AUTOR: Alo.rs/V.Đ. 08.08.2020.
Proputovao je ceo svet, živi i radi u Švajcarskoj, a u srcu Šumadije podigao farmu na kojoj proizvodi zdravu hranu.
Goran Pavlović, Foto: Alo.rs/V.Đ.
Goran Pavlović iz sela Riljac kod Rekovca, koji je pre dvadesetak godina otišao u Švajcarsku, gde je napravio finu karijeru, te obišao zemaljsku kuglu, pre nekoliko godina posvetio se poljoprivredi u svom zavičaju. U srcu Šumadije napravio je ranč sa vrlo retkim vrstama životinja i povrća. Ne bi to bilo tako neobično da je otišao u penziju ili da ima novca na pretek, nego što svu zaradu u Švici s ljubavlju ulaže u uzgoj zdrave hrane.
U Švajcarskoj je počeo od nule kao mladić, radio je razne poslove, počevši od ugostiteljskih objekata, te bio fitnes instruktor, radio u jednom birou za pronalaženje ideja, a sada je stjuard u jednoj železničkoj kompaniji. Deset meseci zbog posla boravi u Švajcarskoj, a jul i avgust u Šumadiji, gde svakodnevno vredno radi na svojoj farmi. Sa Pavlovićevog imanja, odnosno brdovitog sela Riljca puca pogled na Dubič, gde je Radoš Bajić snimao TV seriju “Selo gori, a baba se češlja”.
Vodeći reportere Alo.rs kroz svoje imanje, pohvalio se da gaji vrlo retke argentinske tikvice, astečko-bolivijski crni kukuruz. Putujući po Latinskoj Americi, otkrio je tikvice.
– U Ušuaji, u monotoniji sivila Ognjene zemlje, na krajnjeg juga Argentine, uporištu prema Južnom polu, prvi put u životu sam video ove neobične tikvice. Kao što reprezentativno ređaju paradajz u korpice, tako su u prodavnicama i na pijacama poslagane i ove tikvice – priča Goran Pavlović.
Naš domaćin objašnjava da je argentnska tikvica zastupljena po celoj Južnoj Americi, a da je u Italiju prvi put doneta 1947. godine. Ističe da se argentinska tikvica smatra hranom besmrtnosti, a da je njena koščica simbol izvora i regeneracije. Pavlović dodaje da je ovo povrće vrlo zahvalno za uzgoj.
– Argentinske tikvice ne rastu u vrežu, već u bokoru, te ne zauzimaju mnogo prostora. Osim ploda, pohuju se i njeni žuti cvetovi. Rastu dvadeset do trideset centimetara u prečniku. Što su manje, to su ukusnije, odlične su za salatu, imaju mnogo semena i mogu bite interesantne za proizvođače semenki za grickanje koje se prodaju u prodavnicama zdrave hrane – objašnjava Goran Pavlović.
Ovaj neobičan poljoprivrednik silno želi da jednog dana proizvodi brašno u četiri boje, nastalog od belog, žutog, crvenog i crnog kukuruza, pa stoga na svojoj farmi pokušava da gaji i crni kukuruz iz Bolivije, ali i iz Meksika.
-Kada mi je prijateljica iz Švajcarske ispričala da je u Boliviji pronašla autohtonu vrstu crnog kukuruza, poželeo sam da ga posadim. Onda sam došao na ideju da gajim i astečki crni i bolivojski crni kukuruz, priča Pavlović. Dodaje da je ova žitar