Mraz nastao zbog niskih temperatura noću najviše su stradale kajsija, breskva i jabuke jer i ovog proleća dogodilo se ono čega su se voćari najviše pribojavali: nakon što je krenula vegetacija i voćnjaci rano procvetali, udario je mraz.
Po pravilu, od njega stradaju prvenstveno kajsije i breskve, voće čija stabla se prva okite cvetovima, koji izbijaju pre listova, ali stradaju i jabuke i kruške i svo ostalo rano voće.
“Ovo je već šesta godina zaredom kako imamo kasni prolećni mraz i štete od njega. Već je postalo običaj da rano krene vegetacija i sokovi u drveću nabubre pod uticajem naglog otopljavanja i onda voćnjaci dobiju oštar ‘šamar’ u vidu ovog mraza”, kaže za Politiku Tanja Horvat, agronomistkinja i zaštitarka bilja.
Tanja Horvat u Tavankutu ima i svoj voćnjak i u njemu meteorološku stanicu koja je prošle sedmice u nekoliko navrata na visini od 1,5 do 1,8 metara, odnosno u visini krošnji drveta, izmerila temperaturu od -5,5 stepeni Celzijusa.
Tako niska temperatura uvek pravi štetu u rano “probuđenim” voćnjacima.
“Visina štete uvek zavisi od sorte, položaja zasada, njegove starosti. Voćnjak gde merim temperaturu smešten je u blagom ulegnući i zbog ruže vetrova to je uvek i najhladnija tačka u Tavankutu. U zavisnosti od sorte izmrle su jabuke od 10 do 60 odsto, a ista sorta koja je ovde najviše izmrzla u voćnjaku na drguom kraju sela ima oštećenje samo 10 odsto”, kaže Horvat.
Prema njenim rečima, kajsija je ozbiljno stradala, delom i breskva, posebno nektarine.
“Nije problem što ovaj mraz smanjuje količinu budućeg roda, već on utiče i na njegov kvalitet. Prvi izbijaju cvetovi koje zovemo ‘king’ – kraljevski, jer nose najbolji potencijal za novi rod, najbolji genetski materijal je tu. Može se očekivatti da svi sledeći cvetovi imaju slabiji potencijal, a samim tim donose i slabiji rod”, kaže Horvat.
Koliku štetu je načinio mraz znače se tek narednih sedmica kada posledice niskih temperatura budu jasno viljdive na stablima, kaže za Politiku Hajnalka Bognar Pastor, stručnjakinja za zaštitu bilja i članica subotičkog Gradskog veća zadužena za poljoprivredu.
“Temperature su bile niske, ali mnogo faktora utiče na veličinu štete – da li je temperatura bila ispod nule tokom cele noći ili samo pred svitanje, koliko je hladnih noći bilo. Moguća je primena zaštite biljaka, kojom se smanjuje stres izazvan naglim zahlađenjem, ali njegova primena isplativa je samo velikim proizvođačima. Osim toga, nijedna zaštita ne deluje pri temperaturama koje su niže od minus četiri. Ove kasne temperature ispod nule najteže pogađaju koštuničavo voće kod koga se prvo pojavljuju cvetovi, a potom lisna masa”, kaže Bognar Pastor.
Stručnjaci se slažu da nema efikasne zaštite od ovih jakih, kasnih promrzlina. Najbolje štiti antifrost sistem, kojim se raspršuje vodena para iznad voćnjaka, ali je njegova primena izuzetno skupa, a na temperaturama nižim od minus pet njegova delotvornost više nije pouzdana. / 021