Način ponašanja vlasti, pre svih ministara poljoprivrede, kada su poljoprivrednici izašli na ulice, ujedinio je svih 100 udruženja u Srbiji. Posle toga – proizvođači sirovina za hranu bili su jedinstveni, kao nikad do sada! Loša agrarna politika koju je vodilo 17 ministara od 2000. godine do danas u Srbiji uticala je da se ugasi 62.000 farmi! Posledica toga je smanjena proizvodnja sve skuplje hrane, kvantitativno i kvalitativno!
U 600 sela nema nijedne krave! • Protest nije pitanje jedne grane poljoprivrede, već opstanka sela i države! Naravno i egzistencije ljudi koji od tog rada žive. Napisana je nova Strategija za razvoj poljoprivrede od 2025. do 2034. godine. Glavni zadatak je da se Srbiji vrati prehrambeni suverenitet! Kreatori ove buduće agroekonomske politike tvrde da ostaje ključno pitanje za njeno ostvarenje: da li će biti praćena stabilnim budžetskim okvirom svake godine, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno samo deklarativan i prihvatljiv, ali samo na papiru. Na zadatu temu evo šta piše Branislav Gulan, novinar i agrarni analitičar
Blokade u Mačvi: Poljoprivrednici na ulici
Među mnogima i poljoprivrednici u Badovincima izašli su na barikade, u okviru talasa blokada koje se u različitim terminima organizuju širom Srbije. U ovom mestu u Mačvi okupio se veliki broj proizvođača koji poručuju da su nezadovoljni stanjem na tržištu i da više ne mogu da pokriju ni osnovne troškove proizvodnje. Posle razgovora sa ministrom, ono što sami nisu uspeli, njegovo ponašanje je ujedinilo svih 100 udruženja poljoprivrednika u Srbiji!
• Loša agrarna politika koju je vodilo 17 ministara od 2000. godine do danas u Srbiji uticala je da se ugasi 62.000 farmi! To je samo posledica tih strategija, a posebno poslednje vođene od 2014. do 2024. godine. Jer, značajno je smanjena proizvodnja sve skuplje hrane, kvantitativno i kvalitativno!
Kako navode proizvođači, proizvodnja hrane u Srbiji već duže vreme je „čist gubitak“ – nisu ni na nuli – zbog čega od države traže hitnu intervenciju. O razlozima protesta u emisiji na Insajder televiziji za javnost je govorio Milan Pajić iz udruženja „Naše mleko“ u Mačvi. On tvrdi da poljoprivrednici nisu odbili razgovor sa ministrom poljoprivrede iz hira, već da su na prethodni sastanak došli na njegov poziv.
Egzistencija ugrožena, ljudi ogorčeni
„Sastanak nismo odbili iz nekog hira. Prihvatili smo prethodni poziv ministra. Mi nismo ni tražili sastanak, poslali smo samo zahteve koji su neophodni i koji se moraju ispuniti. Ministar je tražio da dođemo, došli smo“, rekao je Milan Pajić iz Udruženja „Naše mleko“.
Po njegovim rečima, susret je za proizvođače bio razočaravajući. „Kad smo došli, to je bilo smešno. Sve ono što je ministar iznosio po nacionalnim kanalima – to su neistine“, naveo je on. Dodaje da su takve izjave dodatno pojačale nezadovoljstvo među poljoprivrednicima.
On ističe da protest nije pitanje jedne grane poljoprivrede, već opstanka sela i države, kao i egzistencije ljudi koji od tog rada žive.
Alarmantni podaci: 62.000 ugašenih farmi i sela bez krava
• Prema rezultatima poslednjeg popisa u Srbiji, objavljenog 2023/24 godine, sada ima 508.365 gazdinstava. U svakom gazdinstvu zaposleno je po 2,2 lica. To je 1.150.653 lica direktno povezanih sa proizvodnjom hrane na 3.257.100 hektara korišćenih agrarnih površina.
• U Srbiji ima oko 481.000 traktora i 46.000 kombajna. Više od jedne trećine mehanizacije je starije od svojih vlasnika!
• Od ukupnog broja gazdinstava, njih 313.495 bavi se stočarstvom. Prosečna starost gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11. nosilac gazdinstva mlađi je od 40 godina!
• Prosečno gazdinstvo danas ima 6,4 hektara, jednu kravu, pet svinja, tri ovce, tri košnice pčela i 43 grla živine.
Rezultat takvih agrarnih politika je da danas u Srbiji:
• U više od 600 sela nema nijedne krave!
• U štalama se nalazi 698.871 goveče – najmanje u poslednjih 100 godina.
• U oborima je 2.403.991 svinja – tek nešto više nego posle Drugog svetskog rata.
• U torovima je 1.684.13 ovaca.
• U selima je 14.509.387 grla živine.
Zahtevi proizvođača: Uređeno tržište, a ne veće subvencije
Jedan od ključnih zahteva poljoprivrednika jeste zabrana uvoza mleka i mlečnih proizvoda, ali i drugih proizvoda za koje tvrde da su ugroženi prekomernim uvozom.
„Ne moraju da zaustave uvoz, ali neka država otkupi to mleko, meso, voće i povrće. Šta će dalje da rade s tim – to je njihova stvar. Mi samo tražimo zdravo tržište, da možemo da radimo i živimo od svog rada“, rekao je Pajić.
Poljoprivrednici nisu tražili povećanje subvencija, već uređeno tržište. „Subvencije postoje, ali više ne mogu da pokriju enormno visoke troškove. Mi nemamo drugo rešenje nego da izađemo na ulicu, da se bar čuje naš vapaj i glas“, istakao je.
Nestanak sela i prehrambeni suverenitet
Prema podacima RZS, u Srbiji sada ima 4.720 naseljenih mesta. U fazi nestajanja je 1.200 sela sa manje od 100 stanovnika, a do 2052. godine sa mape Srbije moglo bi da nestane čak 3.000 sela.
Uprkos svemu, agrar beleži suficit u trgovini. U 2024. godini iz Srbije je izvezeno poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 5,1 milijardu evra, dok je za uvoz potrošeno 3,9 milijardi evra. Ipak, to je, kako se ocenjuje, malo i nedovoljno, posebno u izvozu.
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014. do 2024. godine obećavala je godišnji rast od 9,1 odsto, a donela je rast od svega 0,17 odsto godišnje. Umesto napretka, Srbija je, kako se tvrdi, izgubila prehrambeni suverenitet.
Nova Strategija 2025–2034: Razvojna ili samo deklarativna?
Autori nove Strategije za period 2025–2034. ističu da je realnija, tačnija i konkretnija od prethodne. Ona bi trebalo da bude razvojna, za razliku od prethodne koja je imala socijalni karakter.
Ključno pitanje ostaje:
da li će nova Strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom svake godine, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača?
U suprotnom, i ovaj dokument ostaće samo deklarativan i prihvatljiv – ali samo na papiru. Branislav Gulan