Proizvodnja u plastenicima je vrlo isplativa, ali sa sobom nosi veliki broj opasnosti naročito od štetočina, jer bolesti se mahom preventivno mogu preduprediti . Jedna od najprisutnij štetočina je tresetna mušica. Ugrožen je veliki broj vrsta cveća, a naročito u prvim fazama razvoja dok su biljke u rasadu. a od povrtarskih rasad salate, paradajza, paprika i jagode. Tresetna mušica  naseljava i supstrat za proizvodnju šampinjona pa otuda potiče i naziv šampinjonska mušica.

    Bradysia spp. Diptera Sciaridae ili tresetna mušica predstavlja sve veći problem u proizvodnji cveća u zatvorenom prostoru.  Larve napadaju korenov sistem, pa je biljka onemogućena da usvaja hranu i vodu i ubrzo propada. Time obezbeđuje pogodne uslove za naseljavanje fitopatogenih gljiva: Pythium, Phytophthora, Botrytis, Fusarium i Verticillium.

Imaga su slična komarcima sa tamnim telom i krilima, a antene su dugačke. Ceo ciklus razvoja se zavrsi za 20 do 28 dana zavisno od temperature. Imago živi 7 do 10 dana.  Ženke polažu 100 do 200 jaja bele boje na zemlju iz kojih se pile larve. Larve mogu narasti do oko 6 mm dužine. Nalaze se 2 do 5 cm ispod povrsine zemlje ili su u biljnom tkivu. Odgovara im visokovlažno zemljište. Larve su providne sa vidljivim unutrašnjim organima i imaju crnu glavenu čauru. Hrane se micelijom šampinjona u gajilištu ali u uzgoju cveća i povrća hrane se korenovim dlačicama a pri odrastanju i korenom. Mogu da oštete koren ili stablo povrća odnosno cveća. Hrane se i razgrađenim ostacima organske materije kao što je kompost. Na temperaturi od 24°C razmnožavaju se konstantno.

,,U kontejnerima sa supstratima za proizvodnju rasada  može se pregledom lako naći veliki broj larvi ukoliko je neadekvatan supstrat ili nisu preduzete  mere zaštite. Važno je napad uočiti na vreme i to  postavljanjem žutih lepljivih klopki neposredno iznad biljaka. Na površinu supstarata se mogu postaviti kriške krompira jer je to dobar atraktant za larve.,- kažu iz Savetodanve stručne službe

 Kod nas nema  registrovanog insekticida protiv tretsetne mušice ali se za tu namenu u praksi koriste sledeći  insekticidi: Neonikotinoidi: Imidakloprid + pensikuron ( u ovoj kombinaciji aktivnih materija pensikuron deluje na gljivu Rhizoctonia koja se javlja na korenu cveća). Od piretroida  se koriste insekticidi na bazi aktivne materije bifentrin. Jedan od problema koji može nastati stalnom primenom preparata iz jedne grupe insekticida jeste pojava rezistentnosti.

Biološke mere brzo i efikasno rešavaju problem. Jedan od preparata prisutnih na našem tržitu je Steinernema sistem, predatorska vrsta nematode.  Obezbeduje postojanu, efektivnu zaštitu useva od napada šampinjonske mušice zahvaljujuci svom nacinu delovanja. Unete u supstrat nematode aktivno traže larve šampinjonske mušice i ulaze u njih kroz telesne otvore. U unutrašnjositi larve mušice, nematode se krecu ka crevnom kanalu i ubušuju u zid creva iste. Specificna bakterija koja živi u simbiozi sa nematodama se tada oslobada i konacno prouzrokuje smrt larve šampinjonske mušice. Nematode se razmnožavaju unutar larve mušice. Posle uginuca (raspadanja) larve, nova generacija nematoda se krece supstratom u potrazi za narednim plenom.Tempeartura potrebna za razvoj nematode je od 8 do 30 C a za reproduktivnu sposobnost 10 do 20 C.

Jedan od načina borbe protiv tresetne mušice je i sterilizacija, što je vrlo skup postupak, pogotovo u profesionalnim rasadncima gdje se koristi velika količina supstrata.

Preventivne mere :

odabir kvalitetnog supstrata, održavanje higijene u objektima i van objekata za proizvodnju rasada (ne ostavljati prosut supstrat).

Pojavi doprinosi primena domaceg – pravljenog supstrata, mešanje kupovnih supstrata sa nesterilnim materijalom i dr. Obicno se javljaju u toploj i vlažnoj okolini u blizini biljaka. Preporuka je da se održava gornji sloj supstrata suvim jer i ukoliko budu položena jaja, tokom piljenja larva nema dovoljno vlažnosti i ugine. Međutim, ovo nije najbolje rešenje jer postoji mogućnost da istovremeno i biljka nema dovoljno vode za rast i razvoj i ugine. U svetu se koristi i dodavanje po površini supstrata  abrazivnih materijala kao što je dijatomejska zemlja, koja apsorbuje vlagu ali oduzima i larvi sastojke neophodne za presvlačenje insekata koji kada izgubi vlažnost ili biva oštećen od ovog materijala, ugine. Mogu biti prisutne u plastenicima preko cele godine.

Sve preventivne mere dopunjuju se primenom bioloških i sintetičkih insekticida, gde bi regulatori rasta bili u prednosti, a sve na osnovu praćenja pojave insekta u zaštićenom prostoru.

U eliminaciji ove štetočine važno je sledeće.

– Ispoštovati kvalitet i količinu vode za navodnjavanje.

– Izbegavati prekomerno zalivanje i poboljšati drenažu.

-Omogućiti redovno provetravanje objekata.

– Sanirati svako curenje vode i nakuplanje stajaće vode.

Vlažne biljke u fazi raspadanja, organska đubriva i malč su najčešća mesta razmnožavanja insekata. Takođe u objektima za proizvodnju rasada ne bi trebalo da bude korova i algi na površini supstrata.

Redakcija/ podrška PSSS