Rezidba sa aspekta smanjenja infekcionog potencijala predstavlja jednu od najvažnijih mera fitosanitarne higijene. U zasadima jabučastih i koštičavih voćnih vrsta u toku je zimska rezidba.
Rezidba sa fitosanitarnog aspekta predstavlja osnovnu meru preventivne zaštite. I ako je često posmatramo kroz prizmu prinosa, njena uloga u očuvanju zdravlja stabla i smanjenju upotrebe hemijskih sredstava je nezamenljiva, iz sledećih razloga:
Mehaničko uklanjanje izvora zaraze
Rezidba je jedini način da se iz voćnjaka fizički odstrane delovi biljke koji su već napadnuti (grane sa simptomima rak-rana, sušenja), kao i mumificirani plodovi, čime se sprečava širenje patogena na zdrave biljne delove i susedna stabla.
Poboljšanje provetrenosti krošnje i smanjenje vlage
Dobro osvetljena i provetrena krošnja omogućava brže sušenje listova i plodova nakon rose i kiše, što smanjuje uslove za razvoj mnogih oboljenja.
Bolja pokrivenost pri prskanju
Gusta i neuredna krošnja deluje kao “štit” koji sprečava da mlaz prskalice prodre do unutrašnjih delova. Kvalitetna rezidba omogućava da zaštitna sredstva ravnomerno dospeju do svakog lista, ploda i grane, čime se drastično povećava efikasnost tretmana.
Podmlađivanje tkiva i jačanje imuniteta
Starije, izrođene grane imaju sporiji protok sokova i slabiji odbrambeni mehanizam, te stimulisanjem rasta novog, vitalnog drveta, biljka postaje fiziološki jača i otpornija na napade patogena i ekstremne klimatske uslove.
Rizici i mere opreza pri izvođenju rezidbe:
Širenje patogena alatom: neophodna je redovna dezinfekcija alata (alkoholom, varikinom ili preparatima na bazi hlora). Bez dezinfekcije alata, rezidba se može pretvoriti u proces širenja zaraze kroz čitav voćnjak.
Otvorene rane kao ulazna vrata: Svaki rez je rana koja je osetljiva na infekcije dok ne zaraste. Veće rezove preporučljivo je premazati kalemarskim voskom.
Vreme rezidbe: Izbegavajte rezidbu po vlažnom i maglovitom vremenu (pre svega zbog brzine zarastanja rana i minimalizacije rizika od infekcije). Najbolje je orezivati kada prognoza predviđa bar dva do tri vezana suva dana nakon same rezidbe. U tom periodu, površinski sloj ćelija na rezu se isuši i stvara se prirodna barijera koja otežava prodor patogena.
Rezidbu je najoptimalnije izvoditi kada se dnevne temperature ne spuštaju ispod 0°C.
U većini zasada koštičavo voće se još uvek nalazi u fazi mirovanja. Međutim, kod bresaka i nektarina već se beleže različite faze bubrenja pupoljaka, dok su u pojedinim zasadima kajsije i višnje prvi znaci bubrenja već prisutni.
Ovo je idealan trenutak za sprovođenje jedne od najvažnijih preventivnih mera zaštite koja značajno utiče na zdravstveno stanje stabala i uspeh naredne vegetacione sezone.
ZIMSKI TRETMAN BAKROM – preventiva pre vegetacije
Nakon rezidbe, koja je u punom jeku i kojom se mehanički smanjuje infektivni potencijal brojnih patogena, zimski tretman bakrom predstavlja ključnu meru za suzbijanje gljivičnih i bakterijskih oboljenja u voćnjacima. Ovim tretmanom se uništavaju spore patogena koje prezimljavaju na kori, pupoljcima i granama, čime se značajno smanjuje rizik od infekcija u nastavku vegetacije.
Preporuke za primenu:
Koristiti registrovane preparate na bazi bakra.
Obezbediti temeljno „kupanje“ stabala, kako bi rastvor dospeo do pazuha pupoljaka i svih mesta na kojima patogeni prezimljavaju.
Tretman sprovoditi po suvom i mirnom vremenu, pri temperaturama iznad 5 °C.
Važne napomene
Bakarni tretman mora biti završen pre početka pucanja pupoljaka, jer kasnija primena može dovesti do fitotoksičnih oštećenja mladog i osetljivog tkiva. Ove godine zimski tretman bakrom dobija dodatni značaj, s obzirom na to da je prethodna sezona ostavila povećanu količinu infektivnog materijala u voćnjacima.
U ovom periodu, treba obratiti pažnju i na aktivnost poljskih glodara. U pojedinim voćnjacima se registruje brojnost poljskih glodara u II kategoriji (10-500 rupa po hektaru od poljske voluharice i 10-50 rupa od poljskih miševa), što se smatra pragom štetnosti. Suzbijanje se izvodi primenom registrovanih rodenticida. Nakon ubacivanja mamka u aktivnu rupu, rupu treba lagano nagaziti (zatvoriti) kako bi se zaštitile ptice i divljač. Budite u toku sa aktuelnostima u zaštiti bilja, prateći Portal PIS-a.