Poslednjih nekoliko meseci Francuska i pojedini delovi Španije se bore da obuzdaju porast broja slučajeva virusnog oboljenja nodularnog dermatitisa koji pogađa goveda i to svih uzrasta od teladi do junica, krava i bikova. Ova bolest prisutna je u Africi i na Bliskom istoku, na jugoistočnu Evropu proširila se 2015. a četiri godine kasnije i Aziju. Krajem juna prošle godine prvi slučajevi su zableženei na italijanskom ostrvu Sardinija, a zatim u Francuskoj i uz granicu sa Španijom.
Nodularni dermatitis ( lat. Lumpy Skin Disease – LSD) je veoma zarazno virusno oboljenje koje šire insekti izazivajući plikove i smanjujući proizvodnju mleka. Ne predstavlja rizik za ljude, ali se meso zaraženih životinja nikako ne sme koristiti. Kako je u pitanju opasna zarazna bolest koja podleže strogim veterinarskim merama obolele životinje se uglavnom usmrćuju, a njihovo telo spaljuje pod strogim veterinarskim nadzorom. Izaziva ogromne ekonomske gubitke farmera čak i kada držva, u ovom slučaju Francuska, nadohnađuje gubitke.
Bolest je prepoznatljiva po tvrdim čvorićima na koži koji se pojavljuju širom tela – na glavi, vratu, leđima, bokovima, vimenu i nogama. Ovi čvorići se vremenom mogu otvoriti i zagnojiti, ostavljajući ožiljke i oštećenja kože. Iako na prvi pogled deluje kao „bolest kože“, njene posledice su mnogo ozbiljnije jer može da ugrozi zdravlje celog stada. Ova bolest je opasna iz više razloga:
- veoma je zarazna
- brzo se širi na velike udaljenosti
- značajno smanjuje produktivnost (mleko, meso, reprodukcija)
- često dovodi do uginuća obolelih grla
- uzrokuje zabrane kretanja stoke i trgovinu
Jedna zaražena krava, preko insekata, može zaraziti celo stado, okolne farme i čitav region za veoma kratko vreme. Zbog toga veterinarske službe često postupaju strogo kako bi sprečile katastrofu u stočarstvu.
Bolest pogađa goveda svih uzrasta od teladi do junica, krava i bikova
Virus nodularnog dermatitisa pripada grupi poksvirusa i najčešće se prenosi preko insekata tačnije preko komaraca, muva, krpelja i obada. Zaražavanje je moguće i direktnim kontaktom i to preko sekreta iz nosa i usta obolele životinje, putem lezija lezija na koži, dok se tele može inficirati kroz mleko majke ukoliko je obolela. Širenje zaraze, mada dosta retko, moguće je i preko nesterilizovane opreme, vozila, pojila, hranilica, obuća koju nose farmeri (mehanički prenos virusa) čak i spermom zaraženih bikova
Bolest najčešće počinje naglo, a simptomi uključuju:
- visoka temperatura (40–41°C)
- gubitak apetita i letargija
- pad mlečnosti
- promene na koži kao najupadljiviji znak (čvorići – nodusi po koži, veličine od zrna graška do oraha, najčešće se javljaju na glavi, vratu, vimenu, nogama i trupu
- čvorići mogu popucati ostavljajući rane
- otok limfnih žlezda
- iscedak iz nosa i očiju
- hromost
- pobačaji kod steonih krava
- sterilitet kod bikova
U slučaju da primete bilo koji od ovih simptoma, posebno pad mlečnosti kod krava bez vidljivog razloga ili promene na koži treba odmah da kontaktirate veterinara. Rano otkrivanje bolesti je izuzetno važno kako bi se sprečilo dalje širenje i smanjili ekonomski gubici. Bolest može ličiti na alergiju ili ujed insekta, pa je potrebna laboratorijska potvrda (PCR test ili serologija) kako bi se postavila dijagnoza. Karantin je obavezan, a lečenje je simptomatsko u lakšim slučajevima što znači snižavanje temperature, sprečavanje sekundarnih bakterijskih infekcija antibioticima, nega rana, dobra ishrana i hidratacija. Međutim, kod takvih krava ostaju trajni ožiljci na koži, često ima manju produktivnost mleka, imunitet je oslabljen, pa je životinja podložnija drugim bolestima.
Redovna dezinfekcija objekata i opreme, kao i kontrola insekata su najbolje preventivne mere
Prevencija je ključna, a vakcinacija najefikasnija mera zaštite. U Srbiji se vakcinacija sprovodi organizovano kada postoji rizik od pojave bolesti, najčešće jednom godišnje vakcinom protiv Capripox virusa. Ostale preventivne mere podrazumevaju redovnu dezinfekciju objekata i opreme, kontrola insekata (repelenti, mreže, prskanje) ograničeno kretanje stoke i izbegavanje mešanja sa nepoznatim grlima.
Najvažniji savet za farmere je da svakodnevno pratite svoja grla. Ako primetite neobične otoke, gubitak apetita ili nagli pad proizvodnje mleka, odmah treba pozovati veterinara. Rana reakcija može sprečiti širenje virusa na celo stado, ali i okolna gazdinstva.