Pariz, Brisel, Atina, hiljade poljoprivrednika ponovo su izašle na ulice širom Evropske unije da blokiraju puteve, poljoprivredne saobraćajnice i gradske centre zbog nezadovoljstva novim trgovinskim sporazumom sa Mercosur blokom zemalja Južne Amerike. Mnogi farmeri tvrde da bi jeftin argentinski, braziljski ili urugvajski proizvod mogao direktno da konkuriše domaćoj robi.Poljoprivrednici u EU podigli velike proteste protiv Mercosur sporazuma dok Unija kreće ka njegovom potpisivanju.
U više zemalja članica već su najavljeni protesti poljoprivrednika, u nekima već traju uz poruke da sporazum može ubrzati gašenje malih i srednjih gazdinstava, posebno u sektoru stočarstva.Ekonomski analitičari procenjuju da bi u pojedinim regionima prihodi farmera mogli da padnu između pet i deset odsto u prve dve godine nakon stupanja sporazuma na snagu.
Ministri poljoprivrede svih 27 država članica sastali su se u Briselu kako bi razmotrili načine zaštite domaćih proizvođača, ali i šire ekonomske i geopolitičke koristi trgovinskog sporazuma sa Brazilom, Argentinom, Bolivijom, Paragvajem i Urugvajem. Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič poručio je da bi sporazum mogao da poveća izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU i do 50 odsto, ocenjujući ga kao „najveći sporazum o slobodnoj trgovini o kojem je EU do sada pregovarala“.
Šefčovič je istakao da EU u nestabilnom globalnom okruženju mora da očuva svoj kredibilitet kao pouzdan trgovinski partner, potvrdivši da se pregovori nastavljaju, uz spekulacije da bi sporazum mogao biti potpisan već 12. januara u Paragvaju.
Žestoko protivljenje Francuske, podstaknuto protestima poljoprivrednika, već je u decembru dovelo do odlaganja sporazuma i otkazivanja planiranog putovanja predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Brazil. Francuski predsednik Emanuel Makron zahteva dodatne zaštitne mehanizme, strože propise u zemljama Merkosura i pojačane kontrole uvoza, upozoravajući da bi sporazum mogao ozbiljno da ugrozi evropsku proizvodnju govedine, piletine, šećera, etanola i meda.
Italija se u ovom trenutku smatra ključnom državom za dalji ishod pregovora. Premijerka Đorđa Meloni podržala je inicijativu za bržu isplatu evropskih sredstava poljoprivrednicima, ali još nije jasno iznela stav o samom sporazumu. Njena eventualna podrška mogla bi da prevagne u korist njegovog usvajanja, uprkos protivljenju Francuske i Poljske.
Protesti su postali masovni: francuski farmeri su doveli stotine traktora u srce Pariza, irski poljoprivrednici su blokirali glavne saobraćajnice, a grčki farmeri su organizovali 48-časovne blokade autoputeva. U Parizu su demonstranti jasno poručili da se ne osećaju zaštićeno od jeftinog uvoza i da polje treba ostati temelj bezbedne i stabilne proizvodnje hrane, ne eksperiment globalne trgovine.
Poljoprivredni lideri u Irskoj su sporazum nazvali “ogroman prodajom evro-agrara za sitne političke poene” i najavili da će tražiti od Evropskog parlamenta da odbije sporazum ako ne budu uvedene čvršće zaštitne mere.
Sporazum, koji bi bio jedan od najvećih slobodnih trgovinskih zona na svetu i koji je dogovaran više od 25 godina, predviđa široko ukidanje carina i trgovinskih barijera između EU i Argentina, Brazila, Paragvaja i Urugvaja. Podržava ga većina EU država jer otvara velike mogućnosti za izvoz evropskih industrijskih proizvoda, ali poljoprivrednici tvrde da će to ugroziti njihove prihode i dovesti u pitanje bezbednost evropskih standarda hrane.
Ovaj sporazum nije samo “neki dokument”. On direktno pogađa stočare, mlečare, mesare i sve male i srednje proizvođače. Sporazum EU–Merkosur obuhvatao bi tržište od oko 780 miliona ljudi i gotovo četvrtinu svetskog BDP-a, uz postepeno ukidanje carina na većinu robe. Pristalice ga vide kao snažan odgovor EU na rastuće trgovinske pritiske iz SAD i Kine, dok kritičari upozoravaju da bi mogao da oslabi ekološke standarde i dodatno ugrozi evropsku poljoprivredu.
Uvoz uz upitan kvalitet bi ugrozio domaće farmere
Procene govore da bi samo uvoz govedine iz Mercosura mogao da poraste za više od 30 odsto u prve tri godine primene sporazuma.Za potrošače to kratkoročno znači niže cene hrane i veću ponudu, ali za evropske farmere predstavlja direktan udar na konkurentnost. Poljoprivredne organizacije upozoravaju da proizvođači u EU posluju pod znatno strožim pravilima kada je reč o zaštiti životne sredine, dobrobiti životinja i bezbednosti hrane, što povećava troškove proizvodnje i smanjuje prostor za cenovnu konkurenciju.
Poseban problem predstavlja pitanje standarda kvaliteta. Dok EU insistira na strogoj kontroli porekla hrane, smanjenju emisija i zabrani određenih hemijskih supstanci, zemlje Mercosura primenjuju fleksibilnija pravila.To otvara pitanje tzv. „dvostrukih standarda“, gde evropski proizvođači imaju veće obaveze, a istovremeno se suočavaju sa konkurencijom iz zemalja sa nižim proizvodnim zahtevima.
Na političkom nivou, evropske institucije pokušavaju da sporazum predstave kao strateški potez kojim se jača globalna trgovinska pozicija EU i smanjuje zavisnost od pojedinih tržišta.Istovremeno se najavljuju zaštitni mehanizmi, poput kvota, prelaznih perioda i finansijskih kompenzacija za najugroženije sektore. Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li će te mere biti dovoljne da amortizuju udar na domaću proizvodnju.
Za zemlje poput Hrvatske, ali i drugih manjih članica sa slabije razvijenom poljoprivrednom infrastrukturom, sporazum nosi dodatne rizike. Već sada veliki deo hrane dolazi iz uvoza, a dodatno otvaranje tržišta može povećati trgovinski deficit u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije.
Dugoročno posmatrano, sporazum EU–Mercosur mogao bi da ubrza strukturne promene u evropskoj poljoprivredi, prelazak sa masovne proizvodnje ka specijalizovanim, visokokvalitetnim i organskim proizvodima. Međutim, taj proces zahteva velika ulaganja, državnu podršku i vreme, koje mnogi proizvođači nemaju.
Zbog toga se ovaj trgovinski dogovor sve češće opisuje kao ekonomski dobitak za industriju, ali potencijalni gubitak za tradicionalnu poljoprivredu, što objašnjava zašto se već sada smatra jednim od najkontroverznijih sporazuma koje je Evropska unija potpisala u poslednjih nekoliko decenija.
Da li će ovaj sporazum imati uticaj na naše stanje u poljoprivredi nije teško predvideti, jer mi se već suočavamo sa viškovima koji su po istim jeftinijim tranšama uvozničkih linija dospeli u Srbiju i poremetili deo tržišta i proizvođače. S.C. / Agencije