Sezona berbe malina je završena čak i sa onim kasnim sortama.Ovu godinu će proizvođači maline upisati zlatnim slovima, prvenstveno zbog cene. Ipak, rod je generalno manji, što je posledica svih minulih problema. Visoka cena će ublažiti taj nedostatak, mada se kod polke rezultati još uvek ne znaju. Povoljniji kraj leta, odnosno, treće kolo berbe je produžilo berbu, Berači su ove godine takođe bolje ,,prošli,, jer je visa cena diktirala njihovu dnevnicu
Berba polke ušla je u svoju treću, završnu dekadu i sigurno možemo reći da je ovogodišnja cena nadomestila znatno slabiji rod kome su kumovali loša politika cena iz prethodnih godina, manja ulaganja, sušenje malinjaka, gradonosni oblaci…spisak poduži, želje kratke i jasne. Najmoćniji sudija ,onaj sa neba, zvani klimat očigledno zapečati krajnji zbir. Novakovići u Žiči godinama važe za ozbiljne igrače u ovoj utakmici, jer sa 3 hektara organske maline treba ekonomisati tokom godine, koja nije bila naklonjena proizvodnji .
,, Jedna od težih godina za nas proizvođače, pre svega zbog visokih tempearatura i suše koja gotovo cele godine traje. Mi vodimo knjigu radova u malinjaku i gledajući podatke mi smo od aprila meseca nalivali plantažu, da bi moglo lakše da se plevi, 17 dana nalivanja u maju, jun, juli i avgusta svaki dan je moralo da se naliva ili orošava. Imali smo samo dve kiše koje nam nisu ni trebale jer su bile olujnog karaktera lomilo grane, mrsilo lastare i napravilo samo dodatni posao. Manja ulaganja, loše vremenske prilike, nestabilna cena prethodnih godina….sve je to uticalo da ćemo ove godine u zbiru imati manji rod na nivou države.,, kaže Milan Novaković, vlasnik plantaže
Novakovićima je ova proizvodnja znatno otežana, jer je organskog porekla, što će reći da je dijapazon zaštite od bolesti i štetočina prilično ograničen. Ipak, imajući u vidu da su prilično ovladali tehnologijom ovaj posao je postao gotovo rutinski, izuzimajući manuelni rad.
,,Narvno, teže je bilo u početku organizovati takav vid proizvodnje,koja donosi veću zaradu, štiti okolinu. Mi smo prvi krenuli sa organskom proizvodnjom u ovom kraju pre oko sedam godina, imamo Global GAP. Što se tiče nas mi smo sve uradili što je bilo neophodno, trudili se ali klima radi svoje. Mi sad ne možemo da se žalimo generalno, bilo je u početku dobrog zametanja plodova, odnegovali smo biljke do samog početka berbe, međutim što je mnogo, mnogo je. Ne pamtim da je nekada, ovoliko broja dana bila ova temperatura, koja je u našem slučaju ostavila posledicu da su plodovi i pored nalivanja bili znatno manji i lakši, što direktno nosi pad prinosa. Drugo, maline na vrhovima su bile na udaru ožegotina, mada sve u svemu bilo je i gorih godina,, priča naš iskusni malinar
Ova planataža nije na sreću bila u gradonosnom talasu ali su junski temperaturni šokovi u vreme oplodnje znatno uticali na dalji tok i dužinu berbe. I ako smo zagazili u septembar mladari puni cveta i roda, što čini se ipak neće ubeležiti rekord, mada su naši domaćini načelno zadovoljni.
,, Svaka godina je priča za sebe. U prošloj godini imali smo poplave. Ovde u Žičkom polju dobar deo plantaža je ležao u vodi. Početak berbe su obeležile kiše. Ove godine sve je potpuno drugačije. Načelno što se tiče naše plantaže, mislim da ipak možemo biti zadovoljni. Nije to rod za rekord ali u odnosu na druge kolege, čak i u intenzivnoj proizvodnji, nije loše, mada je moglo i bolje. Opet kažem više je u odnosu na druge, ali manje u odnosu na očekivani rod koji može biti po hektaru. Načelno jesmo zadovoljni!,, sumira rezultate sagovornik
Osim o svojoj malini, Milan i Jelica su dokazali da i te kako vode računa o svojim beračima. Dobrog radnika nije lako naći, ali su njihovi verni već godinama. Nastasija beleži samo čiste desetke u indeksu, ali je i kao berač jedna od najvrednijih.
,, Počela sam da berem maline pre 4 godine. Dobra je ekipa, složni smo, prođe vreme i opet se dobro zaradi. Nije teško, malo su nas usporavale vrućine, sama berba nije teška. Gazde su nam zaista korektne, nema jurnjave, odmori se. Izlazili smo na pauze, završavali ranije kada dobro ugreje. Novac koji ovde zaradim ulažem u svoje obrazovanje, kupim knjige, uglavnom meni zaista znači.,, kaže Nastasija Anđelković, studentkinja i verovatno najvredniji berač
Za Julijana Radenković, berba je način da se druži i zaradi. Kaže sa mladima je sve lepše i lakše, pa su i visoke temperature bile podnošljivije. Na domaćine takođe nema pritužbi.
,, Ma meni super. Dosadno je i kući, kada ste navikli da radite, dane u penziji možete da potrošite malo u radu malo uživajući. Ja to tako rasporedim. Da ti kažem malo se ovde i družimo, ovi mladi nas ponesu nekad i pesmom. Čuješ vrućina, pa vrućina i na plaži, al se niko ne žali. Ovde zaradimo, gazde odlične, zato dolazim godinama,, – veselo nam dobacuje Julijana
Vraćamo se temi crvenog zlata. Milan kaže da smo i pored visoke cene koja će za organsku polku premašiti 500 dinara mogli i drugačije. Mogla je ovo zaista biti zlatna godina za srpsku malinu, da su malinjaci sačuvani na vreme.
,, Za cenu možemo da se zahvalimo pre svega predsedniku, predsednici Vlade, ministru poljoprivrede, jer ni prstom nisu mrdnuli prethodnih godina da poprave stanje u malinarstvu. Godinama smo slali dopise, predloge, imali sastanke, bezuspešno. Mnogi malinjaci su zapušteni, malo se ulagalo jer su cene bile toliko niske da nisu mogli pokriti proizvodnju. Zahvaljujući svetskoj nestašici maline, ovo je bila godina, kada je Srbija mogla da ima ogroman devizni priliv od tog crvenog zlata, kako ga svi zovu. Samo da smo na vreme sačuvali malinjake, jer malina je jadan od retkih srpskih proizvoda. Nisu nas poslušali, nismo sačuvali i hvala im na tome,, sa velikim sarkazmom zaključuje Novaković
Neki su mišljenja da je proizvodnja polke lakša. Međutim koliko zemlji daš toliko i ubiraš. Tročlana porodica Novaković, ovde su od februara do novembra, od jutra, do sutra. Kako se radi o organskoj proizvodnji, dodatni je oprez. Upravo zbog organičenih resursa i manjeg prinosa, porodica Milovanović, nakon dugogodišnjeg organskog uzgoja planira da se vrati konvencionalnoj proizvodnji.
,, Možda je cena veća, ali tih 20 posto veće cene mi smo izgubili samo na jednom plevljenju. Ovde je motika radila 6 puta, šets puta smo morali da platimo radnike, didimela nam se uselila u malinjak, bez hemije nema pomoći. Na žalost tako je…Naš plan je da se vratimo konvencionalnoj proizvodnji, manje ručnog rada, manje radnika.Nama su sve to troškovi.,, kaže Mila
Zbog vremenskih nepogoda, mraza i suše za najmanje 50 odsto manji u odnosu na prosečan od oko 82.000 tona. Struka kaže da ćesledeće godine ukupan rod malina u Srbiji biti još manji jer su ovogodišnje visoke temperature i suša onemogućili razvoj podmladaka i da su sadnice na nekim parcelama “spržene”.
Iz svega navedenog možemo zaključiti da smo dobro prošli, ali smo mogli imati i olimpijski prolaz. Ovako uvek ostaje da učimo na sopstvenim greškama koje su nam nametnuli drugi. Šteta, jer da imamo još ovoliko maline, mogla je van Srbije. Podaci koji se sabiraju ne idu nam u prilog.
Sonja Cvetković