Iako je još rano za konačni sud, prve informacije sa terena ukazuju da se uginuća pčela u Srbiji ove zime kreću između 15 odsto i 90 odsto, zavisno od regiona, sa procenjenim prosekom od iznad 50 odsto.
Slične informacije stižu i iz ostatka Evrope, iz susedne Mađarske gotovo identične, dok je u Americi stanje još gore, pa prijavljeni prosek uginuća prevazilazi 50 odsto. Da stvar bude gora, preživele pčele su slabije nego što bi pčelari voleli.
Naime, ono što se može zapaziti na pčelinjacima u Srbiji jeste veliki procenat slabih društava među preživelima, dok u uginulim društvima uglavnom ima hrane.
Prema svemu sudeći, od mogućih uzroka uginuća izdvaja se nedostatak polena prošlog leta, pre i tokom perioda odgajanja zimskih pčela, zatim varoa koja je u mnogim krajevima prethodne godine pričinila znatne štete (u periodu suše štete su i veće), mada je bilo i krajeva gde nije prijavljena njena veća invazija. Poslednje, ali ne i najmanje važno – prvi izveštaji ukazuju na to da je nozemoza prisutna u značajnijem obimu (iako je bitan faktor, malo joj se pažnje posvećuje generalno). Blage zime pogoduju nozemozi, jer temperature od oko -20 stepeni uništavaju spore na saću i u medu van klubeta, i time smanjuju infketivnost tokom prolećnog razvoja, te se problemi sa njom tokom ovog proleća tek mogu očekivati.
Pred pčelarima je težak period saniranja gubitaka i uklanjanja uginulih zajednica sa pčelinjaka, uz sanitarno uklanjanje mrtvih pčela, zatim negovanje oslabljenih preživelih društava, spajanje društava pred pašu, razrojavanje nakon paše radi popune gubitaka, prihrana sa čajevima od biljaka za koje je naučno potvrđeno da umanjuju infektivni potencijal nozemoze (majčina dušica i pelin), tokom godine tretman varoe sredstvima na bazi timola koji takođe dokazano razara spore nozemoze i slično. Što se tiče varoe, ključ njenog kvalitetnog suzbijanja je pre svega u pravovremenosti tretmana, a u dosta manjoj meri utiče izbor registrovanog leka.
Vreme je da počnemo da se lagano vraćamo i mravljoj kiselini, kako bismo stekli iskustva u radu sa njom, jer je ona, iako ubija i do 30 odsto varoa u zatvorenom leglu, definitivno najzahtevnije sredstvo u borbi protiv varoe po pitanju znanja i iskustva u primeni, pa je pčelari izbegavaju u širokom luku. Zašto je to važno? Jer će ovo iskustvo pčelarima biti i više nego potrebno kada za koju godinu sa istoka dođe nova štetočina tropilelaps, koju po prvim informacijama jedino mravlja kiselina uspešno može suzbiti, odnosno držati pod kontrolom.
Iz SPOS-a najavljuju da je potpuno izvesno da će ova štetočina, nažalost, stići i do Srbije, jer se već raširila po Rusiji, Gruziji i Ukrajini, dakle neumitno se približava i našoj zemlji, i samo je pitanje vremena kada će se to desiti., kažu iz SPOS-a.