Pčelari godinama početkom sezone prijavljuju nestanak pčela.Prosto ih u košnici nema?! Tačan broj će se utvrditi verovatno početkom maja. Šta je uzrok i šta nam je činiti…Svetskoj listi gubitka pčela sada sigurno možemo dodati i Srbiju jer se ovaj trend na našem terenu nastavio i početkom aprila. U Topličkom i Jablaničkom okrugu uginuća pčela, su oko 30 odsto, u Mačvi preko 40 odsto, u Kolubarskom okrugu su 60 odsto, u Moravičkom 86 odsto, u Vojvodini i do 90 odsto na pojedinim lokalitetima. Šta se desilo našim pčelama?
Problem nestajanja pčela nije novijeg datuma, i u stručnoj javnosti poznat je već godinama. Čini se da na to utiče istovremeno nekoliko faktora. Ipak stručna javnost nikada do sda nije bila toliko zabrinuta a ona druga toliko znatiželjna. Informacije bar što se tiče struke su precizne i ,,potkovane,, znanjem. Na žalost dobijene informacije nam se neće dopasti.
,,Na žalost sve ono što se dešava u mikro a možemo ovoga puta reći I makro sistemu, globalizacija, prenamema poljoprivrednog zemljišta, monokulture, industrijska poljoprivreda zavisna od pesticida i herbicida, kao i preterana upotreba hemikalija u svim sferama društva ubrzano smanjuju populacije pčela i drugih insekata oprašivača. Sve nosi svoj danak, na kraju svedoci smo i globalnog zagrevanja gde je temperature u poslednjih 30 godina porasla za 1.2 stepena. Tek iza toga dolaze bolesti pčela, na nekom 4-5 –om mestu. ,,pojašnjava DVM Kazimir Matović iz Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo
Uginuća društava su, podjednaka i sa mladim i sa starijim maticama, kao i društava koja su uspešno tretirana protiv varoe.Društva koja su preživela ovaj period po snazi uglavnom budu odsto slabija u odnosu na uobičajenu snagu društava u ovo doba godine. Bilo bi poželjno da se društva pažljivo kontrolišu.
,,Prvi pregled pčelinjih društava je jako važan za svakog pčelara. Tada treba da obrate naročitu pažnju na zdravstveno stanje pčela. Pčelu kao pčelu ne treba da posmatramo kao jedinku već kao pčelinju zajednicu. Ukoliko pčelar primeti da pčelinja zajednica ima nekih problema treba ih odmah prijaviti veterinarskoj inspekciji kako ne bi došlo do proširenja bolesti i da taj status završe do kraja odnosno da tačan broj pčelinjih zajednica prijave službi. Protekle sezone u pčelarstvu dokazale su nam, da nema, i ne sme biti, opuštenog ponašanja pčelara u radu sa pčelama. Varroa nije jedini krivac za nestanak i slabljenje pčela. Ali je jedan od glavnih uzročnika pada imuniteta pčela, jačanja pčelinjih Virusa, Nozemoze Cerane i dr.Varroa Destruktor se u potpunosti prilagodila životu i razvoju pčelinje zajednice Razlog za brigu pčelara o zdravlju pčela je ite kako Alarmantna. Greška pčelara regiona, počinje u Aprilu mesecu kada treba da kontroliše prirodni pad Varroe.,,
Kraj marta i početak aprila je bio hladan a kritične gubitke je verovatno uslovio period smene zimskih pčela sa mladim pčelama iz prolećnog legla.Pčelari ipak smatraju da je osnovni uzrok stradanja varoa, usled zakasnelog letnjeg tretmana i njenog suzbijanja nedovoljno efikasnim sredstvima. Zbog svega je važno voditi računa o zdravstvenom stanju legla.
,, Šta je poenta. Poenta je da svako dete, svako biće na zemaljskoj kuli bez obzira na rasu, pol, rasnu pripadnost dobije kvalitetnu i zdravu hranu. Dakle mora se poštovati Zakon o bezbednosti hrane. Dalje mi moramo da stvorimo koordinaciju na kojoj možemo najkraćim putem da rešimo problem koji je nastao kako bi što manje ljudi u lancu proizvodnje stradalo. Nije greh imati bolest, greh je ne znati da je bolest, bolest a još je veći greh prikrivati da vase pčelinje društvo ima određenu bolest, to prikrivati i širiti zarazu. Samom ćinjenicom da ste vlasnik životainja vi ste dužni i da vodite računa o dobrobiti životinja. Tako da i varou i američku kugu pčelinjeg društva treba prijaviti, prikazati i upozoriti druge u okruženju da ne bi imali i oni gubitke.,, nastavlja naš sagovornik
Loša odnosno nedovoljna ishrana pomaže ispoljavanje virusa koji pritajeni sede u pčelama čekajući pad imuniteta pčela, tako da je definitivno više uzroka radilo zajedno, a koji je gde dominirao mora se utvrditi za svaki pojedinačni pčelinjak. Kako god nekvalitetne zimske pčele su svakako presudile zato prez.
,, Kao što sam rekao da iza svih faktora gubitaka pčela dolaze sve druge zarazne i parazitske bolesti izuzev varoe. Varoa je grinja koja sama po sebi predstavlja nakon hemije najjačeg neprijatelja pčela. Teško je se sa njom izboriti i samo jedinstvenim stavom prema njoj možemo popraviti stanje. Verovatno najpoznatiji parazit medonosnih pčela, Varroa destructor, jedan je od glavnih činilaca odgovornih za masovna uginuća pčela. U početku, kada je pre nekoliko decenija stigla u Evropu i Ameriku, varoa nije pričinjavala veću štetu pčelama i mogla je vrlo lako da se suzbije sa jednim ili dva hemijska tretmana. Tada su gubici 5 odsto pčelinjih zajednica bili prihvatljivi za pčelare. Danas, kada je varoa prisutna skoro u svakoj košnici na svetu, u mnogim oblastima prosečni gubici prelaze 20 odsto zajednica. Ovaj krpelj izaziva fizičke i fiziološke poremećaje kod pčelaali je i prenosilac nekih virusa koji uzrokuju brojne morfološke deformitete kod pčela.Ovaj parazit znatno slabi imuni sistem pčela, sprečavajući ekspresiju gena povezanih sa imunitetom, što za posledicu ima kraći životni vek pčela i, konačno, uginuće pčelinje zajednice u celini.,,
Bogato iskustvo Dr matovića koji podjednako dobro i pčelari izrodilo je izuzetno vrednu knjigu „Pčelarstvo i veterinarsko-medicinska praksa,, sadržajna savetima ali i bogato upriličena slikama. Publikacija podjednako namenjena svima.
,, Nakon 34 godine rada od toga 32 u ovoj matičnoj kući gde sam se između ostalog bavio i bolestima pčelinjih zajednica ali i pčelarstvom, moja malenkost je želela ostaviti nekog traga u ovoj oblasti. Izdavča je moja matična kuća Veterinarski specijalistički institut Kraljevo, na knjizi je radilo pet rezenzenata i obilje svim informacijama do kojih sma došao tokom dugogodišnjeg rada. Pisana je stručno ali raumljivim jezikom zapažanja kako bi je mogao koristiti i pčelar početnik. Knjiga je bogatai slikama koje upotpunjuju srdžaj.,, skromno govori dr Matović
Vrednost knjige Dr Kazimira Matovića se ogleda i u tome što je od strane Minisarstva nauke i tehnološkog razvoja i inovacija proglašena istaknutom monografijom od nacionalnog značaja. Iz svega navedenog znanje u svojoj primeni nema cenu.
Pčele su od životnog značaja ne samo za proizvodnju ljudske hrane već i za naš ekosistem iz istog razloga. Po najgorem scenariju o svetu bez pčela ne bismo patili samo zbog neraznovrsne ishrane, već možda ne bismo uopšte imali dovoljno hrane da preživimo, što naravno ne bi bilo poželjno. Na žalost ova priča dotiče nauku, pčelare i one kojima je stalo do prirode i zdravlja ljudi. Oni kojima je interes kompanija i profit na prvom mestu stvaraće veštačke bumbare…rekli bi …,,pa šta,,! Sonja Cvetković