Predstojeća zima će biti ozbiljan test elektroenergetskog sistema, ali će posledice najviše osećati građani koji se nalaze u stanju energetskog siromaštva, složili su se učesnici panel diskusije „Energetsko siromaštvo u vremenu krize“, održanoj 27. septembra, u organizaciji Klimatskog foruma.
Uz podsećanje da je Srbija usvojila sopstvenu definiciju energetskog siromaštva, Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole je dodala: „Energetski ugroženi kupac je bio dugo jedini mehanizam koji je prepoznavao ljude u energetskom siromaštvu. Njime se subvencioniše cena električne energije i gasa, a znamo da se najugroženija domaćinstva greju na čvrsta goriva, pre svega, na drva i na ugalj. Za ta goriva nema subvencija, tako da ta mera nije prilagođena najugroženijima. Pored toga, uvedene su i subvencije mera sanacije objekata, sa 50% učešća od strane građana, ali opet, ako pogledamo definiciju energetski ugroženog kupca, i ako neko ima prihod manji od 16 ili 24 hiljade dinara, teško može da učestvuje sa nekoliko hiljada evra u sanaciji sopstvenog objekta.“
Trenutnu situaciju sa energentima na tržištu je kratko opisao Marko Janjušević, direktor JP „Toplana Priboj“ rečima:“ Cene energenata su značajno porasle. Ugalj i drva duplo – a struja čak 10 puta.“
Kako trenutna cena struje za građane i nedostatak i cena drugih energenata utiču na promene u načinu potrošnje, prokomentarisao je Aleksandar Macura, programski direktor RES fondacije: „Sa ovako subvencionisanom cenom, struja je deo istog cenovnog tržišta kao ugalj i drva. Danas je ubedljivo najjeftinije grejati se na struju i mnogo ljudi će pribegavati grejanju i dogrevanju na struju, a sve to je sada, više nego prethodnih godina, pretnja po stabilnost elektroenergetskog sistema. Sve energente plaćaju svi poreski obveznici, mi danas, i naša deca – sutra. Ako već idemo na socijalizaciju ovih troškova, hajde da onda investiramo u infrastrukturnu promenu – onoliko koliko se može. Možda ne možemo sve odjednom da uradimo, ali možemo barem 50 puta više, nego do sada. Kada bismo zamenili svih 100.000 individualnih ložišta sa niskom efikasnošću i investirali u nove, efikasnije uređaje, to bi koštalo oko 400 miliona evra. To je do juče bilo nezamislivo, ali sa današnjom cenom koju plaćamo za uvoz struje, više nije tako.“
Uprkos postojanju podataka o zagađenju vazduha i izvorima zagađenja, donosioci odluka se nisu previše bavili podacima:“ Javne politike nisu dovodile u vezu energetsko siromaštvo i zagađenje vazduha, iako postoje podaci o poreklu zagađenja. Najveći deo je čestičnog zagađenja, pored industrije, dolazi iz individualnih ložišta i toplana manjih od 50MW. Kada pogledamo strukturu domaćinstava, 60% koristi neefikasne uređaje na čvrsto gorivo, a sa ekonomske strane, najveći deo njih spada u energetski siromašna domaćinstva. Tako, zagađenje vazduha dolazi iz ugroženih domaćinstava koja nemaju novca da priušte efikasne uređaje, novu fasadu, stolariju, i troše energente koji su im dostupni i koji su najjeftiniji.“ – rekla je Mirjana Jovanović.
Pomoć najugroženijim građanima se najefikasnije rešava u lokalnim sredinama i u saradnji sa Centrima za socijalni rad. Jedan od ovih primera je Priboj. „Prošle godine smo subvencionisali zamenu individualnih ložišta. Uloženo je 5 miliona i zamenjeno je 61 ložište. Još 15 smo kupili za socijalno ugrožene koji ne mogu sami to da finansiraju. Tako smo na zamenjenih 76 ložišta odmah primetili da zamena ima efekta, u samom vazduhu se videlo da je manje zagađenje. To je dugoročno rešenje, s obzirom na to da će se sada trošiti duplo manje ogrevnog drveta nego što je ranije bio slučaj.“ – rekao je Marko Janjušević, a Aleksandar Macura je dodao: „Centri za socijalni rad najbolje znaju svoje korisnike i pomoć energetski ugroženim domaćinstvima mora da ide uz njihovu asistenciju. Drugačije ne treba ni pokušavati! Na taj način je i najbrže sprovesti mere pomoći i učiniti nešto u periodu koji nam je preostao do zime. Ovo što je Priboj uradio je dobar primer i treba što više da se replicira. Uređaji koje su zamenili građanima dolaze iz domaće firme koja je savladala eko-dizajn ovih uređaja, i ako i postoje na stanju, ovi uređaji moraju odmah da se ugrade.“
„Svi pričamo o štednji, ali ljudi su i do sada štedeli. Ne mogu da štede samo oni koji se greju na centralno grejanje i plaćaju po kvadratu. Ja ne znam nikoga ko nije štedeo energente, a imao je mogućnost da štedi. Smanjivanjem temperature grejanja za jedan stepen se može uštedeti oko 6% potrebnih energenata. Ako spustimo temperaturu za 3 stepena, možemo uštedeti gotovo 20%. Naravno, to je moguće samo ako je početna temperatura 20-22 stepena. Ako je početna vrednost 15 stepeni – to onda nije moguće.“ – rekao je Marko Janjušević.
„Problem energetskog siromaštva nije problem domaćinstva, već je to je socijalni problem. Problem svih nas. Zato je neophodno da institucije pristupe rešavanju ovog problema, kako bi pomogli ugroženim domaćinstvima“, rekla je Mirjana Jovanović i dodala: “Dobili smo mere za uštedu energije, ali ljudi u stanju energetskog siromaštva ne mogu da uštede, oni već štede sve što mogu. Dalja štednja, kod njih, vodi ka smrzavanju – to nije opcija.“
Kompanija Balkan mining and minerals je juče na svom sajtu postavila obaveštenje u kome kaže da su odložili bušotine na teritoriji opštine Rekovac, zbog događaja na planini Starici gde je izgorela mašina u vrednosti od 500.000 evra, a po mrežama su videli „zapaljive” poruke u vezi sa Rekovcom. U saopštenju stoji da sprovode istragu (!?), stupaju u kontakt sa Vladom i procenjuju rizik nastavka projekata. Kompanija naglašava da ima sve potrebne dozvole, da nameravaju da nastave istraživanja i da će sve potrebne bušotine izvršiti do kraja trećeg kvartala sledeće godine.
Kompanija je u saopštenju zaboravila da obavesti javnost i svoje akcionare da u Rekovcu već godinu i po dana postoji snažan otpor lokalnog stanovništva prema ovakvim aktivnostima i da razlog za njihovo povlačenje nisu dešavanja na planini Starici već to što im meštani neće dozvoliti da naprave više ni jednu bušotinu. Takođe, nisu spomenuli da je lokalna Skupština Opštine ušla u proceduru izmene i dopune Prostornog plana opštine čime će se decidirano zabraniti istraživanja i eksploatacija bora i litijuma na teritoriji ove opštine.
Zaboravili su i to da je Republičkoj skupštini predata narodna inicijativa za zabranu istraživanja, eksploatacije i prerade litijuma i bora na teritoriji Republike Srbije. Kažu da su radili sve po Zakonu i imaju sve dozvole, a nisu spomenuli da su zastrašivali meštane pretnjama da će ih tužiti za odšetetu od po 140 000 evra zato što su, navodno, zbog njih štetili u poslovanju i na berzi. Prevarom su došli do saglasnosti vlasnika parcele na prethodnoj lokaciji u selu Dragovo, govoreći mu da ne traže litijum nego bor i da se predsednik opštine složio sa tim.
Napravili su fiktivni ugovor sa vlasnikom parcele u Sibnici gde su nekonkuretnom cenom obesmislili pravo preče kupovine. Nisu prijavili početak radova lokalnoj samoupravi. Pokušali su da bušotinu izvrše na poljoprivrednom zemljištu. Ugrozili su započetim radovima regionalni put pored koga se parcela nalazi i pokušali da naprave pristupni put bez dozvole i projekta, uzurpirajući javnu površinu izmedju puta i parcele. Izvršili su apsolutnu seču šume na parceli. I na kraju, sada pokušavaju da lokalne domaćine predstave kao vandale i kriminalce. Sramno ponašanje zasnovano na lažima i prevarama.
Sve organizacije koje čine SEOS osuđuju ovakve postupke kompanije i poručuju Ministarstvu rudarstva i energetike da pod hitno uvažezahtev da se ponište sva istražna prava izdata ovakvim i sličnim kompanijama, te da se prekine maltretiranje srpskih domaćina koji samo brane svoj kućni prag i ne žele da umesto plodnog zemljišta i netaknute prirode imaju rudnike i otrovna jalovišta!