Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je na sastanku sa poljoprivrednicima u Kisaču postignut visok stepen saglasnosti i da su se dogovorili da ponovo održe sastanak u sredu, a predstavnici poljoprivrednika su rekli da neće nastaviti sa blokadama saobraćaja.
Zaključak je da će Vlada “videti” sa NIS-om oko tri glavna pitanja u vezi sa povlašćenim dizel gorivom, sastanak Radne grupe o tržištu je zakazan za sredu (29.11), a o subvencijama raspravljaće se na sledećem sastanku, ali sa svim udruženjima poljoprivrednika.
Na sastanku u Kisaču (26.11.) koji je trajao pet sati povodom aktuelnih protesta, prisustvovali predstavnici poljoprivrednika iz četiri udruženja koja su pokrenula proteste i sa druge strane devet predstavnika iz Vlade, resornog ministarstva i novosadske Produktne berze. Poljoprivrednici došli spremni sa argumentima i primerima, dok je premijerka u tehničkoj Vladi Ana Brnabić pokazala volju i inicijativu da se stvari reše. Ministarka Jelena Tanasković je podsećala na važeće zakone i uredbe i aktuelno stanje.
Sastanak je krenuo sa pitanje dizela.
Kako je već prihvaćena refakcija od 50 dinara na litru goriva na NIS-ovim pumpama (129 + 50 dinara po litru), poljoprivrednici su tražili da se isto obezbedi za ostale pumpe proizvođačima kojima nije teritrijalno blizu NIS-ova. Međutim, ministarka je podsetila da je to nemoguće obezbediti, s obzirom na važeću uredbu kojim se obavezao NIS, jer je država delimični vlasnik istog.
Miroslav Matković ispred Subotičkih poljoprivrednika je istakao da se onda javlja problem transporta, ali i maksimalno dozvoljene količine natočenog goriva – dva puta po 60 litara dnevno. Takođe, i dalje stoji pitanje podnetih zahteva za agrokartice koji su dugo u obradi, kako kasnije otkrivamo – 5.000.
Ovo pitanje se završilo tako što se Brnabić obavezala da će kontaktirati NIS i pitati:
- Da li gorivo mogu da dostavljaju cisternama na određene adrese poljoprivrednicima?
- Da li ograničenje od 120 litara dnevno može da se poveća na 400 l?
- Da li može da se ubrza izdavanje agrokartica do kraja godine?
– Postigli smo dobar kompromis sa ratarima, a koji neće umanjiti davanje ostalim poljoprivrednicima – rekla je Brnabićeva.
Dodala je da će ratarima biti omogućeno na kupuju 400 litara goriva na pumpama, da će podići subvencije na 17.000 dinara po hektaru za sertifikovani semenski materijal i da će im pomoći da samostalno posluju na berzi.
Predstavnik poljoprivrednika Mileta Slankamenac rekao je da su ratari dosta zadovoljni i da neće biti novih blokada saobraćajnica.
– Nikada nećemo biti u potpunosti zadovoljni. Što se tiče tržišta i uređenja, već u sredu ćemo imati sastanak poljoprivrednika i Radne grupe. Bili su predstavnici Produktne berze i kreće se u implementaciju tih zakona koliko može i pravi se priprema za novi zakonski okvir kada se bude izabrao novi parlament – rekao je Slankamenac.
Premijerka Brnabić kazala je da su imali dobre i teške razgovore na mnogo tema.
– Mnogo stvari treba dodatno da se urade. Mnogo mi je jasnija situacija i problemi sa kojim se ratari suočavaju. Treba da vidimo kako da uredimo tržišta da bi pojedinačna poljoprivredna gazdinstva mogla da učestvuju na Produknoj berzi i da sami trguju svojim proizvodima na berzi i da ne zavise od različitih kartelista i monopolista. Za mene je to najvažniija stvar iz današnjeg sastanka zato što će to definisati održivost njihovog položaja i poslovanja u godinama pred nama. To je težak zadatak, da je lak bio bi do sada urađen. Najvažnije je da to uradimo u narednih nekoliko meseci. Da kao tehnička vlada ostavimo to nekoj novoj vladi, da idemo u novi predlog zakona kako bismo obezbedili slobodno tržište i za pojedinačna poljoprivredna gazdinstva – poručila je Brnabićeva.
Ministarka je napomenula da će 1. januara 2024. doneti novu Uredbu kojom će obavezati NIS da ne ukidaju kartice, pošto je bilo “govorkanja” u javnosti i o tome.
Šta, ako padne cena goriva da li će i onda biti povraćaj od 50 dinara, pitao je Marko Gabrić, ministarka je odgvorila potvrdno.
– Tokom nedelje promenićemo uredbu Ministarstva trgovine koja ograničava kupovinu goriva na dva puta po 60 litara i to ćemo da podignemo na 400 litara odjednom da mogu ljudi da sipaju do kraja godine. U 2024. biće mnogo lakše i transparentnije. Mislim da mnoge stvari koje sada imamo kao probleme, neće biti problemi u 2024. godini – poručila je premijerka.
Po pitanju subvencija bile su podignute tenzije sa obe strane pregovarača. Podsetimo, poljoprivrednici su tražili 300 evra po hektaru, a država im je ponudila 18.000 dinara po hektaru direktnih davanja plus 17.000 dinara kroz pravdanje računa kupljenog sertifikovanog semena.
Kasnije u toku rasprave, došlo se do zaključka da će se dobijati do 17.000 dinara, što znači da onaj koji kupi seme koje mora biti sertifikovano za kulturu koja je u RPG-u za 2.000 dinara, toliko će i dobiti povraćaj.
“Ako bi mi vama svima dali, kao što dajemo linearno 18.000 dinara, 17.000 dinara, to bi za budžet Republike značilo 60 milijardi. Mi onda nemamo za voćare, stočare, povrtare…ni za koga“, rekla je Tanaskovićeva, te je otkriveno da je o 35.000 dinara pričano sa stočarima na sastanku u septembru, odnosno da će dodatk (17.000 dinara) ići uz kriterijume.
Poljoprivrednici smatraju da je skoro nemoguće “dobaciti” za seme toliki iznos, te su predložili da deo bude pravdan kroz račune za đubrivo.
“Ne može”, bila je kategorična ministarka i dodala da je zbog toga što imamo monopol u prodaji đubriva. Brnabić je tada predložila još jedan sastanak.
,,Vlada je iznela predlog, a ja sam ga podržala, da za sertifikovani semenski materijal koji će u budućnosti rezultirati boljom proizvodnjom da podignemo dodatno do 17.000 po hetktaru. Zamolili smo predstavnike udruženja poljoprivrednika da imamo još jedan sastanak sa svim ostalim udruženjima, pre svega stočarima, da ne bi bilo šumova u komunikaciji, između različitih udruženja, da bi ljudi razumeli da to neće uticati na njihove subvenicije i da će one ostati iste u narednoj, kakve su bile i u ovoj godini – zaključila je premijerka.
Dodala je da će subvencije za mleko koje su podigli na 40.000 po grlu ostati.
Sledeće pitanje bilo je o tržištu.
“Mi želimo da dobijemo onu cenu koja nam pripada. Želimo da kod nas funkcioniše zemlja kao u razvijenim državama. I ljudima sa berze i nama odgovara da se tržište uredi, da li vi (država) možete da nam pomognete?”, upitao je Daniel Kovačić koji će biti jedan od dva predstavnika poljoprivrednika u Radnoj grupi o tržištu i dao primer da kao poljoprivrednik sa hartijama od vrednosti može da traži od banke kredit (subvencionisan od strane ministarstva), te kad naplati robu može da vrati kredit.
“Mi tražimo da svako zrno prođe kroz berzu, da se u svakom trenutku zna cena, kako bi se sprečio monopol jer mi se i sa subvencijama nosimo sa svim izazovima na tržištu.”istakli su poljoprivrednici
Brnabić je rekla da ne vidi problem da se to uradi.
Veliki problem poljoprivrednika jeste i dugovanje PIO fondu. Kada je loša godina, poljoprivrednici nisu u mogućnosti da uplaćuju doprinose.
“Na primer, 400.000 sam dužan da uplatim za penziono i socijalno osiguranje, a 300.000 mi je još kamata, dakle 700.000 me opterećuje PIO, da li je realno da se otpiše kamata, a ostalo da nam se da na mesečne rate”, pitao je Goran Filipović.Tada je ministarka pozvala telefonom direktora PIO fonda, koji je na spikerfon rekao da najviše mogu da izađu u susret do 60 rata, zavisno od visine duga i kolike su kamate, a što se tiče kamata, tu mora da razgovara i sa poreskom upravom kako bi se oni složili.
Pošto su sastanku prisustvovali i predstavnici berze, povodom ovog predloga oglasila se i direktorka Produktne berze Novi Sad Branislava Stojakov.
“Tržište je slobodno, ako neko ne vidi interes u berzanskom trgovanju, on se neće pojaviti na berzi”, rekla je Stojakov.
Poljoprivrednici su dalje istakli da skladištari manipulišu robom, te mešanjem u silosima robe lošeg kvaliteta i dobrog, poljoprivrednik koji je dostavio dobro zrno bude oštećen cenovno.
“Mi ne dobijamo cenu prema kvalitetu, te kupac iz Italije traži određenu robu i plati je, ali ne plati nama”, pojasnio je Slankamenac, a na to je ministarka dala predlog.
Slankamenc je prokomentarisao da će uređenje tržišta kapitala biti jedan dugotrajan i mukotrpan proces, ali da je važno da se taj proces pokrenuo.
,,Pokrenuo se kreće, s obzirom da se ta radna grupa sastati već za tri dana gde će biti ta neka zakonska rešenja koja će posle biti prosleđena, pa ćemo mi dalje davati stručnjacima, da vidimo da li slučajno ne piše nešto sitnim slovima – dodao je on.
Na pitanje da li je država želi da pomogne, Slankamenac je rekao da je država pokazala da želi i da sada više ništa nije do njih. ,,Država je vaša adresa, da vidite da li sprovodi što mi dogovaramo. Uredbe moraju da krenu – poručio je on novinarima.
Glavna tačka spoticanja bilo je pitanje subvencija, za koji je predloženo da se o 35.000 dinara, odnosno 18.000 + 17.000 razgovara na sledećem sastanku na koji će biti uključeni predstavnici svih udruženja poljoprivrednika Srbije. To je bio predlog Vlade a ponuđen je okviran datum – između 11. i 15. decembra. U uredbi koja će biti doneta od 1. januara biće vidljivo 18.000 dinara po hektaru, a da će nakon rebalansa budžeta i plaćanja svih direktnih davanja u julu tražiti za dodatnih 17.000 dinara.
Agencije Foto: Tanjug