U svetlom stakleniku, otprilike sat vremena udaljenom od Dalasa, radnici sa mrežama za kosu i rukavicama stavljaju čepiće salate i drugih zelenih biljaka u male plastične kontejnere – stotine hiljada ih se stapa do plafona. Nekoliko nedelja kasnije, kada povrće poraste, biće ubrano, upakovano i isporučeno u lokalne markete u roku od 48 sati.
Ovako počinje reportaža Asosiješed presa o Eden grin tehnolodži, jednoj od najnovijih kompanija za „indor poljoprivredu“. Ova, zelena fabrika za proizvodnju sveže hrane tokom cele godine, ima dva staklenika i započela je izgradnju još dva u svom kampusu u Kleburnu. Proizvodnja je zaštićena od vremenskih nepogoda i klimatskih promena, uz manju potrošnju vode i zemljišta.
Ali to je pod uslovom da koncept funkcioniše. Kalifornijska kompanija Plenti anlimitid ovog leta započela je izgradnju postrojenja vrednog 300 miliona dolara. U međuvremenu, dve kompanije za „indor poljoprivredu“ koje su privukle značajna sredstva za startap – Aerofarms iz Nju Džerzija i Apharvest iz Kentakija – podnele su zahtev za restrukturiranje zbog bankrota. Petogodišnja kompanija iz Detroita, Planted Detroit, zatvorila je svoja vrata ovog leta, a izvršni direktor je naveo finansijske probleme samo nekoliko meseci nakon što je najavio planove za otvaranje druge farme.
Promene u industriji ne brinu Žakoba Portilja, uzgajivača u kompaniji Eden grin koji rukovodi timom za zdravlje biljaka i prati navodnjavanje, hranljive materije i druge faktore vezane za potrebe useva.
„Činjenica da neki propadaju, a drugi uspevaju – to će se dogoditi u bilo kojoj industriji, a posebno u našoj. Mislim da će naročito u onoj meri u kojoj težimo održivosti, održivi konkurenti početi da pobeđuju“, rekao je.
„Indor poljoprivreda“ je poljoprivreda u kontrolisanom okruženju. Postoje različite metode; vertikalna poljoprivreda uključuje postavljanje proizvoda od poda do plafona, često pod veštačkim svetlima i sa biljkama koje rastu u obogaćenoj hranjivoj vodi. Drugi uzgajivači koriste industrijske staklenike, unutrašnje leje sa zemljom u masivnim skladištima i posebne robote za mehanizaciju dela procesa uzgajanja.
Zagovornici kažu da uzgoj u zatvorenom prostoru koristi manje vode i zemlje i omogućava da se hrana uzgaja bliže potrošačima, štedeći na transportu. To je takođe način zaštite useva od sve ekstremnijih vremenskih uslova uzrokovanih klimatskim promenama. Kompanije često reklamiraju svoje proizvode da ne sadrže pesticide, iako se obično ne prodaju kao organski.
Ali skeptici dovode u pitanje održivost operacija koje mogu zahtevati energetski intenzivno veštačko svetlo. I kažu da plaćanje za to svetlo može onemogućiti profitabilnost.
Tom Kimerer, biljni fiziolog koji je predavao na Univerzitetu u Kentakiju, pratio je poljoprivredu u zatvorenom prostoru zajedno sa svojim istraživanjem rasta biljaka i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Rekao je da je njegova prva misao o pokretanju vertikalnih farmi – posebno onima koji se u velikoj meri oslanjaju na veštačko svetlo – bila: „Dečače, ovo je glupa ideja“ – uglavnom zbog visokih troškova energije.
Industrija je priznala te visoke troškove. Neke kompanije nastoje da ih smanje oslanjajući se na solarnu energiju, za koju kažu da takođe podržava održivost. Čak i oni koji se najviše oslanjaju na veštačko svetlo koje ne dolazi iz obnovljivih izvora tvrde da mogu biti profitabilni tako što će na kraju proizvesti veliku količinu proizvoda tokom cele godine.
Ali Kimerer misli da postoje bolji načini da se lokalno obezbedi hrana i produži sezona rasta – na otvorenom. On je ukazao na organsku farmu Elmvud stok farm izvan Leksingtona, Kentaki, koja uzgaja paradajz i zelenilo tokom cele godine koristeći alate kao što su visoki tuneli, poznati kao kuće sa obručima — lukovi nalik staklenicima koji skrivaju useve dok su još uvek delimično otvoreni za na otvorenom.
On smatra da bi investicije usmerene ka novim verzijama unutrašnjeg uzgoja trebalo bolje iskoristiti za praktična rešenja za poljoprivrednike koji useve gaje na otvorenom, poput robota za uništavanje korova ili čak rešenja za klimu kao subvencije za poljoprivrednike koji usvajaju regenerativne prakse.
Premeštanje poljoprivrede unutra („indor“) može rešiti neke probleme sa štetočinama, ali stvara nove. Bez svojih prirodnih spoljnih predatora, manje životinje poput vaši, tripsa i paučnih grinja mogu postati veoma teške za kontrolu ako se ne upravlja agresivno, rekla je Hana Burak, ekološkinja specijalizovana za upravljanje štetočinama na Univerzitetu u Mičigenu.
„Kreirate savršeno okruženje za biljke, ali u mnogim slučajevima, takođe stvarate savršeno okruženje za njihove štetočine“, rekla je Burak.
Kompanije za unutrašnju poljoprivredu odgovaraju na ovo tako što ističu visok nivo higijene; na primer, Eden Grin ističe „laboratorijske uslove“ na svojoj veb stranici i kaže da radnici pažljivo nadgledaju svoje staklenike kako bi odmah otkrili štetočine. Takođe tvrde da vertikalne farme zapravo zahtevaju manje pesticida od farmi na otvorenom, što smanjuje ekološke uticaje. Agrosmart S. K.