(Cacopsylla pyri)
Obična kruškina buva javlja se u svim područjima gde se kruška gaji, svake godine u različitom intezitetu. Na pojavu ove štetočine utiče veliki broj faktora kao što je intezivno đubrenje, navodnjavanje, rezidba i dr. Što je intezivnija proizvodnja prisutna tada su i problemi sa kruškinom buvom veći, dolazi do veće reproduktivnosti kruškine buve.
Za kruškinu buvu je karakteristična pojava sezonskog dimorfizma, zimska forma imaga je krupnija i tamnije boje, dok je letnja forma sitnija i svetložute sa nijansom mrke boje. Sveže položena jaja su bele boje, potom primaju žutu pa narandžastu boju, sa donje strane imaju peteljku. Larva prolazi kroz pet larvenih stupnjeva, pri čemu je larva prvog stupnja svetlo žuta sa crvenim očima i tročlanim pipcima, dok je larva zadnja dva stupnja zelenkasto smeđe boje, zaobljene sa izrazitim nastavcima krila. Luče mednu rosu da bi se zaštitile.
Štete nanose larve sisajući sokove na mladom lišću i mladarima, pupoljcima i plodovima, pri čemu dolazi do deformacije listova, plodova, a kasnije i nekroze pupoljaka i plodova. Pored direktnih šteta larve kruškine buve prave i indirektne štete, izlučivanjem medne rose, na kojoj se naseljavaju gljive čađavice, usled čega lišće i plodovi dobijaju crnu prevlaku i takvi plodovi gube tržišnu vrednost.
U zavisnosti od vremenskih uslova kod nas se javlja 4-5 generacija godišnje, monofag je (hrani se isključivo na krušci). Prezimljava kao imago zimske forme u zasadima kruške na skrivenim mestima ili ispod opalog lišća. Ženke polažu jaja već od sredine februara na mladare oko pupoljaka, u grupicama od 6-10 jaja, kada temperatura pređe 10 stepeni. Od početka vegetacije ženke polažu jaja isključivo na zelene organe kruške u grupama (mladi nerazvijeni dlakavi listići, vrhovi izbojaka, cvetne peteljke, lice i naličja listova). Embrionalno razviće traje 6-25 dana u zavisnosti od temperature. Imago zimske forme javlja se do početka maja, a već u to vreme su prisutne i letnje forme. Od prve dekade septembra počinju se javljati opet zimske forme. Prva jača pojava larvi je obično u maju, naseljavaju vrhove izbojaka, lišće, cvetne pupoljke i cvetove, a kasnije i plodove.
U cilju kontrole obične kruškine buve preporučuje se uravnotežena mineralna ishrana, posebno azotom (zalivati samo kada je neophodno). Pri zasnivanju zasada treba birati manje bujne sorte, izbegavati radikalnu rezidbu.
Ipak je hemijska mera borbe najčešća i osnovna mera. Korekcija brojnosti štetočine se vrši prvo u jesen ako se u krušiku registruju 50 i više imaga na 100 otresanja. Tada se pre pojave prvih zimskih mrazeva i potpunog opadanja lišća primenjuju preparati na bazi a.m.alfa-cipermetrina (Fastac 10-EC), deltametrina ( Decis 2,5-EC, Konfuzija) i drugi.
U januaru i februaru kada dnevna temperatura bude 5 ° C i više primenjuju mineralna ulja (njihov osnovni zadatak je da zamaskiraji miris kruške, čime se kruškina buva dovodi u zabunu gde da položi jaja). Bitno je primeniti ih pre poleganja jaja, za tu namenu registrovano je više preparta: Galmin, Modro ulje, Nitropol S i dr.
Na početku vegetacije treba pratiti dinamiku polaganja jaja i piljenje larvi da bi se odredio momenat za njihovo suzbijanje koje treba obaviti pre nego što kruškina buva formira kolonije i počne sa lučenjem medne rose. U vreme masovnog piljenja larvi primenjuju se preparati na bazi a.m.: abamektina (Abastate, Vertimec 018-EC, Kraft, Akaristop) i dr. Najbolje je ponoviti tretman nakon 10-14 dana zbog razvučenog perioda piljenja larvi.
Jelena Grbić, dipl. inž. zaštite bilja