U Srbiji je zvanično počela sezona svinjokolja, ali mere opreza i dalje ostaju na snazi. Nedavni slučajevi afričke svinjske kuge u pojedinim mestima podsetili su koliko je važno pridržavati se svih biosigurnosnih pravila. Osim afričke kuge svinja analiza je neophodna i zbog trihinele.
Zato je pregled mesa obavezan deo svakog svinjokolja, a sprovođenje propisanih kontrola ključno za očuvanje zdravlja ljudi i životinja. Nadležne službe i veterinari apeluju na građane da prijave svaku sumnjivu promenu ili uginuće životinja, kako bi se na vreme sprečilo dalje širenje bolesti.
Na područjima označenim kao ugrožena, obavezno je obaviti PCR test pre samog svinjokolja, kako bi se na vreme otkrile eventualne infekcije i sprečilo širenje bolesti. Situacija se i dalje pažljivo prati na terenu. zbog čega je za ugrožena područja važno da se pre svinjokolja urade neophodni brisevi.
Simptomi afričke svinjske kuge najčešće uključuju naglu visoku temperaturu, gubitak apetita i pojavu crvenila po koži, posebno na ušima, trbuhu i nogama. Ova bolest nije opasna za ljude i ne prenosi se na čoveka, ali predstavlja ozbiljnu pretnju za svinjarstvo.
Za razliku od afričke kuge svinja trihinela je opasna i po ljude!
Trihinelozu uzrokuje parazit, valjkasti crv Trichinella spiralis.Trihinelom se najčešće zaraze domaće i divlje svinje, pacovi, lisice, medvedi, psi, jazavci… Prenosi se sa jednog domaćina na drugog i održava u prirodi među životinjama koje su povezane lancem ishrane. Trihineloza je zoonoza. Zaraženo meso je opasno za zdravlje čoveka.Prenos bolesti sa životinje na čoveka moguće je sprečiti obaveznim pregledom mesa. Iako ne spada u smrtonosne bolesti, trihineloza može da nanese velike štete ljudskom organizmu. Posledice ove bolesti traju dugo.Vreme svinjokolja na žalost retko koje godine da ne opomene sa obolelima. Trihinela spiralis se u obliku larve nalazi u poprečnoprugastim mišićima.
Prenosi se sa jednog domaćina na drugog i održava u prirodi među životinjama koje su povezane lancem ishrane. Kada se mišićna vlakna, pod dejstvom želudačnog soka, razgrade, u organizmu novog domaćina oslobađaju se larve i ulaze u sluzokožu tankog creva. U toku par dana larve dostižu polnu zrelost. Posle oplodnje mužjaci uginu, a ženke počinju da polažu larve. Mlade larve napuštaju sluzokožu tankog creva i putem limfe prelaze u krvotok, a putem krvi u poprečnoprugaste mišiće. U mišićima dolazi do stvaranja kapsule a učaurene larve mogu ostati godinama žive i čekati novog domaćina. Tako se formiraju žarišta trihineloze.Žrtva trihineloze može da bude i čovek ako koristi trihinelozno meso u ishrani. U tom slučaju se isti biološki ciklus parazita odvija u organizmu čoveka a oboljenje prolazi kroz crevnu, mišićnu i rekonvalescentnu fazu.
Najznačajnija mera sprečavanja trihineloze kod ljudi je pregled mesa. Za pregled se uzima kruna dijafragme. Uzorak se uzima sa obe strane. Ukoliko se istovremeno kolje više svinja, uzorak se uzima od svake životinje posebno. Češće su zaražene starije svinje, praščare, ali sve životinje, bez obzira na rasu i starost, uključujući i prasad, mogu biti zaražene. Trihinelom mogu biti zaražene svinje različite starosti, pa i prasad, te je stoga preporučljivo raditi analizu i na manje životinje. Riziku od zaražavanja posebno su izložene svinje koje se puštaju na pašnjake.Visoku zaraženost trihinelozom imaju pacovi. Zbog toga je deratizacija vrlo značajna mera za sprečavanje brojnih zoonoza uključujući i trihinelozu. U nasoj zemlji prvi put je registrovana 1923. godine u Zemunskoj bolnici. Na žalost zabeleženi su i slučajevi smrtnosti kod čoveka, te je iz tog razloga neophodno uraditi preventivno analizu mesa, jer naše zdravlje nema cenu! S.C.