Nepovoljne vremenske prilike i rastući problem falsifikovanog meda ozbiljno ugrožavaju pčelarstvo u Srbiji, ostavljajući pčelare bez rešenja i potrebne podrške.
Ove godine, poput i ostalih grana poljoprivrede i pčelarstvo u Srbiji suočava se s ozbiljnim izazovima, pre svega usled dugotrajne suše i niskih veleprodajnih cena koje su rezultat sve većeg procenta falsifikovanog meda. Savez pčelarskih organizacija Srbije upozorava da pčelarima hitno treba pomoć kako bi prevazišli ovu tešku situaciju.
,,Tržište je drastično srozalo cene svih vrsta meda, a posebno suncokretovog, čije su cene pale ispod 50% od proizvodne vrednosti. Ova kriza nije samo lokalna; pčelari širom Evrope i sveta suočavaju se s istim problemima. Mnogi od njih su zatečeni situacijom, ne znajući kako dalje, što je rezultiralo masovnom prodajom košnica,, navodi Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a.
Vremenske prilike su od prolećne do bagremove paše, pa sve do livadske, bile nepovoljne za pčelarstvo. Kao posledica, košnice su ostale poluprazne ili su dale skromne prinose meda, koji ne pokrivaju visoke troškove. Prinos bagremovog meda ostao je na prosečnom nivou, dok uljana repica nije pružila zadovoljavajuće prinose. Lipov med se sakupljao u količinama od samo 5-6 kilograma po košnici, a suncokretova paša dala je prinose na nivou ili ispod proseka, u zavisnosti od lokacije.
Na kraju, livadska paša je zbog tropskih vrućina trajala veoma kratko i po košnici se moglo sakupti jedva desetak kilograma meda. Pčele su ove teške i nepovoljne vremenske prilike nekako podnele, ali pčelari ne mogu i oni bez pomoći nemaju načina da prežive. Rasprodaju košnice, prelaze na stacionarno pčelarenje da bi smanjili troškove, ali to nije rešenje jer ovo pčelarenje daje manje prinose.Veći uticaj od suše da se dramatično smanjuje broj košnica imaju niske cene kao posledica haosa na tržištu koji je nastao zbog sve većih količina falsifikovanog meda kako na našem tako i na tržištu zemalja Evropske unije koje su najveći kupac našeg meda, ističe Živadinović.
”Pčelarstvo je u velikim problemima zbog tržišta koje je srozalo cene svih vrsta meda, a pojedinih, poput suncokretovog, na ispod 50% od proizvodne cene. Veliki broj pčelara ne samo u Srbiji, već i u Evropi i svetu je zatečen ovom situacijom, ne znaju šta da rade i mnogi napuštaju pčelarenje. Masovno se rasprodaju košnice, što se može videti po velikom broju oglasa”, kaže za Dnevnik Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a.
Iako su pčele uspele da prežive teške vremenske uslove, pčelari nisu u istoj situaciji. Mnogi su primorani da rasprodaju košnice ili pređu na stacionarno pčelarenje kako bi smanjili troškove, što, međutim, dovodi do još nižih prinosa. Veći problem od suše predstavlja drastično smanjenje broja košnica koje uzrokuju niske cene meda, što je posledica haotične tržišne situacije izazvane povećanjem količina falsifikovanog meda. Ova pojava pogađa kako domaće tržište, tako i tržište Evropske unije, koja je jedan od najvećih kupaca srpskog meda.
Prema zvaničnim podacima, čak 46% meda koji ulazi u EU nije pravi med, što je dodatno smanjilo potražnju, čak i za najtraženijim vrstama meda, poput meda od manuke. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i akciju kako bi se pčelarstvo spasilo od potpunog kolapsa. S.C.