Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić smatra da je jedno od rešenja za stabilizaciju inflacije u Srbiji veća poljoprivredna proizvodnja.
„Važno je da poljoprivrednici dobiju podršku države na vreme, da se obezbedi stabilnost u proizvodnji i snabdevanju. Neke mere koje bi obuzdale izvoz subvencionisanih proizvoda su potpuno opravdane, jer ne treba neko drugi da ima koristi od naših proizvoda“, rekao je Šoškić gostujući na N1.
Predsednik Udruženja za tovnu junad Čedomir Keco u razgovoru za Biznis.rs kaže da kada bi država počela sa određenim promenama u agraru odmah, potpuni efekti bi se videli za tri godine.
“Zbog špekulativnog ponašanja klanične industrije, nakupaca u stočarstvu, a pogovoto u svinjarstvu i tovnom govredarstvu, mi smo sa stočarstvom kao udelom u poljoprivrednoj proizvodnji pali ispod 30 odsto što je donja granica da se država ne proglasi siromašnom i nedovoljno razvijenom u agraru”, ističe Keco i dodaje da na jednoj strani imamo velika ulaganja u mehanizaciju i priču o bogatim kompanijama u izvozu, a kada se posmatra sve u celini beleži se veliki pad u stočarstvu.
Takođe, prema njegovim rečima postoje i velika kolebanja u prihodima od ratarske proizvodnje i poljoprivrede u celini u poslednjih 20 godina.
Da bi se razvio pun potencijal domaće poljoprivrede predsednik Udruženja za tovnu junad smatra da bi pre svega trebalo omogućiti pristupačno korišćenje sistema za navodnjavanje kroz primenu solarne energije u oblastima povrtarstva, voćarstva, vinogradarstva i semenske proizvodnje.
“Najbrži efekti postižu se u biljnoj proizvodnji. Imamo dovoljno traktora i mehanizacije, jedino se može ulagati u manju mehanizaciju za pojedine grane kao što su voćarstvo, povrtarstvo i vinogradarstvo”, kaže Čedomir Keco.
Domaćem agraru, smatra naš sagovornik, potrebna su dalja ulaganja u nabavku kvalitetnih grla, genetiku u svinjarstvu i u tovnom govedarstvu.
“Tu se efekti, takođe, najbrže vide. Može se sa manjim ulaganjima postići veliki efekat. Dakle, tu nije potrebno kupovati ni opremu za mužu, ni da drhtite kolika će biti mlečnost ili da li ćete dobiti adekvatnu veterinarsku zaštitu. To je nešto gde se u suštini koriste otvoreni prostori, pašnjaci. Mi trenutno imamo dovoljno pašnjaka za 800.000 grla, kao i šansu da spasimo devastiranje sela u planinskim uslovima”, naglašava Keco.
Poljoprivredi potrebni poznati kupci i ombudsman za hranu
Ono na šta bi posebno trebalo obratiti pažnju pri reformi agrarne politike je da se preciziraju odnosi sa zemljama kao što su države Bliskog istoka i Kina, kao i da se resetuje agrarna politika u odnosu na EU, da počne proizvodnja u svim sektorima za poznatog kupca.
“Mi imamo problem ulaganja, imamo institucionalni problem i problem države što ništa nije ugovorila za plasman poljoprivrednih proizvoda na bazi saradnje sa Kinom i zemljama Bliskog istoka. Mi sada imamo ugovor sa Saudijskom Arabijom, a nemamo junad. Kada je došlo do povećanja cena utroška hrane za proizvodnju prirasta mi imamo odustajanja u stočarstvu”, ocenjuje predsednik Udruženja za tovnu junad.
Prema njegovim rečima, rešenja za trenutno stanje u poljoprivredi i veću proizvodnju su reorganizacija ministarstva poljoprivrede, uvođenje uprave za stočarstvo i ombudsmana za hranu koji bi bio posrednik između primarne proizvodnje i prerade.
“Treba izvršiti reonizaciju ulaganja u poljoprivredu sa stanovišta šta je moguća proizvodnja u regionu za koju postoji poznat kupac. Izlazak na slobodno tržište za poljoprivrednike je propast i ako država ulaže u nešto za šta ne zna gde će proizvod završiti to je bacanje para. Kada bi se svi ovi predlozi ostvarili poljoprivreda bi stala na noge za tri godine, dok bi se prihodi duplirali”, ističe Čedomir Keco.
Komentarišući povećanje cena osnovnih životnih namirnica Keco kaže da su neosnovana, jer je ulje pravljeno od starog suncokreta, šećer takođe od stare trske, a da je jedino opravdano povećanje cene brašna.
“Mi smo jedna od retkih država koja u ovoj krizi sa stihijskim vođenjem agrara ima samodovoljnost u svemu. I ova priča o mleku je glupost. Išlo se na povećanje cena od kojeg farmeri neće imati nikakvu korist. Još struja nije poskupela, a cene su odavno skočile. To je loše ponašanje kreatora agrarne politike”, zaključuje predsednik Udruženja za tovnu junad Čedomir Keco.
Podsticaji za biljnu proizvodnju i stočarstvo
Zahtevi za državne subvencije u biljnoj proizvodnji podnose se jednom godišnje, od 1. marta do 30. aprila tekuće godine. Podsticaj iznosi 8.000 dinara po hektaru. To znači da je 6.000 dinara po hektaru opredeljeno kao direktni podsticaj, dok se dodatnih 2.000 dinara dobija kao regres za gorivo, đubrivo i seme.
Bespovratna sredstva mogu dobiti oni koji se bave primarnom stočarskom proizvodnjom, odnosno za opremu za objekte za smeštaj: krava, ovaca i koza za proizvodnju mleka, za smeštaj tovnih junadi, opremu za hlađenje i skladištenje mleka (laktofrizi), smeštaj krmača, odgoj prasadi, tov svinja, opremu za objekte za držanje, odgoj i tov ovaca i koza, kao i brojlera i tovnih ćurki.
Podsticaj iznosi 50-65 odsto cene investicije bez PDV-a. Najviši ukupni iznos podsticaja po podnosiocu zahteva je 3,5 miliona dinara. /Autor: Ljiljana Begović