Zbog očuvanja zdravlja stanovništva u više od pedeset država u svetu uvedeni su posebni porezi na šećer, odnosno na pića koja sadrže velike količine šećera. Takvi „slatki nameti“ već su uvedeni u Španiji, Francuskoj, Čileu, Saudijskoj Arabiji, a sada se najavljuju i u Nemačkoj.
Devet od 16 nemačkih saveznih pokrajina se založilo kod nemačkog ministra za poljoprivredu i ishranu Džema Ozdemira da takav porez bude uveden u Nemačkoj.
Iskustva iz drugih zemalja u kojima je to učinjeno pokazuju da je opala potrošnja šećernih napitaka, smanjio se broj gojaznih, dijabetičara, ali i preranih smrti.
Tvrdnja da „svi vole slatko“ je tačna – čak i neurološki. Osim što je šećer čista energija, slatkoća zaista kod čoveka utiče i na osećaj sreće i zadovoljstva. Međutim, problem je što je šećer „kalorijska bomba“ tako da se smatra glavnim uzročnikom gojaznosti.
Samo u Nemačkoj polovina stanovništva smatra se debljima od optimalne težine, sedam odsto stanovništva pati od dijabetesa. Brojke se stalno povećavaju pogotovo kod mladih jer su glavni problem napici sa izuzetno visokim udelom šećera.
Postojeći propis u Norveškoj je na snazi još od 1922. po kojem država uzima namet ne samo na šećer, nego na zaslađivač svake vrste – što izuzetno raduje susednu Švedsku gde Norvežani masovno odlaze da kupuju čokoladu i druge slatkiše.
I pored toga, vlada u Oslu je 2018. još jednom je povećala namet i to za 80 odsto namet na slatko i to je definitivno bio uzrok pada prometa gaziranih zaslađenih napitaka u Norveškoj, piše Dojče vele.
Meksiko je još 2014. uveo poseban porez od jednog pezosa (oko 10 centi) na litar napitaka sa visokim procentom „pravog“ šećera – zaslađivači druge vrste ne spadaju u tu kategoriju.
Taj porez se smatra uspehom jer je doista opao promet takvim napicima, iako se značajno povećao promet voćnih sokova i slatkih mlečnih napitaka – oni takođe nisu obuhvaćeni porezom.
Indija osvežavajuće napitke sa visokim udelom šećera svrstava u istu poresku kategoriju kao luksuzne automobile ili duvanske proizvode i porez iznosi 28 odsto.
Velika Britanija je 2018. uvela stepenasti namet na slatke osvežavajuće napitke. Gde je preko pet grama šećera na 100 mililitara namet iznosi 18 penija (21 cent) po litru, ako je i preko osam grama, to su 24 penija (28 centi).
Zbog toga proizvođači smanjuju udeo šećera, što je i bio cilj. U prve tri godine je u Velikoj Britaniji smanjen udeo šećera u napicima u proseku za 29 odsto, dok su u Nemačkoj proizvođači tek dobrovoljno preuzeli obavezu, da smanje udeo šećera u svojim napicima. No učinak je mršav: smanjeno je za samo dva odsto.
U Velikoj Britaniji tvrde da je zaista smanjen broj gojaznih i da pada broj oboljenja od šećerne bolesti. Ako bi se uveo porez na šećer i u Nemačkoj predviđa se da bi u sledećih 20 godina moglo biti i do 240 hiljada manje slučajeva dijabetesa tipa 2.
To bi isto tako moglo značiti između 17 i 30 hiljada smrtnih slučajeva manje ili bi do smrti došlo bitno kasnije. Sve u svemu, procena statističara jeste kako bi – osim prihoda od poreza, ušteda bila i do 16 milijardi evra, od toga četiri milijarde samo u zdravstvenoj zaštiti jer bi bilo manje oboljenja.
Računaju i na bitno manji broj dana bolovanja i prevremenih odlazaka u penziju, baš kao i smrtnih slučajeva među radno sposobnim stanovništvom. Izvor: Politika