Novi izveštaj o emisiji CO2 u norveškoj akvakulturi u vezi sa hranom od soje pokazuje način na koji Velika Britanija može da smanji gasove sa efektom staklene bašte. Ugljenični otisak riblje hrane koja se koristi u Norveškoj mogao bi se značajno smanjiti zamenom brazilske soje sertifikovanom „Europe sojom“, zaključuje se u izveštaju Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu (FIbL) i Footprint-consult u Austriji.
Ako se norveška hrana za losos prebaci na ovu soju sa niskim nivoom ugljenika i rizikom od krčenja šuma, otisak ugljenika u norveškoj hrani za losos može se smanjiti za 41%, što je 1,5 miliona tona CO2. To je ekvivalentno 3% nacionalne norveške bruto emisije gasova staklene bašte godišnje. Soja sa sertifikatom Europe Soia može smanjiti emisiju CO2 za više od četiri puta. Potencijal za borbu protiv klimatskih promena čak je veći u Velikoj Britaniji nego u Norveškoj, jer je samo 9% fizičkog uvoza soje sertifikovano i bez krčenja šuma.
Izveštaj, koji je naručila organizacija Donau Soja, pokazuje da je otisak ugljenika u 1 kg evropskog sojinog koncentrata sojinog proteina (SPC) sa sertifikatom Europe so 1,6 kg ekvivalenta CO2. Ovo upoređuje zadanu vrednost od 6,7 kg ekvivalenta CO2 za SPC iz brazilske soje. To znači da se CO2 može smanjiti hranjenjem SPC sa certifikatom Europe Soia, umesto sa sojom uzgajanom u Brazilu, faktorom 4.2. Glavni razlog razlike je taj što je Evropa Soja potpuno isključena od promene namene zemljišta, npr. krčenje šuma u prašumama i prirodnim ekosistemima u Južnoj Americi.
Nezavisni istraživački institut je prilikom izračunavanja emisija uzeo u obzir poljoprivrednu proizvodnju, preradu SPC i transport. Pored toga, rezultati su pokazali i smanjene transportne emisije u scenariju sa sertifikatom Europe Soia u poređenju sa brazilskim standardima. Evropa soja je održivija, treba manje pesticida i podržava evropsku poljoprivredu i ekonomije. Takođe je u stanju da podrži raznovrsnije, a samim tim i otpornije zalihe proteina.
Plantaža soje je veoma neuravnotežena između Evrope i Južne Amerike. Iako je samo jedan procenat obradive zemlje u EU zasađen sojom, u zemljama kao što su Brazil i Paragvaj iznosi 70 do skoro 80%. Povećavanje proizvodnje soje u Evropi omogućava povećanje raznolikosti useva na evropskim poljima i podržava održiviju poljoprivredu. Istovremeno, više polja soje u Evropi smanjuje pritisak na južnoameričke regione i ekosisteme i podržava globalno rebalansiranje sistema proizvodnje hrane.
Donau Soja poljoprivrednici na polju
„Evropska industrija akvakulture veoma zavisi od koncentrata sojinog proteina (SPC) koji se dobija iz Brazila“, kaže Marija Kalentić, vođa projekta i izvršni direktor organizacije Donau Soja. „Proizvodnja ove soje često je povezana sa socijalnim i ekološkim problemima kao što su krčenje šuma i uništavanje vrednih ekosistema. Nedavno istraživanje pokazuje da prelazak sa brazilskog standardnog SPC na Europe Soja sertifikovani SPC smanjuje otiske ugljenika u proizvodu. Ovo se odnosi i na akvakulturu u Velikoj Britaniji.
„Uvoz soje u Velikoj Britaniji iznosi oko 3,5 miliona tona (ekvivalenti soje). Prelazak na evropski SPC doprineće smanjenju emisije ugljenika u britanskoj potrošnji. “ Ona dodaje da više od 4.700 poljoprivrednika u Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji gaji soju za sertifikovani Europe Soia SPC za tržište akvakulture. Soja se transportuje u grupu Sodrugestvo u Kalinjingradu / Rusija kako bi proizvela SPC, bazu za ishranu ribe. SPC se iz tamošnje luke može poslati u Skandinaviju i u Veliku Britaniju.
Sodrugestvo Group je jedan od najvećih evropskih prerađivača soje. Njegov predstavnik Carsten Lentz Storm komentariše istraživanje: „Ovo su važni nalazi za celu evropsku industriju morskih plodova koji rade na održivijem lancu vrednosti. Pored smanjenja emisije ugljenika, postoje i druge prednosti povezane sa prelaskom na soju sa sertifikatom Europe Soia. Standard garantuje ne-GMO, smanjenu upotrebu pesticida, evropsko poreklo i sledljivost. “ Izvor FMC Magazine, / S.C.