Zasadi maline se nalaze u fazi od mirovanja do glavni pupoljak počinje da raste (BBCH 00-03), a prolećni period je jedan od najvažnijih momenata u proizvodnji ove voćarske kulture jer se tada postavljaju osnove za dobar porast, zdravlje zasada i visinu prinosa.
Posle zime potrebno je izvršiti detaljan pregled zasada, rezidbu i regulisanje broja izdanaka. Pravilna rezidba omogućava bolju cirkulaciju vazduha i smanjuje pojavu bolesti.
Uklanjaju se izmrzli, polomljeni i oštećeni izdanci, suvi i oboleli lastari, eventualni zaostali biljni ostaci.
Ukoliko rezidba nije završena tokom zime, potrebno je ostaviti optimalan broj rodnih izdanaka po dužnom metru (u proseku 6-10, u zavisnosti od sorte i sistema gajenja).
Skratiti izdanke na visinu naslona i vezati lastare za žicu radi boljeg osvetljenja i provetrenosti.
Suvišne izdanke treba ukloniti do osnove, izneti iz malinjaka i spaliti kako bi se smanjio infektivni potencijal patogena.
Nakon navedenih agrotehničkih mera, u cilju dezinfekcije izdanaka i smanjenja infektivnog potencijala prouzrokovača kestenjaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata), sušenja izdanaka maline (Leptosphaeria coniothirium), smeđe pegavosti lišća maline (Sphaerulina rubi), rđe maline (Phragmidium rubi ideae), preporuka je da se sprovedu hemijske mere zaštite primenom nekog od preparata na bazi bakra:
* Nordox 75WG (a.m. bakar-oksid) 0,17-0,2% ili
* Cuprozin 35WP (a.m. bakar-oksihlorid ) 0,35% ili
* Everest (a.m. bakar-hidroksid) 0,4% ili
* Blauvit ultra SC(a.m. bakar-hidroksid) 0,4%
U zasadima maline registrovan je i preparat plavo ulje (bakar-oksihlorid+mineralna ulja) u koncentraciji 2%, kojim se istovremeno deluje i na prezimljujuće forme štetočina.
Sprovođenje tretmana se preporučuje po mirnom i suvom vremenu, sa većom količinom tečnosti.
Foto: PIS Srbije