U sred sezone berbe maline, turističke sezone i finala Karnevala u Vrnjačkoj Banji, u čast ,,crvenom zlatu,, mnogobrojni gosti i posetioci ,,kraljice turizma,, su uživali u proizvodima od maline. Organizatori prve takmičarske izložbe ,,Crveno zlato Srbije,, bili su Institut za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Tehnološkim fakultetom u Leskovcu Univerziteta u Nišu, Poljoprivrednim i Tehnološkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu, Institutom za voćarstvo u Čačku, Naučnim institutom za prehrambene tehnologije (FINS) i Fakultetom za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Vrnjačka Promenada je na trenutak u šarenilu karnevala zamirisala na maline i privukla pažnju mnogobrojnih gostiju. Naime, Institut za primenu nauke u poljoprivredi (IPN) 15. jula u Vrnjačkoj Banji, po prvi put je organizovao izložbu proizvoda od maline sa dodatom vrednošću. Cilj ove takmičarske izložbe je, promocija i izgradnja srpskog brenda tradicionalnih i inovativnih proizvoda od maline. Razlozi organizovanja iste su mnogobrojni ali je cilj nagraditi proizvođače maline koji ovogodišnjom cenom teško pokrivaju svoje troškove u malinjaku.
,,Ovo je naš odgovor na ono što se događa, svetska kriza, problem sa izvozom, cena voća, pa ajmo da taj proizvod finalizovan prodamo našim ljudima i gostima koji dođu u Srbiju.Napravimo proizvode koji mogu da se proizvode u svakoj kući i iskoroistiti ovoliku količinu maline koju imamo a sa druge strane da ova niska cena ne ubije entuzijazam. Da je to i dalje grana poljoprivrede koja treba da ostane i da se još više unapređuje, zarvija sa novim tehnologijama i većim prinosima, koja će učiniti našu malinu konkurentnijom. Ovo je nadam se početak jednog novog Brenda koji će u novom svetlu promovisati našu malinu i proizvođače.,,kaže Dr Rade Jovanović, director IPN i inicijator izložbe
Organizatori su pozivali poljoprivredna gazdinstva, zadruge i udruženja poljoprivrednih proizvođača, firme, pojedince i grupe učenika/studenata, nastavnika, istraživača iz poljoprivredno-prehrambenih škola i fakulteta da predstave svoje proizvode. Verica Gunjić iz Vitkovca ostankom bez državne službe svoj biznis počinje na smederevcu i nekoliko pomoćnica.Njena ,,Zdrava hrana,, je danas na daleko poznata.
,, Prerada je jedan od najboljih načina da sve ono što imate na njivi više vrednujete ali je ipak daleko važnje da imate kvalitet i tržište. Bude godina kada nema dovoljno našeg voća, dokupljuje se, zavisi od godine…,,
Jelena Joković iz Jošaničke Banje, naspemala slatkih đakonija kao za slavu od voćne torte čis kejka, pite sa malinama…sa svojih 13 maline, skoro sve preradi uglavnom u namaze, džem,slatko, sirup…a njeno slatko je bilo za čistu desetku.
,, Spremamo svašta,…stižem, stižem. Mora da se sve postigne, jer ovako se više isplati, nema ove godine cena nikakva..ovako malo više posla ali mnogo više para. Vole ljudi domaće.,, kaže sagovornica
Bez muke nema ni nauke, a malina može biti vrednija i na drugi način budući da je ove godine naše crveno zlato u gajbici obezvređeno.Mladen Ristanović iz Gornjeg Milanovca deli mišljenje. Oni imaju znatno više pod malinom…Ceđeni sokovi bez aditiva, konzervansa i šećera su najtraženiji jer se na taj način sačuva i miris i ukus naše maline.
,,Proizvodnjom maline kroz preradu se bavimo ozbiljno poslednjie tri godine. Budući da imamo svoju malinu, sve ono što je navrednije pretočimo u sokove i druge proizvode jer imamo širok asortiman. Od zaslađivača se koristi samo med. Da isplati se više i proizvodi su traženi, prodaje se. Da li bi širili proizvodnju…to već zavisi od tržišta. Za sada je ovo neka naša priča.
Rekorderi na Promenadi po površini i proizvodnji porodica Lukić iz Arilja sa svojih 3 ipo hektara maline proizvodi i prerađuje dobar deo roda. Podmladak dan iz malinjaka zamenio pultom za prodaju…promovišu svoje slatko spakovane proizvode. Arilje, cenra sveta maline može se ove godine pohvaliti i rodom ali je cena loša.
,, Kako imamo veliku površinu pod malinom deo prodajemo kao zamrznutu a deo prerađujemo u sokove bez ikakvih dodataka, dakle čist ceđeni sok, hladno ceđena malina. Isplati se naravno ,daleko više, jer mi imamo i puno radnika koji oberu tu malinu, kasnije kada stigne da kažem pod krov nama je lakše. Radimo preradu već nekoliko godina i interesovanje kupaca je dobro, imamo lepa iskustva. Osim prodaje u Srbiji, najviše u Beogradu, uspeli smo da stignemo i do tržišta u Slovenije i Crne Gore.,, ponosno ističe Danijela Lukić iz Arilje
Bilo je različitih ukusa, raznolikih proizvoda iz svih krajeva gde se malina tradicionalno uzgaja,od Arilja do Leskovca preko Kraljeva, Milanovca, Brusa, Jošaničke banje…Ovi proizvođči su manje više porodičan posao sa malinjaka proširili na gotov proizvod gde su videli svoju šansu. Toplički i Kopaonički kraj predstavili su Ilići iz Koznika, Petrovići iz Brusai Lažići iz Žuča. Mlaina prioritet ali prerađuju i drugo voće kojim obiluju ovi krajevi naročito šumske plodove borovnicu i kupinu kojima su bogati ovi krajevi. Svi se slažu u jednom da je prerada isplativija i naročito pogodna za mala gazdinstva sa više članova porodice.
Interesantno je da se na izložbi najviše probao sok i liker od maline, pa se u tom smeru kretala i prodaja istih.Turistički centri jesu mesto gde upravo ovi proizvodi moraju da nađu svoje mesto potvrđuje nam i prof. Drago Cvijanović.
,, Malina je zaista odličan primer, jer ste verovatno probali ove proizvode, da možemo da ostvarimo više ciljeve. Gospodin turista kada dođe u neki kraj želi da proba te proizvode, želi da kupi te proizvode. Ta reklama uspešnosti nema cenu, jer samo zadovoljan kupac i turista se ponovo vraća. U seoskom ali evo i banjskom turizmu mali proizvođači treba da dobiju svoju šansu i mislim da je imaju i zaslžuju. Prava je šteta da neki drugi ubiraju plodove rada naših domaćina, vreme je da se to ispravi.,,
Proizvodnja maline je uvek imala svoje oscilacije kako u samoj proizvodnji tako i njenom otkupu i prometu, najviše u samoj ceni i padu proizvodne maline po hektaru. Razloga je više. Čini se da je trenutak pravi budući da je sa prošlogodišnjih 600 dinara u otkupu za kilogram naše uzdanice cena neprihvatljivih 200 dinara navešće mnoge na odustajanje ili nadgradnju.
,, Puno je razloga trtenutnog satanja u malinarstvu. Ipak prošlogodišnja cena je navela malinare da ozbiljno ulažu u zasde tako da je naša malina odličnog kvaliteta. Sada, druge okolnisti, kalkulacije i mešanje mnogo činilaca i faktora je dovelo do toga da našu preskukpu malinu tržište u jednom trenutku nije htelo da plati. Viša cena maline je prošle godine podigla I cenu rada tako da je radna snaga ove godine imala ozbiljan udeo u samoj primarnoj proizvodnji. Najvažnije atu činjenicu često zanemarimo, da mi kao zemlja maline imamo skoro najmanju potrošnju ovog voća po glavi stanovnika. Kada to budemo promenili biće drugačije za malinarstvo.,, kaže Dr Aleksandar Leposavić koji je tih dana izdoa svoju knjigu upravo na temu uzgoja maline
Voćni džem od maline, žele od maline, marmelada, voćni sok od maline, sok od maline, zamrznuta malina, pasterizovana malina, pasterizovana kaša od maline, sirup od maline, kompot, slatko, kandirano voće, sušeno voće, torta od malina, rolati, vanilice I salčići sve slatko ,,prste da poližeš,,mešani proizvodi ali među njima imalina sa čili papričicom, namaz koji je Danijela Prodanović iz Vraneša osmislila prošle godine…ovi ukusi su čini se pun pogodak
,, Noćas sam kuvala, pripremala sveže sve…ma ja volim da eksperimentišem, dopalo se i ljudima. Traži se. Meni je ovo dodatni posao ali me potpuno ispunjava. Ono voća i povrća što nema u bašti nalazim u prirodi podno Goča. Mene košta moj trud, tako da sam zaista zadovoljna i reakcijom i prodajom. Meni je važan kvalitet…ne jurim količinu a i da hoću ne mogu, jer sve se radi ručno i na starom smederevcu.,,
Komisija je imala težak zadatak ali je u nekolikokateorija ipak podelila priznanja i pehare u okviru manifestacije ,,Prva brazda Lepote života na selu ,,koja se održala istog dana u Novom Selu. U konkurenciji 39 proizvoda od maline sa dodatom vrednošću, koji su predstavljeni na takmičarskoj izložbi u Vrnjačkoj Banji, svi su bili pobednici jer kako smo čuli oni su prepoznali da finalnim proizvodima uz više rada mogu doći i do većeg profita.
Zlatnu medalju za inovativni proizvod dobili su studenti Tehnološkog fakulteta u Leskovcu. Njihov proizvod je “mali zov” – kefir sa dodatkom praha zove i tropa nastao sa ciljem da se tržištu ponudi inovativan proizvod, jedinstvenih funkcionalnih i senzornih karakteristika.
,, Dodatak tropa maline, zahvaljujući visokom sadržaju bioaktivnih jedinjenja i dijetetskih vlakana, povećava nutritivnu vrednost proizvoda i čini ga potencijalno funkcionalnim. Pored toga, dodatak tropa maline i praha zove poboljšava i senzorne karakteristike proizvoda dajući mu prijatan miris i voćno-kiselkasti ukus. – ističe prof. Ivana Karabegović
Dobra ideja koju treba realizovati i podržati do kraja kažu iz iz resornog ministrstva, jer od njive to ovih lepo upakovanih delikatesa treba znanja, novca i puno rada.U celoj priči država može da pomogne. Pomoćnik ministarke poljoprivrede Aleksandar Bogićević kaže da to već čine.
,, Ovo je danas izuzetana prilika da se pokažu ljudi koji su prepoznali vrednost svog rada. Srbija jeste zemlja maline ali je šteta da taj proizvod prodajemo drugima u smrznutom stanju koji će oni prepakovati i preraditi. Ovi ljudi su na svojim gazdinstvima dokazali da možemo da dosegnemo više I bolje.Mi kao ministrstvo pomažemo male proizvodnje ali je daleko bolje da se oni udruže, dobiju veća sredstva, kupe neophodnu aparatuturu, naprave kvalitet i steknu dobit.
Srbija je treća najkonkurentnija zemlja kada je reč o malinama pored Poljske i Čilea. Međutim ozbiljna zarada se može ostvariti tek ako prodajemo proizvode iz viših faza prerade. Od maline može da se dobije čak 3.000 raznih artikala. Mi imamo tadiciju u proizvodnji maline, ali smo početnici u poslu da proizvodim i prodajemo artikle iz viših faza prerade. Dakle, ne želimo da izvozimo više samo sirovinu, već finalne proizvode od maline, koji su više plaćeni i ekonomski isplativi za sagovornike u ovoj priči. Takmičenje u Vrnjačkoj Banji, malini u čast je bio povod, ali je poruka sa istog daleko važnija.S. C.