Od 8. decembra 2025. počela je prijava nelegalnih objekata, za koje se procenjuje da ih je čak oko pet miliona.Tako će sada svi koji imaju neprijavljene nekretnine imati 60 dana da podnesu zahtev za upisivanje vlasništva po ceni od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od kvadrature i lokacije.
Novim Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti, koji je Skupština Srbije usvojila 22. oktobra, trebalo bi, prema rečima zvaničnika, da se zacementira nelegalna gradnja, muka svih prethodnih vlasti.Prijave mogu da se podnesu do 5. februara 2026. godine.
Budući nezakoniti podignuti objekti biće uklonjeni ili upisani na Republiku Srbiju, piše na sajtu Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Srbije. Lokalne samouprave već su otvorile info-pultove i tehničku podršku, dok je prvi put uveden i kol-centar za najčešća pitanja – broj telefona je 011 777 3899, što bi trebalo da smanji gužve i ubrza čitav proces.
U samo nekoliko klikova upisom prava svojine stanovnici Srbije i vlasnici nelegalnih objekata mogu da upišu njihove nekretnine u legalne tokove. Prijave mogu da se podnesu preko digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.
Za one koji su manje tehnički obrazovani, odnosno nemaju kompjutere, omogućeno je da odu u opštine ili 580 poslovnica Pošte Srbije širom Srbije, a zaposleni su obučeni i dužni da popune prijave umesto njih, kažu nadležni. Na sajtu Svoj na svome kako su nadležni nazvali ovu kampanju, možete detaljno pratiti uputstva radi lakšeg pristupa svim načinima prijave i legalizovanja objekata.
Potrebna dokumentacija
- važeća lična karta ili pasoš, odnosno jedinstven matični broj građana (JMBG);
- broj katastarske parcele ili adresa
- podaci o objektu: ID ili oznaka na mapi, tip zgrade, površina i spratnost, posebni delovi (ako ih ima) i fotografija
- ukoliko se prijavljuje stan dostavlja se ugovor o kupovini, rešenje o ostavini ili dodeljivanju.
Građanima će biti omogućeno da slobodno raspolažu njihovom imovinom kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu, kažu zakonodavci.
Posebna zaštita, navedeno je, obezbeđena je za stambene objekte, čime se jača garancija ustavnog prava na dom i sprečava socijalna nesigurnost.
To znači da su posebni uslovi propisani za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece.
Kao socijalna i demografska mera propisano je da se naknada za upis nepokretnosti ne plaća za pomoćne i ekonomske objekte do 500 kvadratnih metara.
Svi ostali plaćaju naknadu u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, koju bi platili u redovnom postupku za dobijanje građevinske dozvole, čime se ovi građani dovode u ravnopravan položaj sa savesnim graditeljima, piše u zakonu.
Zakon donosi značajne olakšice za najugroženije kategorije stanovništva. Sledeće grupe potpuno su oslobođene plaćanja naknade:
- primaoci socijalne pomoći
- ratni veterani
- osobe sa invaliditetom
- porodice sa troje ili više dece
Dovoljno je dostaviti odgovarajuću potvrdu i prijava će biti obrađena bez troškova.
Kada popune prijavu vlasnici nelegalnih objekata treba da čekaju na odluku Agencije. Ukoliko je odluka pozitivna, Agencija izdaje potvrdu i dostavlja je Republičkom geodetskom zavodu, koji obavlja upis prava svojine, bez obzira na prethodne postupke i bez naplate taksi i naknada.Ako je odluka negativna Agencija bez odlaganja obaveštava podnosioca prijave i nadležnog građevinskog inspektora.
Zahtev se može podneti čak i ako je objekat građen na tuđoj zemlji, ali će morati da se urede odnosi sa vlasnikom parcele – ili kroz kupovinu ili da dobiju saglasnost vlasnika zemlje. Novo rešenje odnosi se na objekte izgrađene na građevinskom zemljištu, a vidljive na satelitskim i ostalim snimcima u bazi podataka za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. Propisima će biti obuhvaćeni i objekti bez građevinske dozvole čija će gradnja biti završena na dan kada zakon stupi na snagu. Ipak, država ne garantuje za bezbednost i sigurnost korišćenja objekta, njegovog dela ili posebne celine te građevine upisanog u evidenciju nepokretnosti, navodi se u zakonu.
Naknada za legalizaciju je od 100 do 1.000 evra
Objekte neće moći da upišu oni koji su gradili u zaštićenim zonama (priroda, kultura, vode, pružni pojas, pojas eksproprijacije autoputa i brzih saobraćajnica…) i na zemljištu u privatnoj svojini drugog vlasnika. Nekretnine izgrađene na javnim površinama, u nacionalnim parkovima i zaštićenim zonama, prelaze u svojinu države ex lege (po zakonu).
Posle roka za prijave, sledi dodatnih 30 dana namenjenih prigovorima. Oni koji zbog bolesti, boravka u inostranstvu ili drugih opravdanih okolnosti ne mogu da se prijave na vreme, imaju pravo na produženje postupka za celu godinu, uz odgovarajuću dokumentaciju.
Važna novina je i da, ukoliko građani sami ne podnesu prijavu, postupak će u njihovo ime pokrenuti država. Preporuka nadležnih organa je da prijavu podnese vlasnik ili korisnik nepokretnosti, kako bi se obezbedila potpuna tačnost podataka i izbegle eventualne kasnije korekcije.
Legalizacija objekata u seoskim sredinama u Srbiji kako tvrde nadležni ponovo se sprovodi, uz povoljnije uslove, a naknada za legalizaciju na selu je fiksna i iznosi 100 evra, bez obzira na površinu, za razliku od gradova. Prijave se podnose online preko eUprave ili na šalterima lokalne samouprave, a obuhvataju vlasnike, nosioce prava, zakupce, kao i objekte izgrađene pre 1961. (kuće) i 1973. (pomoćni objekti) koji ne podležu legalizaciji.