Sa prvim snegom na gazdinstva poljoprivrednika sa područja Kraljeva i Vrnjačke Banje stigli su i predstavnici delegacije EU zaduženi za upravljanje IPARD projektiva. Delegaciju je pratio i tim resornog ministarstva. U direktnom kontaktu saznali su zašto je malo projekata sa ovog područja i kakvim izmenama može da se poboljša takvo stanje.
Na inicijativu Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije i kraljevačkog udruženja poljoprivrednika SPAS upriličena je poseta predstavnika delegacije EU, resornog ministarstva I stručnjaka za oblast IPARD programa. Cilj je bio obići poljoprivredna gazdinstva južno od Dunava i Save i ustanoviti prepreke koje stoje na putu korišćenja IPARD sredstava . Koliko su druge države bile uspešnije u ovom poslu, koliko do farmera stižu prave informacije, koliko je teško pribaviti nepohodnu papirologiju I biznis plan bile su samo neke od tema.
,, Ovo je četvrti put da posećujemo farmere u Srbiji. Ovoga puta smo odabrali malo udaljenije regione i obilazimo ih zajedno sa kolegama iz Ministrstva poljoprivrede. Cilj naših poseta je da dobijemo podrobnije informacije o tome da li oni znaju nešto o IPARD-u , da li su čuli za IPARD, da li planiraju da apliciraju I koji su problem sa kojima se susreću. Na žalost ono što čujemo tokom ovih poseta je da farmer ili nemaju pravih informacija o IPARD-u ili ako imaju te informacije su nepotpune ili netačne. Moja poruka je jasna..novac je tu, on je dostupan I mi želimo da ga farmer koriste jer se radi o nepovratnim sredstvima u iznosu od 50 pa čak do 80% od vrednosti investicije. Ja dolazim iz Slovačke I mogu da kažem da problem sa kojima se susrećemo ovde u Srbiji slični onima koji su postojali I u drugim zemljama, tako da to nije nešto sa čime se prvi put suočavamo.,, ističe za naš list László Árendás, rukovodilac IPARD projektima, delegacija EU
Poljoprivreda je jedna od najznačajnijih oblasti u evropskoj zajednici na koju se izdvaja skoro 40% ukupnog budžeta Evropske unije. Jedan od dva stuba koji čine okosnicu poljoprivredne politike Evropske unije jeste politika ruralnog razvoja.Do sada je sprovedeno jedanaest javnih poziva za mere podsticaja iz fodova EU, a sredstva su bila namenjena za investiranje u imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za preradu i marketing, unapređenje poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.
,, Upoznatost sa svim tim je donekle možda problematična i naš zadatak u Ministarstvu poljoprivrede je da možda malo više radimo sa jedinicama Lokalne samouprave, da im ovaj program predstavimo i samim tim dođemo i do poslednjeg sela u Srbiji, kako bi neko ko je zainteresovan, koi ma potencijal da koristi ova sredstva to i učini. Ova sredstva nisu mala jer u nekim slučajevima povraćaj investicije je i preko 70 % bespovratnih sredstava. Vrednost investicije može biti i do million evra, dakle važno je da se zna o samom program I da tim kanalima komunikacije budu više upoznati. ,, pojašnjava Jasmina Miljković,načelnica Odeljenja za upravljanje IPARD programom u Minstarstvu poljoprivrede
IPARD fondovi funkcionišu po principu refundacije.Korisnik najpre treba da uloži sopstvena ili kreditna sredstva u sprovođenje projekta koji je odobrila IPARD komisija, a tek nakon njegovog završetka dobija povraćaj dela novca – bespovratnih sredstava. Povraćaj novca je uglavnom u iznosu od 50-70% od ukupne vrednosti projekta, s tim što se još veći povraćaji postižu za projekte koji se bave smanjenjem zagađenja životne sredine sporednim produktima poljoprivredne proizvodnje. IPARD fondovi sa većim procentom povraćaja posebno stimulišu: – poljoprivrednike mlađe od 40 godina, – žene, – proizvodnju u predelima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi1 – i proizvodnju u planinskim područjima2 – kao i projekte gde više proizvođača formira zadrugu/proizvođačku grupu.
,, Pored uslova da mora unapred da obezbedi sredstva potrebna za realizaciju čitave investicije, prilikom konkurisanja na objavljeni konkurs IPARD Agencije, potencijalni korisnik treba da dostavi i svu potrebnu dokumentaciju koja se od njega traži kako bi uopšte ušao u proces odobravanja projekta. To su obično: dokazi o pravu svojine ili zakupa nad zemljom, dokazi identiteta, upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava i sl. Osim ove opšte dokumentacije, potencijalni korisnik je obavezan da dostavi i specifičnu dokumentaciju, kao što je biznis plan, koji, u slučaju izgradnje i rekonstrukcije objekta, mora da sadrži i precizan spisak radova, tj. glavni i idejni projekat, dokaz o poštovanju minimuma nacionalnih standarda koji se odnose na zdravstvenu zaštitu životinja, zdravlje ljudi, zdravlje biljaka, bezbednost na radu, itd, sve u zavisnosti od vrste investicije.,, nastavlja sagovornica
Više od polovine stanovništva Srbije živi u ruralnim oblastima gde ima preko 450.000 poljoprivrednih poseda površine manje od 5 ha. Porodicama nedostaje kapital da pokrenu svoje poslovne aktivnosti prošire ili osavremene uslove rada. Sa takvim idejama se suočavaju I poljoprivrednici na području Kraljeva i Vrnjačke banje. Nenad Rajović, stočar iz Ratine smatra da je program za male proizvođače, nedostižan
,, Mislim da smo mi previse mali za takvu priču. To je za velike igrače. Mi imamo malu farmu sa pedesetak krava i junica. Imamo malo svoje zemlje, većina pod zakup. Mehanizacija je dotrajala. Moji sinovi planiraju nešto, ali u sve treba unapred uložiti. Mi da imamo sredstva ne bi ni tražili negde drugde. Treba nova štala ova je već mala za proširenje koja su deca planirala. Neka vide. Ja iskreno sumnjam,, kaže ovaj stočar
Njegove kolege, Darko Tošić iz Podunavaca, bavi se tovom pilića , dok je Goran Arsić iz Rsovaca opredeljen na ovčarstvo i pčelarstvo. Obojica žele do sredstava, mada smatraju da treba pojednostaviti administraciju.
,, Uglavnom sam upoznat sa programom. Ja inače planiram da dislociram farmu od kuće, znam da su uslovi rigorozni. Pre dve godine sam konkurisao kod našeg ministrstva, par puta mi je vraćana papirologija na korekciju. Preobimna je zaista. Možda i pokušam, videću..kaže Tošić
,, Ja imam trenutno oko 150 ovaca. Pristupio sam Udruženju ovčara za izgradnju klanice. Nije moj problem da proizvedem, mana je problem tržište I cena. Kada to rešimo nie problem da uvećam stado na Trista. Obrtna sredstva su nama mala jer nemamo sredstva unapred. Papirologija je takođe preobimna. Ovde ima na desetine staračkih domaćinstava koja ne koriste ni sredstva resora, IPARD je tek misaona imenica ,, dodaje ovčar Arsić
Sredstva Evropske unije koja su na raspolaganju poljoprivrednicima u Srbiji kroz IPARD fondove, podeljena su u nekoliko mera. Tako je za izgradnju i opremanje objekata uključujući i nabavku opreme, opredeljeno više od 6,6, milijardi dinara, za preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda više od 2,35 milijardi, za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja skoro 1,8 milijardi dinara. IPARD 2 program pruža investicionu podršku Evropske unije u iznosu od 175 miliona evra i Republike Srbije u iznosu od 44 miliona evra, namenjenu jačanju konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane. Upravo su pravni odnosi i pomoć lokala karike koje moraju ojačati kako bi evropska porška bila dostupnija Žarko Marković, zadužen za sector poljoprivrede u Opštini Vrnjačka Banja kaže da je problem kompleksne prirode
,, Mi prvo nemamo namensku savetodavnu službu koja bi se bavila ovom problematikom. Čak i za savete i mere resora naša sradnja je sa savetodavcima u Kraljevu, tako da je poljoprivrednicima sa našeg područja teško da se organizuju i informišu. Ima tu i priličan broj staračkih domaćinstava koja ne koriste ni subvencije koje daje naša opština a ni ministarstvo. Za njih tek ovaj program nedostižan u svakom pogledu. To su mahom domaćinstva koja svaštare sa malim posedima. Mladi naslednici koji bi da unaprede svoje imanje opet imaju problem od strane starijih da im gazdinstva uknjiže, prvo iz straha da mladi to ne rasprodaju. Kod njih je čak i odlazak kod notara mučenje. Mi smo danas obišli mahom mlade ljude koji su koliko toliko informisani ali imaju i ideju za šta bi aplicirali, ali njih je malo. Mi smo do sada prilično ulagali u turizam, sada je vreme da više ulažemo u poljoprivredu, jer turistima možemo da ponudimo puno proizvoda iz kućne radinosti,, kaže on
Zoran Miličević, bavi se svinjarstvom u Žići već dvadesetak godina, ujedno je i predsednik Udruženjapoljoprivrednika SPAS iz Kraljeva. Za njega je ova poseta značajna jer je slaba informisanost na terenu. Po jegovoj oceni ni Lokalna samouprava nema sinhronizovanu koordinaciju sa poljoprivrednicima. Na teritoriji Grada Kraljeva ima blizu 9 hiljada registrovanih gazdinstava ali i dvostruko više staračkih gazdinstava koja nisu u aktivnom statusu.
,, Sredstva su značajna za svakog poljoprivrednika kako sa lokala, tako i sa države ali i evropskih fondova. Lokalna samouprava mora malo više da se angažuje kako bi približili poljoprivrednicima sve mere, pravilnike. Moraju da se uključe po svim aspektima, moraju da pomognu. Sasvim je sigurno da je naša boljka to što veliki broj mladih odlazi sa sela, odustaje od te proizvodnje. Neki rade na tome da se mladi vraćaju, ali prvenstveni zadatak lokalne samouprave i države je da zadrži mlade, jer ako se odliv stanovništva ne zaustavi, poljoprivredu ne možemo vratiti. Tada nam neće pomoći ni ova sredstva.,, dodaje Milićević
Uskoro bi trebao da bude potpisan i nov ugovor za IPARD 3 ali će za ta srestva moći da se konkuriše tek krajem 2022.godine. Period koji treba iskoristiti na pravi način.
,, Izmenom Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, korisnicima će biti omogućeno olakšano dobijanje IPARD podrške kroz uvođenje avansnog plaćanja do 50%, što treba da doprinese većoj apsorpciji IPARD sredstava. Uvođenjem avansnog plaćanja korisnicima IPARD podsticaja će se umnogome olakšati realizacija investicije, s obzirom na to da korisnici sada u potpunosti finansiraju projekat iz sopstvenih sredstava, a tek po završetku dobijaju povraćaj. Srbija u saradnji sa EU trenutno priprema novi IPARD 3 program podrške za ulaganja u poljoprivredu i razvoj sela, za period od 2021. do 2027. godina, a okvirni budžet iznosi 288 miliona evra. Upravo samim tim što se ovi konkursi očekuju krajem 2022, to je dobar tajming za pripremu. Oni koji razmišljaju da se razvijaju, treba da razmišljaju u kom pravcu žele da investiraju I na koji način žele da poboljšaju svoja gazdinstva i u tom smislu je i dobro da imaju dovoljno vremena I da u saradnji sa Lokalnom samoupravom vide šta im od papira treba. Ovaj period treba iskoristiti za pribavljanje validne dokumentacije, biznis plana i svih neophodnih stavki kako bi mogli da apliciraju za ova sredstva na vreme.,, zaključuje Jasmina Miljković,načelnica Odeljenja za upravljanje IPARD programom u Minstarstvu poljoprivrede
Iz resora se nadaju i da će Srbija 2023. godine postati prva zemlja iz regiona koja će evropska sredstva, odnosno IPARD, koristiti za razvoj ruralne infrastrukture. Sada je na lokalnim samoupravama da se angažuju, mapiraju sve probleme, jer je izrada projektno tehničke dokumentacije tek prvi u nizu koraka. Izmenom Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, korisnicima će biti omogućeno olakšano dobijanje IPARD podrške kroz uvođenje avansnog plaćanja do 50%, što je jedna od novina, s obzirom na to da korisnici sada u potpunosti finansiraju projekat iz sopstvenih sredstava, a tek po završetku dobijaju povraćaj. Ko ne pokuša, taj ne dobija. Važno je samo imati prave informacije. S. C.