Peršun je odavnina poznata biljna vrsta. Prvo se cenila kao lekovita biljka, a danas je rasprostranjena i koristi se kao začin u raznim jelima, supama, salatama. Izuzetno je bogat mineralima i vitaminima, pa se zato ubraja u visoko kvlitetne namirnice. Sadržaj vitamina C u listu peršuna iznosi 133.0 mg/100g, znatno više od njegovog sadržaja u listu celera, kupusa i salate.
U pogledu toplote nema neke izražene zahteve. Klijanje semena započinje na 2-3˚C. Iznikle biljke mogu podneti temperature do – 8 ˚C, a zadebljali koren od – 2 do – 10 ˚C. Optimalne temperature za rast i razvoj biljke kreće se od 20-25 ˚C. Visoke temperature dovode do usporavanja obrazovanja korena.
Prema svetlosti peršun nema nekih posebnih zahteva, pa se uspešno može gajiti i na zasenjenim površinama.
Peršun je otporan na sušu, međutim, najbolji uspeh u gajenju peršuna može se ostvariti održavanjem optimalne vlažnosti u toku cele vegetacije.
Suvišna voda je nepoželjna u početnim fazama, jer u uslovima povećane vlažnosti zemljišta dolazi do usporavanja razvoja biljke, dok na kraju vegetcije, višak vode nepovoljno utiče na zadebljali koren što se odražava u vidu deformacije, pucanja, a na kraju i truljenja.
Peršun lišćar dobro uspeva na različitim tipovima zemljišta. Zemljište za peršun treba biti srednje lako, duboko, plodno i rastresito. Traži optimalnu reakciju zemljištaod 6 do 8 pH vrednosti. Zemljište utiče na formiranje korenovog sistema, pa tako u teškim, zbijenim zemljištima formira se kratak korenov sistem, a na plitkim zemljištima stvara se izdužen i razgranat koren. autor Jovana Knežević, dipl.inž.ratarstva,PSSS Kraljevo