Kupina je poslednjih godina stabilizovala svoju cenu u otkupu. Možda neće biti ispisana zlatnim slovima poput sreodnice maline, ali sagovornici u našoj priči kažu, na godinu, kakva je prinos i cena zadovoljavaju. Na žalost nekih godina je cena ovog izuzetno zdravog voća bila je toliko minorna da su zasadi krčeni. Marijana i Vladan Šibak su tada sadili svoju plantažu koja se polako širila. Danas ubiraju plodove rada. Da li će koridor da poremeti dalje planove. O tome smo razgovarali ali i o svim temama života na selu, sa više negoo uspešnom mladom ženom.
Marijana Šibak iz Novog Sela kod Vrnjačke Banje u svemu tome videla je izazov. Rođena je u ušćanskom kraju kraljevačke opštine, ali – ljubav ju je preselila na teritoriju opštine Vrnjačka Banja. Danas, sa suprugom Vladanom, komercijalistom, i dvoje dece živi u Novom Selu, diplomirana je inženjerka ratarstva i to – ne samo na papiru, kao što se dešava u nekim slučajevima. Jer, Marijana se poljoprivredi posvetila sa željom da ličnim primerom pokaže da su žene na selu – aktivni pokretači zajednice.Na 80 ari površine Marijana uzgaja kupine sorte Loh Nes. Najveći deo kupina sa gazdinstva Šibak prodaje se u svežem stanju, a drugi deo se prerađuje u vino, slatko, džem, sokove. Finalizacija proizvoda dosta znači, kaže Šibakova jer je pre svega cena finalnih veća u odnosu na sveže proizvode.
Od pre devet godina, porodica Šibak na gazdinstvu uzgaja noviju sortu kupine pod nazivom Loh Nes. Ovu sortu odlikuju krupnoća, čvrstina ploda, odličan ukus i što je najvažnije, kupina odličnog prinosa i otpornosti na mnoge bolesti.Izuzetak je naravno česta kiša u berbi, što se dogodilo pre 3 godine. Ovu sezonu prati suša sa kojom se naši domaćini odlično bore jer plantažu nalivaju i orošavaju. Otkup je bio u oscilacijama, jer je nastao vakum izvoza ka Rusiji, tako da sun a sreću i na vreme, našli drugog hladnjačara.
,, Kupina Lohnes, osim što nije rasprostranjena, odlično podnosi i niske temperature, a kod nas često, tokom zimskog perioda, temperatura pada ispod nule . Inače savladali smo sve tehnike, bilo je u početku teško, ali smo zadovoljni. Ja lično i rodom i kvalitetom, ali i cenom koja je ove godine nešto niža u odnosu na lane, tako da ove sezone za nju dobijamo 200 dinara . Godinama smo sarađivali sa istim otkupljivačem, međutim došlo je do problema u izvozu, tako da smo brzo uspeli da nađemo drugu hladnjaču. U našem poslu, osim tehnologije uzgoja jako je važno, imati pouzdan otkup. Ovo je inače moja struka, a trenutno nema puno zasada ove kulture kod nas. Umesto da čekam na posao u javnom sektoru, odlučila sam da se oprobam. Na našem podneblju zastupljeniji su zasadi malina i nekih drugih voćarskih kultura, kupinu su mnogi krčili i moja porodica je videla tu svoju šansu.,, priča na naš časopis Marijana
Kada su počinjali, prvi korak je, kaže, bio temeljno istraživanje tržišta, posle kojeg je porodica Šibak zasadila deset ari kupine Loh Nes. Odmah je znala da ne želi samo da proizvodi kupine, već radi i nešto više. Uradila je biznis plan za preradu kupine u kupinovo vino i dobila grant u vidu bačvi za vino i cediljke za voće. Zato smatra da joj je, kao početniku, grant bio od velike pomoći.
,,Nadgradnja osnovnre proizvodnje znači i veću cenu rada i proizvoda. Već sam spravljala sok, dže,, slatko i vino za svoje potrebe. Počela sam polako da radim i za druge. Tu i tamo sam na Sajmovima to predstavila i videla da ljudi traže te proizvode. Početnici sve moraju da kupe, a kao početnik u oblasti prerade voća u vino, ja sam na ovaj način, mogla da obezbedim sve što mi je neophodno za proizvodnju. Suprug i ja živimo na selu i nameravamo da ostanemo na selu. Smatram da ženama na selu treba pomoć oko pronalaženja perspektive u seoskoj sredini, jer jedino na taj način postoji šansa da ne napuštaju svoje parče zemlje.
,, Svoje želje, ciljeve i ambicije, pokušavam da realizujem. Nisam imala obezbeđen posao u svojoj struci i zato sam tražila način kako da ga sama obezbedim. Mislim da sam u tome uspela. Smatram da je ovo nešto u čemu mogu da napredujem, iako sam tek na početku. Takođe, dosta sam prijateljstava i poznanstava stekla, iskustava i saveta razmenila, tako da ne isključujem mogućnost da pored kupine i vina, uskoro „iskrsne” još nešto, u čemu bih mogla da se oprobam
Marijana uspeva da pomiri obaveze mlade preduzetnice i svoje obaveze kao mame dvoje mališana, supruge. Iako je posao gajenja kupine vrlo zahtevan posao, a tokom godine na gazdinstvu ima mnogo i drugih obaveza, narošito kada je berba kupine u jeku
,, Kada je berba, tu su berači, transport. Nakon berbe sledi odlaganje i čišćenje zasada, koji se moraju urediti i formirati za sledeću godinu, ukoliko želimo zdrav zasad. Uz podršku supruga i porodice, uspeću u tome. Kada je berba, teško je. Deca su mala i traže mamu. Međutim, pokušavam da i njih uključim u posao. Onima kojima manjka hrabrosti za ovakav potez, savetujem da se, ipak, oprobaju. Postoje razne edukacije. Neophodno je da prate i osluškuju tržište, koje se voće traži, šta traže domaći kupci, a koja se sorta traži u inostranstvu, ali i to šta mi, zajedno sa našim kolegama možemo da ispratimo,,. kaže Marijana
Prema njenom mišljenju, svako ko ima svoju zemlju treba da proba da u nečemu pronađe sebe. Čak i ako zemlju nema, uvek postoji mogućnost da je, po trenutno veoma niskim cenama – zakupi. Jedino što nisu prethodnih godina realizovali jeste podizanje ,,prave protivgradne mreže, već su uradili improvizaciju, što se ispostavilo ispravnim iz više razloga
,,Znači, puno znači. Nikada nije bilo dovoljno sredtava za tako veliku investiciju, ali bez ove zasene ove godine kvalitet kupina bio bi katasrtrofalan, jer smo imali izuzetno visoke temperature. Drugo sada već imamo jedna veći problem, ali nismo jedini.Ove godine nas je bukvalno oduvala oluja i gradonosni oblaci. Bio je to pravi šok, kupina je formirala male plodove, list je bio izrešetan. Radili smo u više navrata kupanje aminokiselimana i uspeli da povratimo. Sada su velike vrućine, sa početkom berbe i do 40 stepeni.Teška godina.Ali, šta je, tu je! ,, optimistično nastavlja naša domaćica
I sve bi bilo idelano, da u Srbiji uvek ne postoji čuveno,,ali,,. Naime, ova plnataža se našla na trasi Moraskog koridora, tako da su mali izgledi da će naredne godine, ovih 80 ari biti na berbi.
,,Radićemo svakako, da li ćemo smanjiti zamenom novih sadnica ili na nekoj drugoj lokaciji, videćemo. Deo plantaže ostaje, veći deo ide koridorima, ali ne odustajemo. Sada stvarno imamo ogromno iskustvo i bila bi šteta da ne nastavimo posao koji nam je tako reći postao rutina. Žao nam je da odustanemo, prosto sebe ne pronalazimo u drugom poslu. Dodali smo i mali pčelinjak, i ove godine krenuli u naš poznati banjski turizam.Čak nam se i pansion zove ,,Pčelice,,,,Deo kupine prerađujemo u sokove, slatko, džem. Gostima se dopada. Tu su i naši pčelinji proizvodi. Prošla sam i obuku za apiterapiju. Videćemo ima planova, otom, potom. Neke ideje nam se prosto nametnu.,, uz osmeh zaključuje naša sagovornica
Jedne godine uspeš, druga bude loša, ali – nikad ne odustaješ, rezimira na kraju sagovornica, koja je posle studija, odabrala život na selu. Marijanu poznaju i saborkinje iz mnogih Udruženja u Srbiji. Naime, ova mlada i vredna žena se potrudila da primerom iz svog porodičnog gazdinstva motiviše i druge da se okrenu poljoprivredi, osnivanjem Udruženja seoske žene opštine Vrnjačka Banja. Sve su podjednako uspešne baš kao i naša Marijana… a o njima u nekoj drugoj priči…..Sonja Cvetković