Monilinia fructicola je fitopatogena gljiva koja prouzrokuje veoma ozbiljne štete na koštičavim vrstama voćaka, kako tokom vegetacije, tako i za vreme perioda transporta, skladištenja i prodaje.
Bolest koju prouzrokuje na koštičavom voću naziva se mrka ili smeđa trulež.
Osim Monilinie fructicole značajne ekonomske gubitke u proizvodnji koštičavog i jabučastog voća mogu prouzrokovati i druge vrste roda Monilinia – Monilinia laxa, Monilinia fructigena i Monilia polystroma.
Smatra se da je M. fructicola najdestruktivnija vrsta roda Monilinia koja najčešće napada breskvu, nektarinu, šljivu, trešnju, kajsiju i višnju. Uglavnom se javlja na plodovima, ali može prouzrokovati štete i na drugim delovima biljke, čak i na listovima i granama. Može se javiti i na jabuci, krušci i dunji.
Karakteristični simptomi oboljenja koje prouzrokuje M. fructicola na koštičavim voćkama uočavaju se na plodovima u vidu truleži. Plodovi koštičavih vrsta voćaka mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja, od zametanja do pune zrelosti, a i kasnije tokom transporta, u skladištima i na prodajnim mestima. Međutim, zeleni plodovi znatno su otporniji od plodova u fazi dozrevanja.
Najveće štete nastaju kad dođe do zaraze već potpuno formiranih plodova neposredno pred berbu. Parazit prodire u plodove kroz rane na pokožici, ali do zaraze može doći i na mestu dodira zdravog i bolesnog ploda. Prvi simptomi na plodovima ispoljavaju se pojavom manjih kružnih, mrkih pega, koje se poput oreola obrazuju oko mesta infekcije, obično na mestu neke rane ili povrede. Razvojem oboljenja pega se uglavnom pravilno koncentrično širi, a za nekoliko dana mrka trulež potpuno zahvata plodove. Mrka pega je u početku glatka, ali brzo u okviru pege dolazi do sporulacije parazita, nastaju sitne pukotine na pokožici iz kojih izbijaju najpre beličaste, jastučaste sporodohije, često u vidu koncentričnih krugova.
Kad mrka trulež potpuno zahvati plodove, oni podležu uvenuću, suše se i smežuravaju. Micelija gljive u potpunosti prožima tkivo ploda, pretvarajući ga u stromu, koja se dalje ne raspada nego očvrsne i tako pretvara plodove u „mumije“ koje ostaju da vise na grani ili opadaju na zemlju ispod krošnje i služe za održavanje patogena tokom zime.
Trulež plodova u uslovima povećane vlažnosti vazduha potpuno zahvata plodove trešnje i višnje posle 4-5 dana, a plodove kajsije, šljive i breskve nakon 8-10 dana razvoja. Parazit napada cvetove posle otvaranja, a infekcija se najčešće ostvaruje preko žiga i stubića tučka. Posle ostvarene infekcije cveta, inicijalna hifa ostvaruje infekciju cvetnih delova koji bivaju potpuno kolonizovani i prekriveni masom sivkastih konidija. Plodovi mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja direktnim prodorom kroz kutikulu ploda, prirodne otvore, ali i kroz pukotine i povrede nastale od insekata ili nepovoljnih uslova sredine. Najčešće su infekcije preko povreda, ali do zaraze može doći i na mestu dodira dva ploda, zaraženog i zdravog. Smatra se da najznačaniji put prodora patogena predstavljaju mikropukotine na kutikuli koje nastaju kad plod dostiže maksimalan porast, nekoliko nedelja pred berbu.
Za razliku od drugih vrsta roda Monilinia, micelija M. fructicole može izazvati i latentne infekcije tako da simptomi oboljenja mogu ostati pritajeni tokom cele vegetacione sezone sve dok stepen zrelosti ploda i vremenski uslovi ne postanu optimalni za razvoj oboljenja, kad prisustvo patogena postaje uočljivo. Osim prirodnim putem, za širenje M. fructicola značajan je uticaj ljudskih aktivnosti.
Širenje potpomognuto ljudskom aktivnošću obuhvata sledeće:
– trgovina inficiranim materijalom (sadni materijal, sveži plodovi)
– putnici, turisti, posetioci (zaražene plodove koje nose za jelo bacaju okolo jer je to biorazgradiv materijal, a na njemu patogen obilno sporuliše i biva nošen vetrom, na cipelama ili točkovima automobila ili poljoprivrednih mašina)
– poljoprivredni radnici na rukama, odeći i cipelama
– kontaminirane poljoprivredne mašine u slučaju mehaničke berbe
Osim toga, značajan izvor zaraze predstavljaju gajbice kontaminirane zemljom ili zaraženim ostacima plodova, odbačeni zaraženi plodovi na podu u skladištu ili oko skladišta ili prostora za pakovanje, kao i kontaminirani zdravi plodovi u skladištu. Upravo adekvantna ljudska aktivnost i primena odgovarajućih mera može uticati na smanjenje širenja infekcije i rasprostranjenost Monilinie fructicole. Za razliku od većine biljnih patogena koji ostvaruju infekciju samo u toku vegetacije, Monilinia fructicola pripada grupi gljiva koje mogu da ostvare infekciju i posle berbe, tokom transporta, skladištenja i prodaje, pa je i u ovom periodu potrebno preduzimati mere suzbijanja.
Hemijske mere suzbijanja
S obzirom da ekonomski efekti šteta mogu biti veliki, neophodno je redovno sprovođenje mera hemijskog suzbijanja, posebno u godinama povoljnim za razvoj oboljenja. Sredstva za zaštitu bilja koja su registrovana u Srbiji za suzbijanje mrke truleži plodova koštičavih voćaka čiji su prouzrokovači Monilinia laxa i Monilinia fructigena, trebalo bi da deluju i na Moniliniu fructicolu. U pitanju su sredstva na bazi iprodiona, iprodiona+ tiofanat-metila, boskalida+ piraklostrobina, prohloraza, tebukonazola, ciprodinila, tiofanat-metila, izofetamida, hlorotalonila.
Mogućnosti za sprečavanje širenja Monilinie fructicole posle berbe
Mada je u najvećem broju slučajeva razvoj simptoma oboljenja posle berbe posledica latentnih infekcija u toku vegetacije, od momenta berbe do krajnjeg korisnika i zdravi plodovi koštičavih voćaka mogu da budu zaraženi M. fructicolom. Do ostvarenja infekcije dolazi ako su ispunjena dva uslova: da patogen uspe da dospe u kontakt sa plodovima i da su uslovi sredine (vlaga i toplota) povoljni za ostvarenje infekcije. U skladu sa tim, potrebno je preduzeti mere koje će, ili onemogućiti dospevanje patogena do plodova, ili onemogućiti ostvarenje infekcije kreiranjem nepovoljnih uslova odnosno čuvanjem plodova na niskim temperaturama. Trebalo bi napomenuti da povređivanje plodova dodatno olakšava infektivni proces, pa i o tome treba voditi računa.
Od mera za sprečavanje širenja patogena posle berbe najvažnije su sledeće:
– proces berbe, transporta i skladištenja trebalo bi da bude strogo kontrolisan, a radnici obučeni za sve operacije koje obavljaju
– skladište i prostor na ulazu i oko skladišta treba da bude detaljno očišćen od svih trulih ostataka plodova koji mogu da budu značajan izvor zaraze jer na njima patogen preživljava neuporedivo duže nego na inertnim površinama. Pranje i dezinfekciju skladišta, transportnih sredstava, konteinera i druge ambalaže treba obaviti sredstvima koja su definisana za tu namenu
– berbu obaviti tako da među plodovima nema trulih, nagnječenih ili na drugi način oštećenih, a ubrane plodove što pre skloniti sa sunca i dopremiti do skladišta
– transportna sredstva trebalo bi da su čista, bez ostataka trulog voća. Zbog mogućnosti dospevanja spora na plodove tokom njihovog transporta u skladište, potrebno ih je pokriti nekim laganim čistim materijalom
– veoma je važno da plodovi što pre budu ohlađeni do temperature skladištenja i uneti u skladište
– kamioni za dug transport trebalo bi da budu ohlađeni pre utovara voća iz hladnjača, a utovar obavljen u što kraćem roku
– obezbediti konstantno praćenje temperature tokom višednevnog transporta na veliku udaljenost. Temperatura treba da je što bliža nuli.
Izvor: dipl. inž. Slavica Stojkić, PSSS Smederevo
Foto: Rebecca A. Melanson, Mississippi State University Extension, Bugwood.org, Jonas Janner Hamann, Universidade Federal de Santa Maria (UFSM), Bugwood.org, Tom Creswell, Purdue University, Bugwood.org, Molly Giesbrecht, Texas A&M AgriLife Extension Service, Bugwood.org, Rebekah D. Wallace, University of Georgia, Bugwood.org, Clemson University – USDA Cooperative Extension Slide Series, Bugwood.org