31.03.2020
Vlada Srbije usvojila je set ekonomskih mera u vrednosti od 5,1 milijardu evra kao pomoć privredi zbog nastale krize izazvane epidemijom koronavirusa, saopštio je ministar finansija Siniša Mali. On je rekao da je mere trebalo da predstavi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali da se on ne oseća dobro i da će se javnosti obratiti u narednih 48 sati.
Siniša Mali Foto: Srđan Ilić
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da se sa merama sačekalo da bi se videlo kako ostale zemlje rešavaju problem, kao i da bi se videlo kakva je situacija kod nas. On je rekao da je reč o sveobuhvatnim merama za očuvanje svakog radnog mesta i pomoć preduzećima koje su najviše pogođena, pre svega preduzetnici, mikro i makro preduzeća.
“Ova kriza nije izazavana u Srbiji, nismo mi krivi, ovo je globalna kriza sa kojom se svi suočavaju u svetu. Ono što je razlika, Srbija ovu krizu čeka i bori se nikada snažnija”, tvrdi ministar finansija.
Kako kaže, ideja usvojenih mera je da najveći teret krize preuzme država.
“5,1 milijarda evra iznosi vrednost paketa mera, to je polovina našeg BDP-a. Mere su podeljene na četiri dela, mere poreske politike, pomoć zaposlenima, pomoć likvidnosti i svakom punoletnom građaninu”, naveo je Mali.
Prva mera odnosi se na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za sva privatna preduzeća najmanje tri meseca. Osim toga privatna preduzeća biće oslobođena i plaćanja poreza na dobit, a biće oslobođeni plaćanja PDV-a svi oni koji doniraju.
“161 milijarda dinara je vrednost ove mere. Ovo je bio najvažniji zahtev naših privrednika, i mera kojom želimo da sačuvamo radna mesta. Dakle, svim privatnim preduzećima dajemo da obaveze isplate u 24 rate, ali ne pre januara 2021. godine”, rekao je Mali.
Svim zaposlenim u mikro, malim i srednjim preduzećima oko 90.000 dinara
Kada je reč o merama pomoći zaposlenima u privatnom sektoru, to će biti direktna pomoć svim preduzetnicima-mikro, malim i srednjim preduzećima, u iznosu od tri minimalne zarade od oko 30.000 dinara.
„Dakle svakom zaposlenom država će uplatiti nešto oko 90.000 dinara kao podršku u ovoj krizi. U grupi mikro, malih i srednjih preduzeća zaposleno je preko 90.0000 građana. Tu su pekari, krojači, frizeri, taksisti, svi zanati i zanatlije, svi koji su najteže pogođeni“, rekao je Siniša Mali.
Ukupan iznos direktne pomoći u vidu isplate minimalne zarade iznosiće 97,3 milijarde dinara.
Uplata minimalca će početi nakon perioda od dva meseca, a planriana je isplata u tri rate.
„Polovinom maja bismo uplatili prvu minimalnu zaradu, dakle jednu trećinu, sledećeg meseca drugu trećinug i u tri meseca ćemo ispoštovati tri minimalne zarade“, rekao je Siniša Mali.
Isplata počinje tek nakon dva meseca jer država želi da izbegne zloupotrebe, odnosno da neki poslodavci odmah otpuste radnike nakon što država isplati tri minimalca jer je cilj da se sačuvaju radna mesta.
Kako je objasnio ministar finansija, preko poreskih prijava, odnosno Poreske uprave, će biti obezbeđeni podaci prema kojima će se odrediti u kojim firmama će zaposleni dobiti tri minimalca.
„Ovo nije pomoć za poslodavce, ovo je pomoć za zaposlene. Taj novac ide na račun ili na ruke onih koji rade u tim preduzećima“, kaže Siniša Mali i dodaje da će najverovatnije biti uplaćeno na poseban račun a zatim distribuirano po zaposlenom u okviru preduzeća.
„Napravićemo sistem da taj novac ide samo zaposlenima“, rekao je ministar finansija.
Planirana je i podrška u iznosu od 50 odsto mininalne zarade onima koji su u velikim preduzećima dobili rešenje o prekidu rada. Kako je objasnio ministar finansija, po zakonu poslodavac ima obavezu da isplati 60 odsto bruto zarade.
„Sa ovih 50 odsto od države to je mislim velika pomoć da se kriza prebrodi“, rekao je Siniša Mali.
Za pomoć likvidnosti privrede 2,2 milijarde
Kada je reč o merama usmerenim na očuvanje likvidnosti u privredi, u privatnom sektoru, ukupan iznos te pomoći će biti 2,2 milijarde evra. Kako je rekao ministar finansija, 200 miliona evra će biti plasirano kroz Fond za razvoj u vidu povoljnih kredita za mikro, mala, srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva i zadruge.
Veći deo sredstava, dve milijarde evra, biće plasirano kroz bankarske kredite pri čemu država preuzima rizik.
„Idemo sa garantonom šemom koju dogovaramo sa bankama od 2 milijarde evra. To su krediti iza kojih stoji država, banke nemaju veliki rizik“, rekao je Siniša Mali.
Po sto evra svakom građaninu
Poslednji elemenat ekonomskog paketa mera države je direktna pomoć svakom punoletnom građaninu u ukupnom iznosu od 70 milijardi dinara iz budžeta. Svaki građanin će, kako je rekao ministar, dobiti sto evra u dinarskoj protiv vrednosti.
„Želimo da pokažemo koliko je država jaka i da omogućimo da svaki građanin dobije 12.000 dinara“, rekao je ministar dodajući da će se to pozitivno odraziti na povećanje potrošnje a samim tim i na likvidnost.
On je rekao da će u narednih desetak dana će biti utvrđena procedura i dinamika isplate po sto evra svakom građaninu, a isplata e početi kada se završi zdravstvena kriza.
Na pitanje novinarke RTS-a da li je izdvajanje 100 evra moglo da se podeli pravednije tako što bi više novca dobio neko ko nije zaposlen ili nema nikakva primanja, a ne svi punoletni građani, Siniša Mali je rekao da je njihova želja bila da svako oseti snagu države.
„Ovo je naša želja da svim punoletnim građanima Srbije isplatimo tu pomoć od 100 evra. Da svako oseti snagu države, da svako dobije dozu optimizma i da kroz ovu krizu prođe što lakše“ , istakao je Mali.
Rekao je da još nema tačnih i prezicnih podataka o tome koliko je ljudi ostalo bez posla.
„Vanredno stanje raspisano je pre dve nedelje, vi još nemate dovoljne podatke da bi ste sagledali svako preduzeće“ , istakao je i dodao da do sada postoje smernice kako da se pomogne privredi.
„Preduzetnici, mala i srednja preduzeća broje preko 900 hiljada zaposlenih. Našim merama našli smo način da njima sa novcem izađemo u susret bez obzira da li su manje ili više pogođeni krizom“ , rekao je.
“Nema pomoći onima koji su smanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto”
Ministar finansija je ponovio da se program države neće primenjivati na ona preduzeća koja su od datuma početka vanrednog stanja smanjila svoj broj zaposlenih za više od 10 posto.
„Više puta smo apelovali i molili da ne otpuštaju zaposlene. Rekli smo država će pomoći i evo država je izašla sa merama“, rekao je Siniša Mali i dodao da država ima dovoljno rezervi u budžetu.
„Jedan deo sredstava će biti obezbeđen premeštanjem pojedinih aproprijacija, drugi deo novca ćemo obezbediti na domaćem i međunarodnom tržištu“, rekao je on.
Vlada Srbije će, kako je rekao, narednih dana usvojiti pravni okvir za sve ove mere.
Ministar finansija je rekao i da Vlada Srbije ostaje dosledna stavu da u javnom sektoru nema smajenja plata i otpuštanja, kao i da neće biti smanjenja penzija.
Rekao je i da će se Vlada truditi da poštuje sve obaveze prema privrednim subjektima iz postojećih ugovora, što znači da privreda moće da računa na siguran posao.
Govoreći o sektorskoj pomoći pojedinim privrednim granama, ministar Mali je naveo da se prati kako kriza utiče na pojedine grane i da ne odbacuju mogućnost da pojedinim koji su najpogođenijim Vlada pomogne u narednim danima.
Posebna grupa se, kako je rekao, bavi korporativnim obveznicama na koje će moći da računaju velika preduzeća kako bi im se otvorio novi vid finansiranja i kapital za novi rast. On je naveo da je regulativa komplikovana, ali da se radi na nalaženju načina da se otvori i ovaj način finansiranja.
On se zahvalio svima koji su pomogli u izradi ovog paketa mera i podržali rad ekonomskog tima.
Mali: Uskoro menjamo zakonsku regulativu oko korporativnih obveznica
Ministar finansija Siniša Mali najavio je da država u narednih desetak dana izlazi sa izmenjenom zakonskom regulativom koja se odnosi na korporativne obveznice.
„Svako preduzeće ima više mogućih izvora finansiranja svog poslovanja. Jedna od njih jesu korporativne obaveznice, kod nas to tržište nažalost nije postojalo ali u narednih 10ak dana izlazimo sa izmenjenom regulativom“ , naveo je Mali.
Najavio je i da država razmatra da učestvuje u kupovini korporativnih obaveznica.
„Struktura finansiranja ovog paketa biće poznata uskoro“
Mali nije mogao da odgovori na pitanje da će zbog krize biti smanjena obavezna rezerva jer je to u nadležnosti Narodne banke Srbije.
„Ne mogu to da vam kažem, siguran sam da NBS prati i da će na osnovu situacije i reagovati“ , rekao je Mali.
Na pitanje kako će se finansirati ovaj paket, odnosno da li će se država zaduživati ili ima dovoljno rezervi, Mali je rekao da će sa tim informacijama izaći uskoro.
„Imamo dovoljno prostora i novac koji ćemo dobiti i na domaćem i na međunarodnom tržištu, a siguran sam da će biti takav da ni u jednom trenutku naš javni dug ne pređe 60 odsto u odnosu na BDP“ , rekao je Mali.
Kako je dodao, sada kada je država izašla sa merama, struktura finansiranja ovog paketa biće poznata uskoro.
Nije isključio mogućnost da država pre kraja krize izađe sa dodatnim merama.
Čadež: Ovakav paket čuva ljude, radna mesta i privredu
Marko Čadež predsednik Privredne komore Srbije rekao je da je država prihvatila skoro 90 odsto najvažnijih mera koje su joj predložili privrednici.
„Izvinjavamo se ako smo bili nervozni, pritiskali smo na način na koji mi to radimo. Privreda vas zove, ljudi imaju probleme ali evo čekanje se isplatilo. Ovakav paket mera čuva ljude, čuva radna mesta, likvidnost i privredu samu“ , istakao je Čadež.
U obaveznoj izolaciji zbog mogućnosti da su bili izloženi virusu Covid 19 nalaze se i zdravstevni radnici kojima je najavljeno da će im biti isplaćeno 65 odsto zarade, a Čadež kaže da je to pitanje za poslodavca, u tom slučaju ministarstva zdravlja.
“Mi ne možemo da utičemo kako će se poslodavac ponašati, minimum je 65 odsto, ali može da isplati i 100 odsto. Naša preporuka kompanijama je uvek da isplate što više, Sada imate dovoljno podsticajnih stredstava da zadržite zaposne i održite nivo poslovanja”, kaže Čadež.
Na pitanje da li postoji procena koliko je do sada šteta u privredi, Marko Čadež kaže da je teško govoriti o posledicama pre završetka zdravstvene krize jer dve dok traje nema ni ponude ni potražnje a samim tim privreda stoji.
„Privrednici svakodnvno prijavljuju probleme“, rekao je on.
Čadež kaže da je trenutno 595 preduzeća smanjilo ili redukovalo proizvodnju, ali da u tim preduzećima niko nije otpušten.
Problem sa slobodnim uvozom maski je što ne mogu da se prodaju bez atesta
Što se uvoza maski tiče pa čak i onih iz donacije, Čadež kaže da je najveći problem da li su atestirane i da kada nemaju atest ne mogu da se uvezu.
“Tu vam je potreban atest ministarstva zdravlja, to je najčešći problem. Mi danas ne znamo kada neko donese masku, kakava je, ona mora da se testira, pogotovo ako ide u zdravstsvo” naveo je Čadež.
Predsednik privredne komore tvrdi da danas u maloprodaji u Srbiji ne bi bilo maski da država nije intervenisala.
” Nas, Privedniu komoru, je zamolila da ubrzamo kroz veledrogerije da dođu u celu Srbiju. Problem je bio što je bila limitirana cena maski, ali tržište je tržište i urađeno je ovo sa obaveznom maržom. Sada se i to tržište stabilizivalo i imamo maske, mi smo uspeli u jednom danu da se dogovorimo sa veledrogerijama da se te maske raspodele po celoj Srbiji”, kaže Čadež. Izvor Insajder