Nakon vrelog početka aprila, strujanja sa severozapada su u Srbiju donela promenu vremena, zahlađenje i jake vetrove – koji su proizveli, između ostalog, i lokalne prašinske oluje. Društvenim mrežama su se delili snimci iz Vojvodine, pre svega iz okoline Kule i Ruskog Krstura, u kojima su vozači na putevima iznenada okruženi oblakom prašine, u kojem vidljivost pada na nulu.
Iako domaći mediji ove pojave nazivaju „apokaliptičnim“, stručnjaci koji se bave ovom temom znaju da prašinska oluja u Vojvoidni nije iznenađujuća pojava. Kao što je to bilo i 16. aprila, prašinske oluje nastaju zajedno sa „običnim” olujama: hladan, težak vazduh nastane u olujnim oblacima, spusti se do zemlje i napravi olujni vetar sa jakim frontom blizu tla. Kada se ovakav fenomen desi na „pravom” mestu, kao što je, nažalost, zemljište u Vojvodini, on podigne i prašinu i postaje jako opasan.
Po aktuelnim istraživanjima, porast temperature i sve češće suše već su izazvali gubitak oko 10% prosečne vrednosti vlage u srpskom zemljištu, a modeli predviđaju da će do 2050. godine udeo zemljišta koji je u visokom riziku degradacije u Srbiji porasti sa aktuelnih 14 odsto na oko 30 odsto teritorije ove zemlje.
U periodu pre prašinskih oluja 16. aprila nismo imali samo više nedelja vrućina, već i sušu. Po monitoringu suše RHMZ, period februar-mart je u najvećem delu u domenu jake i ekstremne suše, pojačane visokim temperaturama i daljim nedostatkom padavina.
Sušni uslovi nastavili su se bili i u aprilu, pa primera radi, tokom druge nedelje aprila padavine nisu bile zabeležene nigde na teritoriji zemlje. Suše su nekada bile pojava koja se javljaja jednom po deceniji na ovim prostorima, a između 2011. i 2020. godine ih je bilo zabeleženo pet, dakle javljale su se svake druge godine.
Klimatske promene nisu jedine koje su dovele do pojave prašinskih oluje, važnu ulogu igraju i napuštena poljoprviredna zemljišta, kojih u Vojvodini ima mnogo. Po poslednjem poljoprivrednom popisu, površina tzv. Koršćenog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini je oala za 6,3% u odnosu na 2018. godinu.
Ključ u borbi protiv prašinskih oluja je precizan sistem praćenja i upozoravanja koji uključuje detaljne informacije o osobinama i stanju lokalnog zemljišta.Ovim sistemom mogli bismo da utičemo i sadnjom pokrovnih useva, to jest useva koji se uzgajaju van glavne sezone poput deteline, graška, lucerke i heljde. Ovi projekti sadnje bili bi odličan primer adaptacije i važnosti struke bez koje ne bismo poznavali prave uzroke koji dovode do ovog fenomena niti da pretpostavimo da bi sadnja na zemljištima u blizini puteva mogla da bude faktor bezbednosti u saobraćaju. Izvor: Klima 101