić.
Sledaća tačka do koje u izvršaju dolazi žetvena masa jeste bubanj i podbubanj na koje, pri pripremi kombjana za žetvu treba obratiti posebnu pažnju.
– Da bi izvršavanje bilo kvalitetno šine na bubnju moraju imati odgovarajuće zube, koji treba da su visine 8 – 9 mm. Ako su šine istrošene narušava se kvalitet izvršavanja zrna. Proveriti i da li su poprečne ivice na podbubnju potrošene. Ako jesu, ovaj nedostatak treba sanirati ili pak zameniti podbubanj – kaže Lazić i napominje da se u odnosu na stanje useva, kao i vrstu, u toku žetve podešava broj obrtaja bubnja. Broj obrtaja zavisi i od broja šina na rotoru.
Naredna tačka u izvršaju jeste odbojni biter koga bi takođe trebalo pregledati. Može se desiti, kako objašnjava Lazić, da su limovi na odbojnom biteru potrošeni ili, što je još gore, probušeni pa može doći do probijanja zrna posebno u žetvi kukuruza.
– Ako je reč o konvencionalnom kombjanu sa slamotresima, treba uraditi pregled sa gornje strane sita, odnosno potrebno je utvrditi da li su sita adekvatna kako, takođe, ne bi došlo do probijanja gornjeg sita. Nezaobilazan je i pregled ležajeva bez obzira da li je reč o drvenim ili metalnim ležajevima. Treba utvrditi da li postoji neki luft što može biti posledica istrošenosti ležaja ili, u gorem slučaju, osovine. Ako se radi o kugličnim ležajima i njih treba pregledati – navodi Lazić.
Takođe, trebalo bi pregledati i pužne transportere za zrno i povratnu masu. To podrazumeva proveru njihovog prečnika koji mora biti dovoljan da omogući kvalitetan transport u bunker. Osim pužnih transportera postoje i lančasti na kojima treba proveriti ispravnost lopatica, kao i kvalitet i našpanovanost lanca.
Ako kombjan poseduje sečku, neophodna je inspekcija noževa i kontranoževa, a obavezno je uraditi pregled remena sečke s obzirom na to da njihovo trošenje nije retkost, jer sečka trpi velika opterećenja u radu.
Ako pregled svih ovih elemenata i komponenti ukazuje na zadovoljavajuće stanje kombajna potrebno je, u stacionarnom stanju startovati mašinu.
– Kada se mašina aktivira treba obratiti pažnju da li se čuju neki nekarakteristični zvukovi koji poručuju da je neophodno pregledati kotrljajne ležajeve, odnosno utvrditi da li ovi zvukovi nastaju zbog suvoće ili je ležaj proprao i treba ga zameniti. Takođe, da li su ležajevi na mašini u redu može se utvrditi i merenjem vibracija, koje se stvaraju u radu kombajna ili merenjem temperature ležajeva. Naime, svaki ležaj ima propisan opseg radne temperature i ako je u tim granicama, ispravan je. U slučaju da radna temperatura prelazi propisani opseg ležaj je potrebno zameniti – preporučuje Lazić.
Pre nego što se mašina nađe na polju obavezno je pregledati sve prenosnike kojih na kombajnima u zavisnosti od modela ima manje ili više.
Lazić podseća da je u pripremi kombajna poželjno pristupiti bunkeru za zrno i pregledati pogon za transport zrna i kipovanje iz razloga što se na terenu malo pažnje posvećuje kvalitetnom istovaru zrna.
– Kvalitetan istovar je jako bitan, isto kao i transport zrna u bunker. Mora se voditi računa da kipovanjem ne produžavamo vreme bez potrebe već da se ova operacija uradi u predviđenom vremenu. Ako je proizvođač predvideo pražnjenje bunkera od 10.000 l za 80 s, toliko i treba da bude – kaže Lazić i napominje da u radu sa kombajnima treba obratiti pažnja i na radne tečnosti, ulja u bočnim reduktorima i menjaču što se, takođe, u praksi često zanemaruje.
Lazić kaže da ima kombajna koji rade i 10 godina, a da vlasnik za to vreme nijednom nije pregledao kvalitet i nivo ulja u bočnim reduktorima. Interval zamene ovog ulja je 1.000 radnih sati i nikog ne bi trebalo da mrzi da odvrne čep i proveri bar da li ima dovoljno ulja u ovim sklopovima.
Ukoliko kombajn poseduje elektronske komande, trebalo bi obratiti pažnju na njihovu funkcionalnost. Svakako, neophodno je uraditi i kalibraciju mašine za svaki usev.
Koje delove je potrebno imati u rezervi?
Poželjno je da svaki vlasnik kombajna u toku žetve ima svoj lager rezervnih delova, bar onih koji se najviše troše. Ukoliko kombjan poseduje hidrostatski pogon poželjno je na stanju imati njegov kaiš, jer ako dođe do pucanja u ataru kombajn se ne može dovesti do kuće ako se ovaj remen ne zameni. Rukovaoci mašina sa sobom u žetvi treba da imaju i kaiš radne hidraulike, jer ako ovaj kaiš pukne heder ostaje u radnom položaju i kombajn je bez zamene kaiša ponovo zarobaljen na njivi.
– Na svakom kombajnu, na više pozicija postoje isti ležajevi. Takvih ležajeva, u zavisnosti od modela mašine ima od sedam do 10. Zato se preporučuje da treba imati kod sebe nekoliko ovih ležajeva kako bi kombajner čak i sam mogao da otkloni kvar – objašnjava Lazić.
Dnevna održavanja mašine
Kada se koristi žitni kombajn potrebno je svaki dan raditi izduvavanje kombjana.
– To je jako bitno. To je „higijena” kombjana jer ako se kombajn očisti pre će se primetiti neki nedostaci koji nisu vidljivi na prašnjavoj mašini. U tom slučaju je teže primetiti neka kapanja ili oštećenja na kaišu. Izduvavanje kombjana treba da bude svakodnevna operacija jer kad se neki nedostatak vidi na početku može biti potpuno bezazlen, a kasnije može da prouzrokuje i vremenski zastoj i neke neplanirane troškove – objašnjava Lazić.
Za svaki žitni kombajn proizvođač se u uputstvu za upotrebu, ili preko obaveštenja na kontrolnoj tabli unutar kabine kombajna, može informisati o potrebnim podmazivanjima na mašini. Svakodnevno podmazivanje je uobničajeno na 10 radnih sati, zatim postoji na 50, 100, 250 i 500 i sa ovim vlasnik, odnosno rukovalac mora biti dobro upoznat. U novije vreme često se u praksi, u želji da se posao uradi što pre, za mazalice koristi pneumatski pogon što nikako nije preporučljivo jer se količina maziva koja se pri tom ispusti teško kontorliše, pa često dolazi do izbijanja zaštite ležaje i nastaje problem.
U žetvi iskusni rukovaoci znaju kada treba da prekinu sa radom, odnosno da li su adekvatni uslovi rada, pre svega vlaga. Tako ne treba žuriti sa radom u ranim jutarnjim satima kada je vlaga povećana, a treba znati kada stati i u večernjim satima, takođe, zbog vlage. Svaki kombjaner mora imati kod sebe i protivpožarni aparat S06 čija ispravnost je, takođe, proverena.
U žetvi uljane repice trebalo bi posebno obratiti pažnju na podešavanja. Trebalo bi podesiti žaluzine i na taj način regulisati intenzitet vazdušne struje koja treba da dođe na jednu trećinu dužine sita kako se ne bi seme izduvavalo. U žetvi uljane repice trebalo bi, takođe, obratiti pažnju i na položaj spiralnog transportera na hederu. Potrebno je po preporuci proizvođača transporter podići, kako bi i jače stabljike uljane repice nesmetano mogle da prođu.
Izvor: Poljoprivrednik