Na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe Kraljevo, održan je 10. juna Dan polja strnih žita, te su predstavljeni ogledi domaćih i stranih semenskih kuća. Struka kaže ukoliko vremenske prilke budu isle na ruku ratarima možemo očekivati dobre prinose i pored kašnjenja u žetvi.
Početak juna, je svakako pravo vreme za procenu stanja useva i prognozu očekivanih prinosa strnih žita. Parcele domaćina Aleksandra Vukićevića u Samailima bile su i ove godine poligon znanja i okupljanja poljoprivrednika koji su došli da čuju i vide rezultate svog rada i saradnje sa Poljoprivredniom savetodavnom službom, ali i stručnjacima domaćih semenskih i zaštitarskih kuća.Shodno uslovima ovaj skup je upriličen sa znatno manje učesnika, ali ništa manje obrađenih tema bar sa naučne strane.
,, Naš zadatak je da sa našim poljoprivrednim proizvođačima radimo na polju, u njivi, voćnjaku i štalama, tako da su i ovi ogledi neizostavni vid saradnje struke i poljoprivrednika. Što se tiče same ogranizacije i svih poteškoća koje smo imali tokom prethodne i ove sezone, ovaj ogled je zasnovan u potimalnom roku između 15-og i 20-og oktobra prošle godine, kada je bio špic pandemije. Zahvaljujući velikom angažaovanju službe ali prevashodno našeg izuzetnog domaćina Aleksandra Vukićevića, uspeli smo da taj posao bude urađen kako treba. Skromnije sa manjim brojem učesnika i ove godine organizujemo ovaj Dan polja prateći preporuke nadležnih organa vezanih za javna okupljanja.,, -ističe Vekoslav Savić, director PSSS Kraljevo
Inače organizator PSSS Kraljevo, tradicionalno Dana žita, organizuje godinama.Svaka godina je za sebe, te je i ova imala kolebanja, pojašnjava nam savetodavac Nenad Nešović, koji je upravo bio zadužen za demo oglede.
,, Ova godina za strna žita nije bila ni malo laka, međutim uz blagovremeno delovanje i kvalitetne preparate, ogled sada izgleda veoma dobro. Vi znate da je kvalitet zemljišta na ovom potezu jako loš, što je za nas kao službu bio veći izazov. Naša uloga je bila da primenimo kompletnu zaštitu, da usevi budu što zdraviji, odnosno da pokažemo poljoprivrednim proizvođačima šta se može postići kada se primeni puna agrotehnika, kada se sva tretiranja urade kvalitetnim preparatima i blagovremeno. Vi ste bili sa nama I prethodne godine kada su ovde ubirani rekordi.,, kaže ponosno Nešović iz kraljevačke poljoprivredno stručne službe.
Kada pričamo o borbi protiv korova, ono što je na ovim oglednim poljima pravilo problem jeste prisustvo galijuma ali i ambrozije. Iz priloženog se moglo videti da su oba problema rešena odmah nakon prošlogodišnjeg skidanja useva kukuruza i krompira koji su bili na ovim njivama
“Iz tog razloga herbicidni tretman urađen je sa preparatima kojima se rešavaju veoma uspešno korovi u žitima. Vi se sećate da smo prošle godine imali izvesnih problema ali smo ih adekvatnom i pravovremenom agrotehnikom rešili. Inače kada ste pitali za kvalitet zemljišta ja moram da pomenem da mi svake godine uradimo besplatnu analizu za 2 hiljade uzoraka. Ta analiza nam štedi utrošak đubriva ali I drugih mera koje primenjujemo” ističe naš sagovornik.
Očekivani prinos će pozlatiti ove godine, naročito na onim njivama na kojima je primenjena prava i puna agrotehnika. Ono što se sada na njivama širom Srbije može videti, jeste poleganje žita, usled obilnih padavina i olujnih vetrova, međutim, na ovim oglednim poljima stabljike su odolele takvim nevoljama. Brojni poljoprivredni proizvođači su ove godine izostavili drugi tretman protiv bolesti žita, te sada na parcelama imaju i taj problem. Za posao zaštite bila je zadužena stručna služba Kompanije Agromarket. Očigledno da su uradili i oni odličan posao.
,, Agromarket se trudio da u ponudi obezbedi tolerantne sorte pšenice. Naš partner u toj priči je bila Kompanija KWS. Tretman je rađen samo jednom i to u dobitnoj kombinaciji Exorta, Metmark, Lodin i Vanex čime smo rešili sve potencijalne problem u proizvodnji pšenice.,, pojašnjava Dragan Vasilić iz Agromarketa
Šta da očekujemo?
U poljoprivrednoj proizvodnji postoje ciklusi, kažu agronomi, te je nezahvalno davati prognoze.Pšenici trenutno kiše nisu neophodne već sunce, mada nam sa neba dolazi drugačija poruka. Žetva će svakako kasniti 10 do 15 dana, da li će biti rekordna ili prosečna zavisiće od mnogo toga. Pšenica je poslednjih meseci bila tražena berzanska roba, tako da bi valjalo da je bude dovoljno za nas ali i izvoz, jer niko nije imun na devize.
,, Godina je specifična i vegetacija sigurno kasni 10-15 dana u odnosu na prosek koji smo imali ranijih godina i uobičajenih fenofaza. To dali će biti hlebnog žita zavisi upravo od uvog perioda u kome se nalazimo i kada se formira prinos. Mislim i da je sve ovo što nam se dogodilo sa pandemijom korona virusa, nateralo ljude da malo drugačije posmatraju taj resor poljoprivrede i šta poljoprivreda znači za nas ali naravno i druge države. Pokazalo se da one države koje imaju svoju hranu i svoje resurse znatno lakše prolaze kroz ovu krizu. Kada je u pitanju naša proizvodnja, bio je jedan talas hladnog vremena gde je na pojedinim lokalitetima došlo I do izmrzavanja, međutim kasnijom regeneracijom stanje se popravilo. Generalno pre prvih otkosa teško je dati bilo kakve prognoze, bez obzira što strna žita za sada generalno u Srbiji izgledaju dobro.,, kaže dr Radivoje Jeftić iz Instituta za ratarsvo i povrtarstvo Novi Sad
,, Ns seme,, je sigurno lider na srpskom tržištu kada su u pitanju sorte pšenice, kako po broju stvorenih sorti tako i zastupljenosti na našim njivama. Promena klime, konkurencija ali i niz drugih činilaca našu nauku inicira da stvara bolje i otpornije sorte, kaže dr Jeftić
,, Naravno da nauka napreduje, da je stvaranje novog sortimenta neizostavan deo jednog procesa, koji je uslovljen i promenom klime. Mi insistiramo na prinosu i tehnološkom kvalitetu zrna, jer smatramo da je Srbija podneblje koje može da ,,da,, dobar tehnološki kvalitet i da može kao zemlja, da izveze svoje viškove po višim cenama. Država takođe treba da vrednuje taj tehnološki kvalitet.,,
Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad istakli su i bolju prodaju semenskog kukuruza ove sezone, naročito novih hibrida. U kraljevačkom kraju je bilo prsejavanja, naknadne setve ali se i ovih dana čuju sejalice jer stočarima siklaža bude dobar deo stočne hrane.
Domaćin za primer
Na domaćinstvu Aleksandra Vukićevića gde je održan ovaj mini samit znanja i ogleda, svaštari, onoliko koliko se može na svojih 7 hektara i pride 15 hektara u zakupu, pod kojima rade pšenicu i kukuruz.U okviru imanja, krave, svinje, prasad i nazimice, par koza, kokice i manja proizvodnja jagoda. Reklo bi se taman toliko, koliko četvoročlano mlado gazdinstvo može da obradi. Primećujemo da od oruđa za rad imaju gotovo sve, no i tako dobra opremljenost mehanizacijom ne garantuje veći prihod, bar kada govorimo o mleku i mesu. Međutim i pored problema koji prate poljoprivrednu proizvodnju, njihove ogledne parcele su prošle godine požnjele same rekorde, te je pšenica dala rod preko 8 t/h, dok je kukuruz imao znatno veće prinose.
,, Znate ako želite da dobijete, morate i da uložite, jer nema jeftine proizvodnje ali ima odličnog prinosa. Mi već godinama radimo mahom kukuruz, nešto pčenice i malo deteline, zbog proizvodnje stočne hrane za naše farme, koje nisu velike ali dovoljne da živimo od ovog posla. Mleko smo prestali da dajemo i sada supruga i majka spravljaju odličan sir i kajmak od ovih deset krava. Prodaja ide odlično. Kada je u pitanju svinjarstvo, bilo je problema sa isporukom i cenom. Manja potrošnja je oborila i cenu i potražnju. Zato smo sa jagodom imali odlične rezltate i lane kao i sada.,, čujemo od domaćina.
Interresantno je napomenuti da u Srbiji trenutno ima preko 234 sorte pšenice koje se nalaze u ponudi semenskih kuća i njivama naših poljoprivrednika. Velika konkurencija velika očekivanja, svake godine. Istina cenovno možda ova bude nešto drugačija. Setva je bila skuplja za inimum 20 % što nije malo.. mada ?! Sudeći prema stanju pšenice u ove godine će ratari koji su primenili potpunu agrotehniku požnjeti nadprosečan rod. U demo-ogledu postavljeno je 20 različitih sorti strnih žita ozime pšenice, tritikalea, ječma. Danu polja su prisustvovali sem 30 tak poljoprivrednih proizvođača i predstavnika semenskih kuća, i hemijske i osiguravajuće kuće. Za kraj smo poželeli domaćinima mirno nebo I dobru žetvu, jer onim što su postigli u svojim njivama sigurno zaslužuju. Sonja Cvetković / Tekst autora objavljen u Mesečniku Poljoprivrednik/