Jul 9, 2020
Poljoprivrednici širom sveta suočavaju se s izazovima u korišćenju pesticida, stoga je ideja kojom bi robot poslužio kao alternativa, zaintrigirala čak 450 učesnika koji su prisustvovali vebinaru o toj temi
“Mehaničko suzbijanje korova nudi rešenja na više načina. Herbicidi danas ili ne deluju dobro ili ih društveni pritisak, kao što je bilo sa glifosatom, zabranjuje. Zato mislim kako je pravo vreme da počnemo upotrebljavati alternative koje nam se nude, a najbolja do sada predstavljena su roboti”, rekao je Klaus Erdle u uvodnom govoru vebinara “Feldtage Digital robot” organizovanom od strane Nemačkog poljoprivrednog društva.
Dizajnirani za polja i do 20 hektara, mogućnošću setve, ali i suzbijanja korova, roboti danske kompanije “FarmDroid” već su testirani na nekoliko farmi širom Evrope, a u proleće ove godine suzbili su korove na oko 1.000 hektara zemlje. Koristeći visoko precizne geo koordinate, roboti se napajaju solarnom energijom, a imaju i rezervnu bateriju.
“Kako ga je bilo strah pandemije i da možda neće moći da ide na svoju njivu, jedan kupac je naručio još jednog da bi posao odradio što brže. Kaže da je jako zadovoljan novim suzbijačem”, tvrdi izvršni direktor FarmDroid-a, Rene Janik Jorgensen. Ova autonomna mašina teška je oko 700 kilograma, a širine oko tri metra. Deluje, naglašavaju iz kompanije, jako temeljno i precizno, a posao obavlja putem veze sa RTK stanicom.
Sa svojim 30-godišnjim iskustvom u mehanizaciji, nemačka firma “K.U.L.T” pokazala je kako je moguće samostalno kretanje robota, ali trenutno zbog zakonskih ograničenja poljoprivrednik i dalje mora da ih nadgleda. “Farmeri moraju da budu pored robota i nadgledaju šta radi da bi na vreme mogli da reaguju ako dođe do neke greške, te da ga zaustave”, objasnio je na vebinaru predsednik Uprave Kristijan Kirkoff.
Sa njim se složio i stručnjak za poljoprivredu iz Bavarskog istraživačkog centra, dr Beat Vincent. “Sve je ovo pomalo slično onom scenariju kada su mlekari po prvi put koristili automatske muzilice. Trebalo im je vremena da se prilagode činjenici da ne moraju sve da rade ručno, nego da nauče da rukuju sistemom.
Koliki će uspeh ovog izuma biti, zavisi od pouzdanosti mašine kao i od toga da li farmer želi i može da ga kupi”, pojašnjava Vincent. Cene robota, kako navode iz kompanije K.U.L.T., kreću se od 25.000 evra za one manje pa sve do 125.000 evra.