Skupštinski Odbor za poljoprivredu podržao je nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za 2025–2034. Koordinatorka izrade nacrta, prof. dr Tatjana Brankov, poručila je da strategija donosi suštinsku promenu koncepta pomeranje sa kratkoročnih mera i kriznog reagovanja na jasno definisane ishode, jaču vezu sa evropskim okvirima i bolju povezanost znanja, nauke i prakse.
Istakla je da novi nacrt strategije polazi od pristupa u kojem se agrarni sistem transformiše tako da istovremeno obezbeđuje dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane, ekonomsku održivost proizvođačima, zaštitu prirodnih resursa i pozitivne ishode po zdravlje stanovništva uz jačanje održljivosti sistema na klimatske i druge spoljne šokove.
– Ova promena koncepta omogućava pomeranje fokusa sa pojedinačnih mera na jasno definisane ishode, jaču povezanost sa Evropskim međunarodnim okvirom kao i unapređenje veze između znanja, naučno-istraživačkog rada i poljoprivredne prakse – kazala je Brankov.
Ona je navela da novi nacrt strategije predviđa i modernizaciju pijaca, koje treba da postanu savremeni centri za prodaju i plasman proizvoda domaćeg porekla, kao i uspostavljanje mehanizama za veću transparentnost u formiranju cena, uključujući imenovanje zaštitnika građana za hranu, kao i da strategija predviđa posebnu podršku nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, i primenu „de-minimis“ podrške poljoprivrednicima, kao fleksibilnog instrumenta za reagovanje u slučajevima sezonskih tržišnih poremećaja.
– Značajna novina je i iniciranje izrade nacionalnog programa generacijske obnove u poljoprivredi, kao ključnog instrumenta podrške mladima u ruralnim područjima – navela je ona.
Kaže da se tokom izrade ove strategije tim vodio idejom da analiza postojećeg stanja u poljoprivredi treba da bude potpuno transparentna i da otvoreno pokaže slabosti i potencijale agrarnog sistema.
– U poslednjoj deceniji se beleži pad samodovoljnosti u svim kategorijama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, osim u uljaricama. Posledično smanjuje se i pokrivenost uvoza izvozom, indeks konkurentnosti kod najvažnijih grupa proizvoda je rapidno opao i jasno se uočava asimetrija između proizvođačkih i maloprodajnih nivoa cena kod gotovo svih proizvoda – upozorila je Brankov.
Istakla je i to da je analiza indeksa produktivnosti pokazala da je Srbija u analiziranom periodu zabeležila prosečan godišnji pad ukupne faktorske produktivnosti od 1,1 odsto, što je drastično odstupanje od prosečnog rasta od 0,1 odsto na nivou Evrope.
– Ono što je dobro jeste da je naša poljoprivreda konzistentno tehnički efikasna, što znači da efikasno koristimo raspoložive resurse – rekla je Brankov.
Odbornicima su predstavljeni i podaci Uprave za veterinu koji pokazuju smanjenje uvoza mesa i mleka u odnosu na 2024. godinu.
Nasuprot dugoročnim trendovima za prošlu deceniju, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Predrag Rojević je rekao da je uvoz mleka u 2025. godini iznosio 52.800 tona, dok je u 2024. uvezeno 66.700 tona.
Kako je naveo, izvoz mleka, koji je u 2024. iznosio 64.762 tona, u 2025. godini dostigao je 61.700.To znači, kaže, da je bilans ove godine oko 9.000 tona u korist izvoza, za razliku od 2024. godine kada je uvezeno oko 2.000 tona mleka više nego što je izvezeno.
Prema podacima koje je Rojević naveo, zbirno je u 2025. godini uvezeno 54.900 tona mesa svih kategorija (mimo prerađevina), dok je u 2024. godini uvezeno 66.000 tona mesa.
Najavljene su mere poput modernizacije pijaca, većeg nadzora nad formiranjem cena (uključujući zaštitnika građana za hranu), ”de minimis“ podrške i programa generacijske obnove u poljoprivredi. Brankov je upozorila na pad samodovoljnosti u većini kategorija proizvoda i pad ukupne faktorske produktivnosti.